Никола Страјнић
Никола Страјнић (Поповац, 11. мај 1945) је професор светске и компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.
Никола Страјнић | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 11. мај 1945. |
Место рођења | Поповац |
БиографијаУреди
Рођен је 11. маја 1945. године у Поповцу у Барањи. Школовао се у Осијеку и Загребу. Докторирао у Загребу радом о поезији Момчила Настасијевића. Предавао је на Педагошком факултету у Осијеку. Члан је управног одбора ДКВ. Живи у Сремским Карловцима.
Објављене књигеУреди
СтудијеУреди
- Поезија или оптимизам (о Бранку Миљковићу) 1972.
- Јасике беле (о Момчилу Настасијевићу) 1978.
- Вид и ријеч 1984.
- На гозби код Бога 2002.
- Невидљиво и видљиво (о поезији Јована Зивлака), 2007. године
ПоезијаУреди
- Звјездани сати (песме) 1975.
- Очи земне (песме) 1981.
- Пепео свој раздајем (песме) 1982.
- Вожња у круг (песме) 1990.
- Карловачке песме, 1994.
- Плави дах шуме (избор песама) 2004.
ЕсејиУреди
- Хаире 1991.
- Замах и мировање (о песништву Јована Зивлака) 1993.
- Анђеоски песник Рајнер Марија Рилке (о Девинским елегијама Р. М. Рилкеа) 1995.
- Стари грчки лиричари (есеји) 1999.
- Карловачки есеји 1999.
- Огледи из класичне књижевности 2004.
- Три дијалога 2004.
- Огледи о књижевности и сликарству 2009.
МонографијеУреди
- Милић од Мачве 2001.
НаградеУреди
Добитник је награде Кочићева књига (Задужбина Петар Кочић Бања Лука - Београд) 2009. године за дјело „Огледи - о књижевности и сликарству“.[1]
РеференцеУреди
- ^ „Кочићева књига Николи Страјнићу”. Радио телевизија Републике Српске. 18. 12. 2009. Приступљено 29. 8. 2011.