Ћуприја

Ћуприја
Ћуприја;
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Стара имена	лат. Horreum Margi ; Равно
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	19.471 (град). 30.645 (општина)
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 23″ С; 21° 22′ 07″ И / 43.923166° С; 21.368666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	116 m
	Ћуприја Ћуприја на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Јовица Антић (СНС)
Поштански број	35230; 35231
Позивни број	035
Регистарска ознака	ĆU/ЋУ
Веб-сајт
	www.cuprija.rs

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника.

У средњем веку град се звао Равно, а у време Римљана Хореум Марги.

Географске одлике уреди

Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу Раванице у Велику Мораву.

Историја уреди

Ћуприја има биографију дугу две хиљаде година, мада нас материјални докази о људским заједницама на овим просторима враћају у 4. миленијум пре нове ере, када је надомак данашње Ћуприје, на локалитету Стублина, постојало неолитско насеље. Ипак, права историја града на Морави почиње доласком Римљана.

Споменик палим борцима 1912-1918.

Ширећи своју империју на исток, римски цареви на простору данашње Србије стварају покрајину Мезију. У њој, на стратешки важном војном путу (via millitaris) подижу првa утврђења, која ће временом прерасти у градове. Једно од насеља назвали су „Житница Мораве“ (Horreum Margi) и уз њега подигли камени мост.

Хореум Марги ће пуна четири века бити један од значајнијих градова овог дела римске царевине. О томе сведоче писани документи и дефинисани археолошки локалитет. У њему се налазила велика ковница оружја, а сам град је, у складу са римском праксом, имао потпуно уређену инфраструктуру. У 4. веку н.е. Хореум Марги је био седиште епископа, што само по себи сведочи о величини и значају града на Морави. Половином 5. века н.е. Хуни се попут пожара спуштају са севера уништавајући све пред собом. Судбину свих римских градова на њиховом путу поделиће и Хореум Марги. Наредних неколико векова на месту некадашњег великог града подизаће се и нестајати анонимне словенске насеобине.

Остаци североисточне куле града Хореум Марги

Настанком државе Немањића, насеље поред Раванице и Мораве већ носи словенско име Равно. Налази се на северној граници младе српске државе и опет има стратешки положај. У њему ће се оснивач српске државе Стефан Немања срести са Фридрихом Барбаросом, а неку деценију касније и „првовенчани“ српски краљ Стефан са угарским краљем Андријом. Словенско име Равно ће носити мање од два века, колико буде трајала и српска држава. Доласком Турака на ове просторе, насеље задржава свој значај због преласка преко Мораве, али добија ново име. Нема података када је Ћуприја добила ново име које јој је остало до данас. Још мање колико је подигнуто мостова, које су - чешће Морава а некад и ратови - односили. Данас се, за време ниског водостаја, могу избројати остаци бар десетак дрвених мостова.

За време дуге турске владавине Ћуприја је опет била на граници. Овај пут на јужној граници Београдског пашалука. Та географија ће одредити и место једне од најзначајнијих битака Првог српског устанка. Августа 1805 године војводе Миленко Стојковић и Петар Добрњац са својим устаницима су код Иванковца сачекали и победили далеко бројнију војску Хафиз паше. Била је то прва победа устаничке војске над регуларним турским јединицама.

Коначну и потпуну слободу Ћуприја ће морати да чека до децембра 1834. године. Након турског хатишерифа који је Србији гарантовао аутономију турска војна посада дефинитивно напушта Ћуприју. Ћуприја је после готово четири века поново била слободна. Та слобода ће накратко бити прекинута још само два пута, привременим окупацијама у Првом и Другом светском рату. Ћуприја је 1918. ослобођена 25. октобра, на четврту годишњицу је освећен споменик посвећен палима 1912-18.

Гвоздени железнички мост преко Мораве је пуштен у саобраћај крајем 1922.^[1] У Краљевини СХС, Ћ. је главно место Моравске области, која је 1929. ушла у састав Моравске бановине. У време окупације 1941-44. Ћ. је у јагодинском округу.

Места од посебног значаја уреди

На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске Османског царства у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу.

Привреда уреди

Нинослав Ерић прима БФЦ сертификат

После скоро три деценије таворења и транзиционог пропадања, привреда Ћуприје постављена је као стуб развоја целе општине. Да то није само декларативни израз жеље представника локалне самоуправе, говори и чињеница да је од средине друге декаде 21. века на делу тренд реиндустријализације ћупријске општине. Тако је ћупријска привреда већ у првих шест месеци 2017. године (извор: ПКС-Регионална привредна комора Шумадије и Поморавља) постала српски рекордер у спољнотрговинском суфициту, а у 2019. години и носилац БФЦ сертификата, коју јој је доделила Мрежа за повољно пословно окружење у југоисточној Европи. Ова мрежа, подсетимо, тада је у Будви представницима 17 градова и општина из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе уручила сертификате да су „по мери привреде“.

