Јанко Луковски

Јанко Луковски (Скопље, 7. април 1946) је македонски и српски кошаркашки тренер. Његов син Драган је бивши кошаркаш и репрезентативац СР Југославије.

Јанко Луковски
Личне информације
Датум рођења (1946-04-07)7. април 1946.(74 год.)
Место рођења Скопље, ФНРЈ
Држављанство  Србија
 Македонија
Позиција тренер
Про каријера 1962—1979 (играчка)
1980— (тренерска)
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1962—1976
1976—1978
1978—1979
Работнички
МЗТ Скопље
Работнички
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1980—1981
1981—1983
1985—1988
1988—1991
1991—1992
1992—1994
1994—1995
1995—1996
1997—1999
1999—2000
Борец Велес
Работнички
Спартак Суботица
Еђшег
Работнички
Профиколор
Војводина
Боровица
Војводина
Ибон Никшић

БиографијаУреди

Навјећи део играчке каријере је провео у Работничком а две сезоне је играо и за МЗТ из Скопља. Као играч био је члан јуниорске и Б репрезентације Југославије.

После завршетка играчке каријере наставио је да ради у кошарци као тренер. Још док је био играч МЗТ-а из Скопља две године је упоредо радио и као тренер јуниора. У првој сезони као професионални тренер увео је КК Борец из Велеса у прву Б лигу (1980). После успешне сезоне у Борецу постаје тренер у клубу у којем је провео највећи део своје играчке каријере - КК Работнички. Њих је уводио два пута у прву А лигу и једном у финале купа Југославије (1983) који је изгубио од Цибоне.

У периоду између 1982—1986 водио је, што самостално, што као асистент Русмиру Халиловићу млађе репрезентације Југославије, и то кадетску репрезентацију и младу репрезентацију до 21. год где је тренирао играче као што су: Дражен Петровић, Здовц, Паспаљ, Пецарски, Цвјетићанин, Перасовић, Сретеновић и др.

У децембру 1985. након завршетка првог дела сезоне преузима Спартак из Суботице који је у том тренутку био последњи на табели прве Б лиге са само једном победом. У другом делу сезоне успева да оствари опстанак након 10 победа и само 2 пораза. За непуне три сезоне проведене у Суботици поставио је темеље новог Спартака, који је постао стабилан Б лигаш, а касније и члан прве А лиге.

Након Спартака 1988. године преузима КК Еђшег из Бачке Тополе, који уводи у прву Војвођанску лигу тада трећу лигу по рангу у Југославији. После три сезоне у Бачкој Тополи 1991. године добија позив да поново седне на клупу Работничког. Работнички је са њим на клупи остварио највећи успех у својој историји освајањем трећег места у првој А лиги иза Партизана и Црвене звезде и уласком у финале купа.

Године 1992. преузима Профиколор из Панчева који после квалификација уводи у прву А лигу и исте године заузима 5. место у првој лиги. Након друге сезоне у Профиколору са којим осваја 4. место у првој лиги 1994. године преузима веома млад и перспективан тим Војводине. Са младим играчима (Луковски, Болић, Станојевић итд.) бележи запажене резултате. Касније је још водио Боровицу из Руме, опет Војводину, Ибон из Никшића.

Године 2003. је основао школу кошарке Спорт ки у Новом Саду.

Спољашње везеУреди