Википедија

Бенјамин Нетанјаху

премијер Израела (1996—99) и (2009—21)

Бенјамин „Биби” Нетанјаху (хебр. בנימין נתניהו; Тел Авив, 21. октобра 1949) је премијер Израела од 29. децембра 2022. године. Био је премијер и од марта 2009. до јуна 2021. године, а на тој позицији се такође налазио и од 1996. до 1999. године. Нетанјаху је такође председник политичке странке Ликуд. На месту премијера Израела држи рекорд по дужини мандата, а такође је и први премијер који је рођен у самом Израелу, након проглашења независности те државе 1948.[2][3]

Бенјамин Нетанјаху
Нетанјаху 2023. године
Лични подаци
НадимакБиби[1]
Датум рођења(1949-10-21)21. октобар 1949. (75 год.)
Место рођењаТел Авив, Израел
Држављанствоизраелско
НародностЈевреј
РелигијаЈудаизам
Породица
СупружникСара Бен-Арци (од 1991)
ДецаНоа, Ајнер, Јаир
Политичка каријера
Политичка
странка		Ликуд
29. децембар 2022 — данас.
ПредседникИсак Херцог
ПретходникЈаир Лапид
31. март 2009 — 13. јун 2021.
ПредседникШимон Перес
Реувен Ривлин
ПретходникЕхуд Олмерт
НаследникНафтали Бенет
18. јун 1996 — 6. јул 1999.
ПредседникЕзер Веицман
ПретходникШимон Перес
НаследникЕхуд Барак
Потпис

Нетанјаху је рођен у Тел Авиву у секуларној јеврејској породици, а одрастао је у Јерусалиму и у Филаделфији у Сједињеним Државама. Вратио се у Израел по завршетку средње школе 1967. године да би се придружио Израелским одбрамбеним снагама, недуго након Шестодневног рата.[4] Нетанјаху је постао вођа тима у јединици специјалних снага Сајерет Маткал и учествовао је у многим мисијама, укључујући операције Гифт (1968) и Изотоп (1972), током које је био погођен у раме.[5][6] Нетанјаху се борио на првим линијама у Рату исцрпљивања и Јомкипурском рату 1973. године, учествујући у рацијама специјалних снага дуж Суецког канала, а затим водећи напад командоса дубоко у сиријску територију.[7][8] Нетанјаху је стекао чин капетана пре него што је часно отпуштен. Након што је дипломирао на Масачусетском технолошком институту са дипломом наука и магистром наука, Нетанјаху је постао економски саветник за Boston Consulting Group. У Израел се вратио 1978. године да би основао антитерористички Институт „Јонатан Нетанјаху“, назван по његовом брату који је умро водећи операцију Ентебе.

Нетанјахуа је 1984. године за сталног представника Израела при Уједињеним нацијама именовао премијер Јицак Шамир, улогу коју је обављао до 1988. године. По повратку у Израел, изабран је у Кнесет, а 1993. године изабран је за председавајућег странке Ликуд. Наставио је да води странку до победе на изборима 1996. и именован је за најмлађег израелског премијера икада. Истовремено, постао је први премијер Израела рођен на територији те државе после проглашења независности 1948. године. Након одслуженог мандата, Нетанјаху је био тешко поражен на изборима 1999. од стране коалиције коју је предводио Ехуд Барак; Нетанјаху је одлучио да се у потпуности повуче из политике и ушао је у приватни сектор. Међутим, неколико година касније, након што је његов наследник на месту председника Ликуда Аријел Шарон постао премијер, Нетанјаху се вратио у политику и служио је као министар спољних послова и министар финансија. Као министар финансија, Нетанјаху је покренуо велике реформе израелске економије којима су коментатори приписали да су значајно побољшале наредне економске резултате Израела.[9] Нетанјаху се касније сукобио са Шароном и на крају је дао оставку због неслагања у вези са планом раздвајања Газе.

