Мето Јовановски
Мето Јовановски (Панчарево, 17. јануар 1946 — Скопље, 16. новембар 2023) био је југословенски и македонски позоришни, телевизијски и филмски глумац.[1]
| Мето Јовановски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Методиј Јовановски |
| Датум рођења | 17. јануар 1946. |
| Место рођења | Панчарево, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 16. новембар 2023. (77 год.) |
| Место смрти | Скопље, Северна Македонија |
| Занимање | филмски, позоришни и телевизијски глумац |
| Рад | |
| Активни период | 1971—2023 |
| Битне улоге | Кућа поред пруге — Божо Муња Тетовирање — Илко Пре кише — др. Сашо Нечиста крв — Агим Село гори, а баба се чешља — Димче Зафрхановски Кад сване дан — Митар Немањићи — Манојло I Комнин |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
Методи Мето Јовановски је рођен 17. јануара 1946. године у Панчареву, ФНРЈ (тадашња општина Берово). Отац му је био Александар Санде, а мајка Јана Јанинка. Имао је браћу Атанаса и Јована и сестру Љубу Љубицу. Основну школу и гимназију завршио је у Делчеву. Након завршене гимназије радио је у Народном позоришту у Штипу. Два пута је слао упит позоришној академији у Београду да ли може да конкурише за упис, али није био добио одговор.[2] Дипломирао је на Позоришној академији у Софији 1970. године, као последња генерација професора Бојана Дановског (Бука Данона).[2] Исте године када дипломира, враћа се у СФРЈ, где се запошљава у Драмском позоришту у Скопљу, где је играо 40 година. Радио је и као гост у позориштима у Куманову, Велесу, Струмици, Сплиту, Сарајеву, Подгорици.[2] Осим што се бавио глумом, бавио се и позоришном режијом, а такође је био и професор на глумачкој академији.[2]
Године 1984. упознао је у Сплиту будућу супругу Љиљу, која је била родом из Вараждина, са којом је био у браку до 1993. године и са којом је стекао две ћерке. Бивша супруга и ћерка су се одселиле у Вараждин.[2]
Његова глумачка каријера почела је и пре завршетка студија, на сцени Народног позоришта у Штипу. Од тада, за кратко време истакао се као један од водећих драмских уметника у Социјалистичкој Републици Македонији, као и на простору целе СФРЈ. Добитник је бројних награда за улоге у филмовима и позоришним представама, као и великим бројем државних награда и признања.
Прву филмску улогу остварио је 1971. године, када је добио улогу у филму Македонски део пакла, где је глумио партизана. Најзначајније улоге играо је у филмовима Пре кише, Кад сване дан и у филму Тетовирање, као и у ТВ серији Село гори, а баба се чешља где је био у улози Димчета.[3][4]
Био је почасни члан Црногорског народног позоришта од 2001. године, где је играо у преставама Малограђани (2001) и Урнебесна трагедија (2014).[5]
Преминуо је 16. новембра 2023. године, а сахрањен је у Алеји великана у Скопљу.[6]
Филмским сусретима у Нишу, 1984. године
Филмографија
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1971. | Македонски део пакла | партизан | |
| 1973. | Уклети смо, Ирина | Дамјан | |
| 1973. | Смилевскиот конгрес | Тодор Попхристов | |
| 1973. | Кукла | ||
| 1975. | Илинка | ||
| 1976. | Најдужи пут | Коста | |
| 1977. | Итар Пејо (серија) | Кадијата | |
| 1977. | Пресуда | Ђорче | |
| 1977. | Најдужи пут (серија) | Коста | |
| 1977. | Саслушање на железници | Дано | |
| 1977. | Нели ти реков | ||
