Марко Јанковић
Марко Јанковић (Крагујевац, 2. јул 1947 — Београд, 17. јануар 2023) био је српски новинар, радио и телевизијски водитељ, диск-џокеј и политичар.[1]
Марко Јанковић | |
|---|---|
 Марко Јанковић | |
| Датум рођења | 2. јул 1947. |
| Место рођења | Крагујевац, ФНРЈ |
| Датум смрти | 17. јануар 2023. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка странка | Демократска странка Србије (1992—1994) Демократска странка (1990—1992) |
Биографија уреди
Рођен је у Крагујевцу где је завршио основну и нижу музичку школу, као и гимназију. Дипломирао је на Природно-математичком факултету и студирао је две године на Богословском факултету у Београду. Ожењен је и има двоје деце.
Новинарска каријера уреди
Године 1970. био је један од оснивача радија „Студио Б“ где након четири године хонорарног рада постаје стално запослен. Две године је био музички сарадник, а затим постаје водитељ-новинар и бави се искључиво рок музиком. Постаје један од најпознатијих диск-џокеја у земљи, а свој начин рада је прилагодио енглеском и америчком стилу пуштања музике са брзим темпом. После повратка из војске 1975. води емисију „Од доручка до ручка“ у којој доводи познате певаче, глумце, писце и политичаре. Сам себи је доделио радијски надимак Колос са Родоса, а медијску каријеру су му обележиле честе суспензије због необазирања на политичка ограничења једнопартијског система и слободоумне идеје. Први пут је суспендован због честитања Српске нове године, после чега га је од отказа спасао Душко Радовић, уз кога је у то време, поред Ђоке Вјештице, био најпопуларнији новинар на том радију.[2]
Године 1979. водио је прву музичку емисију „Поп експрес“ на Југословенској радио-телевизији као и „Недељно поподне“. Водио је и емисију о школском програму „Велики одмор“.[3] 1989. је радио и на ОК каналу.[4] Писао је за новине „Гром“.
Радио је и на радију Пингвин и радију Индекс. Од 2005. године је на радију Фокус где се бави дневно политичким темама с пристрасношћу према радикалима. Након две године одлази са радија због активног залагања за коалицију ДСС и СРС. Исте године на позив Предрага Ранковића почиње да ради на Кошава ТВ где води емисију „Марко Јанковић шоу“. Након захтева Миломира Марића, 2009. године Марко добија нови отказ.[3]
Политичка каријера уреди
Дана 12. децембра 1989. у Удружењу књижевника Србије, био је један од тринаест људи који су обновили рад Демократске странке, са циљем да се оформи антикомунистички фронт. Чинио је окосницу обновљеног ДС-а уз Војислава Коштуницу, Драгољуба Мићуновића, Косту Чавошког и Душана Вукајловића. Био је први уредник листа „Демократија“.[5]
Године 1992. излази из Демократске странке и заједно са Коштуницом оснива Демократску странку Србије. Крајем 1994. напушта ДСС због сукоба са Владетом Јанковићем и Михајлом Ковачем.[3]
На демонстрацијама 5. октобра 2000. је први упао у „Студио Б“. 11. јануара 2001. у своју емисију је довео новинара Милована Бркића[6] који је изнео податке о умешаности Зорана Ђинђића у шверц цигарета, што су нове власти искористиле за његову смену.[5]
Дана 24. септембра 2010. био је потписник петиције против одржавања „геј параде“.[7] 23. марта 2011. потписао је петицију јавних личности и интелектуалаца који су стали у заштиту Војислава Коштунице у покушају да се он повеже са убиством премијера Ђинђића.[8]
На парламентарним и председничким изборима 2012. подржао је ДСС и Војислава Коштуницу.[9]
2014. је кандидован за градоначелника од стране Двери на изборима за Скупштину града Београда.[10]
Занимљивости уреди
- Забрањеног Милована Ђиласа је тајно увео у „Студио Б“ и водио емисију са њим без знања главног уредника, што је изазвало политички скандал у земљи.[3]
- „Београдски фантом“ који се јурио колима са полицијом по улицама Београда, Марка Јанковића је звао сваког дана на радио да саопшти где ће се појавити, што је Марко уживо преносио.[11]
Референце уреди
- ^ „LEGENDARNI RADIO VODITELJ PREMINUO U 76. GODINI: Marko Janković bio jedan od najznačajnijih novinara u SFRJ i Srbiji”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 17. 1. 2023.
- ^ Action created by STOP nasilju u porodici. „Душко, Вјештица и Марко”. Causes.com. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ а б в г „Интервју са Марком Јанковићем”. Youtube.com. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „ОК канал”. Vreme.com. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ а б „Сукоб са новом влашћу”. Magazin-tabloid.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Смењен након 30 година”. Mc.rs. 9. 5. 2012. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ „Петиција против геј параде”. Srpskadijaspora.info. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Петиција за Коштуницу”. Dss.rs. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Подршка ДСС-у”. Pravda.rs. 16. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ „Кандидат за градоначелника”. Pravda.rs. 16. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ Sorajić, Mitar. „Интервју са Марком Јанковићем”. Youtube.com. Приступљено 16. 5. 2012.