Нетанјаху се вратио на чело Ликуда у децембру 2005. године након што је Шарон иступио и основао нову странку Кадима.[10] Иако је Ликуд завршио као други на изборима 2009. године, Нетанјаху је успео да формира коалициону владу са другим десничарским странкама и по други пут је положио заклетву као премијер.[11][12][13] Наставио је да води Ликуд до победе на изборима 2013. и 2015. године.[14] Након што су избори у априлу 2019. године резултирали тиме да ниједна странка није могла да формира владу, одржали су се други избори 2019. године. На изборима у септембру 2019. године, центристичка странка Плави и Бели, коју је водио Бени Ганц, појавила се мало испред Нетанјахуовог Ликуда; међутим, ни Нетанјаху ни Ганц нису успели да формирају владу.[15] Након наставка политичког застоја, ово је било решено када су Ликуд и Плави и Бели постигли коалициони споразум након израелских парламентарних избора 2020. године. Према условима споразума, премијерско место би се ротирало између Нетанјахуа и Бенија Ганца, према којем је Ганц требало да наследи Нетанјахуа у новембру 2021.[16] У децембру 2020. ова коалиција је пропала расписивањем нових избора заказаних за 2021. годину.

Од децембра 2016. године, Нетанјаху се налази под истрагом израелске полиције и тужилаца због корупције.[17] Дана 21. новембра 2019, оптужен је за кршење поверења, примање мита и превару.[18] Због оптужнице, Нетанјаху је законски дужан да се одрекне свих места у министарству, осим места премијера.[19][20]

Младост и војна каријера

уреди

Нетанјаху је рођен 1949. у Тел Авиву, Израел, у јеврејској породици. Његова мајка Тзила Сегал (1912–2000) рођена је у Петах Тикви у Мутасарифату Јерусалимa Османског царства, а његов отац, рођен у Варшави, проф. Бензион Нетанјаху (по рођењу Милејковски) (1910–2012) био је искусан историчар специјализован за јеврејско златно доба Шпаније. Нетанјахов деда по оцу Нејтан Милејковски био је запажени рабин и ционистички писац. Када је Нетанјахов отац емигрирао у Израел, он је хебрајизовао је своје презиме од „Милејковски“ до „Нетанјаху“ што значи „Бог је дао“. Иако је његова породица претежно ашкенашка, он је изјавио да је његов ДНК тест открио да има делом и сефардско порекло. Он тврди да води порекло од Вилна Гаона.[21][22]

Нетанјаху је био друго од троје деце. У почетку је одрастао и школован у Јерусалиму, где је похађао основну школу Хенриета Сзолд. Копија његових оцена из 6. разреда учитељице Рут Рубенштајн указује је на то да је Нетанјаху био учтив, уљудан и услужан; да је његов рад био „одговоран и тачан“; и да је био дружељубив, дисциплинован, ведар, храбар, активан и послушан.[23]

Између 1956. и 1958. године, и поново од 1963. до 1967. године,[24] његова породица је живела у Сједињеним Државама у месту Челтнам у Пенсилванији, предграђу Филаделфије, док је његов отац Бензион Нетанјаху предавао на Дропси колеџу.[4] Бенјамин је похађао и завршио средњу школу у Челтнаму и био активан у дебатном клубу, шаховском клубу и фудбалу.[4] Он и његов брат Џонатан постали су незадовољни површним начином живота на који су наишли у том подручју, укључујући превладавајући покрет контракултуре младих, књижевну интерпретацију усредсређену на индивидуализована осећања и либерални осећај Реформске синагоге, Храма Јудеје из Филаделфије, који је породица посећивала.[4] Он и дан данас течно говори енглески језик, са приметним филаделфијским нагласком.[25]