| 1978. | Белиот сид | ||
| 1979. | Курирот на Гоце Делчев (серија) | Јонче | |
| 1980-е | |||
| 1980. | Време, воде | Дудуле | |
| 1980. | Учителот | ||
| 1980. | Оловна бригада | Петре | |
| 1981. | Црвени коњ | Вани Урумов | |
| 1981. | Доротеј | Димитрије | |
| 1982. | Илиндан (серија) | Чавче | |
| 1982. | Венеријанска раја (тв филм) | професор | |
| 1982. | Поноћно сунце | ||
| 1982. | Настојање | Хамо | |
| 1982. | Змајеви на ветру | ||
| 1982. | Тумба, тумба дивина | ||
| 1982. | Јахачи ветра | ||
| 1983. | Црвени коњ (серија) | ||
| 1984. | Memed My Hawk | ||
| 1984. | Опасни траг | Нафијев брат | |
| 1984. | Не рекох ли ти | ||
| 1984. | Комедијанти (серија) | љубавник | |
| 1984. | Кратак састанак | ||
| 1984. | Дивљач | Симон | |
| 1985. | Грб позади | ||
| 1985. | Трговац из Солуна | Муса | |
| 1986. | Срећна нова ’49. | Драгослав Ковачевски | |
| 1986. | Сунце на длану (серија) | ||
| 1987. | Waitapu | професор филозофије | |
| 1987. | Резервисти | ||
| 1987. | На путу за Катангу | Јанко | |
| 1987. | Хај-Фај | ||
| 1988. | За сада без доброг наслова | редитељ | |
| 1988. | Кућа поред пруге | Божо Муња | |
| 1989—1993 | Еурека | ||
| 1990-е | |||
| 1990. | Трст виа Скопје (серија) | Штуц | |
| 1990. | Станица обичних возова | Неми | |
| 1991. | Опстанак (серија) | Усамљеник (Осамениот) | |
| 1991. | Тетовирање | Илко | |
| 1992. | Одлазак од Паскавелија | Орсе | |
| 1992. | Јевреји долазе | Јова Бургер | |
| 1993. | Македонска сага | хоџа | |
| 1994. | Пре кише | др. Сашо | |
| 1994 | Прекалени | ||
| 1995. | Анђели на отпаду | Анастасије | |
| 1996. | Нечиста крв | Агим | |
| 1997. | Фелкис | ||
| 1997 | Добродошли у Сарајево | ||
| 1998 | Вујко Вања | Вања | |
| 1998. | Стршљен | Авдија | |
| 1998. | Ливада | доктор | |
| 2000-е | |||
| 2000 | Је ли јасно пријатељу | ||
| 2001 | Прашина | професор | |
| 2002 | Зона Замфирова | ||
| 2004. | Велика вода | Никодиновски | |
| 2006. | Жеђ Косова | стари Србин | |
| 2006. | Тајна књига | отац Андреј | |
| 2009. | Нормални | судија | |
| 2009. | Село гори... и тако | Димче | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Мисија Лондон | македонски амбасадор | |
| 2010. | Као рани мраз | Видрин отац | |
| 2010. | Крај света | ||
| 2010. | Остављени | Гаго | |
| 2010. | Бели, бели свет | Црни | |
| 2010 | Шесто чуло | Владимир | |
| 2008—2016. | Село гори, а баба се чешља | Димче Зафрхановски | |
| 2010 | Мајке | ||
| 2012. | Кад сване дан | Митар | |
| 2012. | Треће полувреме | Раби | |
| 2013. | Чефурји раус! | Боле | |
| 2014. | Пресуда | доктор | |
| 2014. | Деца сунца | Крал | |
| 2014. | Index Zero | стари човек | |
| 2014 | Кум | Монах | |
| 2014 | До балчака | ||
| 2015. | Енклава | Милутин Арсић | |
| 2016. | Златна петорка | ||
| 2016 | Ослобођење Скопља | ||
| 2017. | Последња црквена звона | ||
| 2017—2018. | Немањићи — рађање краљевине | Манојло I Комнин | |
| 2018. | Ругање Исусу | Лазар | |
| 2020.-те | |||
| 2021—2022 | Црна свадба | поп | |
| 2022 | Државни службеник | ||
| 2022—2023 | Бистра вода | професор | |
| 2023 | Божићна јелка ТВ-филм | деда | |
| 2023 | Бранилац ТВ-серија | Енри Аслани | |
| 2023 | Црвени песник ТВ-серија | свештеник | |
| 2024 | Руски конзул ТВ-филм | ||
Награде
- Пет пута је проглашаван глумцем године од часописа Екран.