СМП у Добричеву крај Ћуприје

Ћуприја је од 2016. изградила и опремила потпуно нову индустријску зону, а од 2020. године, тик поред ауто-пута, гради се и надограђује централна индустријска зона за овај део Србије – „Индустријски парк Добричево“, која је новембра 2021. и званично дочекала првог инвеститора: немачки СМП аутомотив.

Велика пажња поклања се и браунфилд инвестицијама. Тако је за само три године добрано реиндустријализован простор на коме су се, у доба бивше државе, налазили привредни субјекти: на месту фабрике сточне хране "Напредак" ("Компонента") сада се налази холандски Ројал де Хеус; уместо ГП "Инграп" сада је ту кинески "Јурофајбер"; објекат негдашњег "Компресора" сада заузима успешна домаћа фирма "НЕ-ПЕЦ", док је стратешки партнер "Раванице" постао познати врбашки кондитор "Медела".

Култура уреди

Основна школа Ђура Јакшић

Соколски дом

За свој најзначајнији културни догађај, који траје више од четири деценије, Ћуприја има да захвали славном суграђанину Душану Матићу. Од 1981, године, када су у родном месту великог песника први пут отворени, Матићеви дани“ су у наредним годинама с правом постали, а то су и данас, културна манифестација од националног значаја. Уз различите културне садржаје који прате све аспекте богатог Матићевог ументичког стваралаштва, централни догађај „Матићевих дана“ је „Матићев шал“, песничка награда за најбољу збирку поезије издату у години између две манифестације. Готово да нема иоле значајнијег српског песника који није био лауреат „Матићевог шала“ .

Стефан Миленковић на Раванелиусу 2021.

Ако за „Матићеве дане“ Ћуприја треба да захвали Душану Матићу, онда за Раванелијус - фестивал музичке изузетности захвала иде Школи за музичке таленте. Тешко да у свету уметничке музике постоји неко ко није чуо за ћупријску школу за таленте, зато што у читавом свету постоје само три такве, а ћупријска је своје таленте расула по свим континетима. За само два издања, Раванелијус је стекао престижно место једног од значајнијих фестивала уметничке музике на овим просторима. Тиме су значајно допринели Роман Симовић и Стефан Миленковић, али и друга значајна имена српске и европске уметничке сцене – учесници фестивала.

Сликарска уметничка сцена у Ћуприји с правом може понети епитет једне од најживљих у Србији. За то је превасходни заслужан Завичајни клуб ликовних ументика Ћуприје који окупља тридесетак сликара и вајара. Колективној изложби, која се организује сваког новембра, претходе редовне месечне изложбе српских ликовних уметника. Сваке године Музеј „Хореум Марги - Равно“ организује изложбе слика најзначајнијих српских сликара. Тако је у само неколико година ћупријска ументичка публика могла да види дела Милене Павловић-Барили, Саве Шумановића, Миће Поповића, Уроша Предића и других великана српског сликарства 20. века.

Ћуприја има богату традицију позоришног стваралаштва која сеже читав век уназад. И данас ентузијасти театра у Ћуприји, у оквиру аматерског позоришта Моравиште, сваке године публици представљају своје виђење, најчешће, савремених позоришних остварења.

Образовање уреди

У граду се налазе следеће образовне институције:

Демографија уреди

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	9.609
1953.	11.967
1961.	14.053
1971.	17.564
1981.	20.547
1991.	21.367	20.624
2002.	20.585	21.982
2011.	19.471

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	19.379	94,14%
Роми	249	1,20%
Југословени	78	0,37%
Црногорци	76	0,36%
Македонци	53	0,25%
Власи	50	0,24%
Хрвати	37	0,17%
Словенци	15	0,07%
Горанци	11	0,05%
Бугари	10	0,04%
Муслимани	9	0,04%
Румуни	7	0,03%
Чеси	5	0,02%
Украјинци	3	0,01%
Мађари	3	0,01%
Русини	2	0,00%
Словаци	1	0,00%
Руси	1	0,00%
Немци	1	0,00%
Буњевци	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	447	2,17%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	48	66
80+	138	235
75—79	247	425
70—74	409	577
65—69	563	648
60—64	507	657
55—59	538	586
50—54	803	872
45—49	901	958
40—44	696	802
35—39	598	645
30—34	592	639
25—29	688	679
20—24	762	752
15—19	671	646
10—14	658	577
5—9	590	526
0—4	443	443
Просек :	38,6	41,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.934	3.511	4.328	5.421	6.665	6.830	6.891

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.347	1.673	1.287	1.539	602	327	81	19	12	4	2,98

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.161	2.213	5.214	366	294	74
Женски	9.187	1.828	5.251	1.479	567	62
УКУПНО	17.348	4.041	10.465	1.845	861	136

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.532	178	0	22	1.013
Женски	3.213	73	0	2	765
УКУПНО	6.745	251	0	24	1.778
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	100	197	566	66	306
Женски	27	28	552	78	89
УКУПНО	127	225	1.118	144	395
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	20	76	260	159	265
Женски	52	64	174	256	879
УКУПНО	72	140	434	415	1.144
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	125	0	0	179
Женски	83	1	0	90
УКУПНО	208	1	0	269