Библиографија

уреди
Видео снимак о Бенјамину Нетанјаху компаније Исраел Њуз Компани

Референце

уреди
  1. ^ „Benjamin Netanyahu”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 24. мај 2021. 
  2. ^ Heller, Aron (17. 7. 2019). „Netanyahu makes history as Israel's longest-serving leader”. Associated Press. Приступљено 24. мај 2021. 
  3. ^ Williams, Dan (18. 7. 2019). „Bruised but driven, Netanyahu becomes Israel's longest-serving PM”. Reuters. Приступљено 24. мај 2021. 
  4. ^ а б в г Moyer, Justin (3. 3. 2015). „Why Benjamin Netanyahu is so tough: He's from Philadelphia”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  5. ^ Remnick, David (23. 1. 2013). „Bibi's Blues”. The New Yorker. 
  6. ^ Dempsey, Judy (3. 5. 2012). „The Enduring Influence of Benjamin Netanyahu's Father”. Carnegie Europe. 
  7. ^ Buhbut, Amir. „Sayeret Matkal is 50 years old”. NRG Maariv. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 14. 04. 2021. 
  8. ^ Ginsburg, Mitch (25. 10. 2012). „Saving Sergeant Netanyahu”. The Times of Israel. 
  9. ^ Mitchell, Thomas G. (2015). Likud Leaders. Jefferson, North Carolina: McFarland. стр. 186. ISBN 978-0786497133. 
  10. ^ „Netanyahu elected as Likud party chairman”. Xinhua News Agency. 20. 12. 2005. Архивирано из оригинала 27. 2. 2006. г. Приступљено 27. 7. 2009. 
  11. ^ Hoffman, Gil (10. 2. 2009). „Kadima wins, but rightist bloc biggest”. The Jerusalem Post. Приступљено 17. 6. 2012. 
  12. ^ „Netanyahu sworn in as Israel's prime minister”. Haaretz. 31. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2013. 
  13. ^ Heller, Jeffrey (31. 3. 2009). „Netanyahu sworn in as Israeli prime minister”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2013. 
  14. ^ Tobin, Amir; Birnbaum, Ben (20. 3. 2015). „'Is This Ship Sinking?' Inside the Collapse of the Campaign Against Netanyahu”. The New Yorker. New York City: Condé Nast. 
  15. ^ Hoffman, Gil (21. 11. 2019). „Rivlin hands over mandate, begs MKs to prevent third election”. The Jerusalem Post (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2019. 
  16. ^ Eglash, Ruth (17. 5. 2020). „After three elections and political deadlock, Israel finally swears in new government”. The Washington Post. Приступљено 20. 5. 2020. 
  17. ^ „Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu to be indicted on corruption charges”. NBC News. 28. 2. 2019. Приступљено 28. 2. 2019. 
  18. ^ Wootliff, Raoul (21. 11. 2019). „AG announces Netanyahu to stand trial for bribery, fraud and breach of trust”. Times of Israel. Приступљено 22. 11. 2019. 
  19. ^ Levinson, Chaim (23. 11. 2019). „Netanyahu to Relinquish Ministerial Portfolios in Coming Days”. Haaretz. Приступљено 23. 11. 2019. 
  20. ^ Staff writer (23. 11. 2019). „Netanyahu said set to give up 4 ministry portfolios after charges announced”. The Times of Israel. Приступљено 23. 11. 2019. 
  21. ^ Itamar Eichner (25 May 2016) "Netanyahu: I have Sephardic roots as well", Ynetnews
  22. ^ Winer, Stuart. „Netanyahu reveals his roots go back to Spain”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-16. 
  23. ^ Lidman, Melanie (28. 8. 2012). „PM was 'responsible' sixth-grader, evaluation shows”. The Jerusalem Post. Приступљено 30. 8. 2012. 
  24. ^ „Prime Minister Benjamin Netanyahu”. Ynetnews. 10. 2. 2012. Приступљено 9. 3. 2013. 
  25. ^ Gresh, Alain; Vidal, Dominique (2004). The New A–Z of the Middle East (2nd изд.). I.B. Tauris. стр. 217. ISBN 978-1-86064-326-2. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


Премијер Израела (1996—1999)
Премијер Израела (2009—)
—
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенјамин_Нетанјаху&oldid=28917007”