- Седам пута је награђиван на Позоришним играма Војдан Чернодрински у Прилепу.
- Четири пута био добитник награде Милтон Манаки.
- Награда града Скопља 13. новембар.
- Републичка награда 11. октобар за појединачно глумачко остварење 1980. године.
- Републичка награда 11. октобар за дугогодишњи рад и остварења.
- Државна награда Републике Македоније Климент Охридски.
- Златни венац на фестивалу за мале и експерименталне сцене у Сарајеву, два пута за улоге у представама Еригон и Карамазови.
- Златна маска од новина Вечер за улогу Порфирија у представи Злочин и казна на Охридском лету.
- Две Гранд-при награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу за филмове Срећна нова '49. и Тетовирање.
- Награда за најбољу споредну епизодну мушку улогу у филму Црвени коњ на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.
- Златна значка на Филмском фестивалу у Врњачкој бањи.
- Златна клапа у Београду, за допринос филмској уметности.
- Награда за најбољу споредну улогу на Међународном фестивалу експериментално позоришта у Ријеци за улогу Бесемјонова у представи Малограђани, извођену на Црногорском народном позоришту (2002).
- Награда за најбољу споредну улогу у представи Наопак комшилук на међународном позоришном фестивалу Марулићеви дани, у Сплиту 2008. године.
- Награда почасног члана Црногорског народног позоришта (2015).[5]
- Награда на позоришном фестивалу Ристо Шишков, за најбоље глумачком остварење у представи Коза, или ко је Силвија, 2008. године.[7]
- Награда Петре Прличко (2010)
- Награда Војдан Чернодрински (2015)
- Гранд при Међународног фестивала глумаца у Никшићу за улогу у представи Урнебесна трагедија (2015)[5]
- Награда Златни платан за изузетан допринос евро-медитеранском филму, Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу (2018)[8]
- Награда Омаж (2019)
- Награда Киненова за допринос филмској уметности (2021)
- Награда на фестивалу Измир (Турција) "Златни кишобран" (2022)
- Награда на фестивалу Јоаким Фест за претставу My name is Goran Stefanovski (2022)
Референце
- ^ „Преминуо Мето Јовановски”. Радио-телевизија Србије. 16. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023.
- ^ а б в г д „NAŠ GOST: Meto Jovanovski - Živimo u vrijeme seoba naših naroda (VIDEO) | Herceg Televizija Trebinje”. www.herceg.tv. Приступљено 2023-11-16.
- ^ Мето Јовановски на сајту Драмског театра Скопље {мкд}
- ^ Мето Јовановски биографија
- ^ а б в IN MEMORIAM METO JOVANOVSKI 1946-2023 Црногорско народно позориште 16. 11. 2023.
- ^ Direktor CNP-a odao počast glumcu na komemoraciji u Skoplju: Meto Jovanovski bio je veliki prijatelj Crne Gore i njene kulture cdm.me 20. 11. 2023.
- ^ „Драмски Театар Скопје: Мето Јовановски”. dramskiteatar.com.mk. Приступљено 1. 12. 2016.
- ^ „Filmski festival u Trebinju: Uručena priznanja Svetlani Bojković i Metu Jovanovskom”. glassrpske.com. 8. 8. 2018. Архивирано из оригинала 08. 08. 2018. г. Приступљено 08. 08. 2018.
Спољашње везе
- Мето Јовановски на сајту IMDb (језик: енглески)
