Отворите главни мени

Тениски турнир у Вимблдону (енгл. The Championships, Wimbledon) је најстарији, према многим мишљењима и најугледнији гренд слем турнир у тенису.[3][4][5][6][7] Одржава се сваког јуна или јула (почиње шест недеља пре првог понедељка у августу) у Свеенглеском клубу у Вимблдону, у Лондону, почев од 1877, и трећи је по реду гренд слем турнир у години после отвореног првенства Аустралије и Француске. Од када је Отворено првенство Аустралије пребачено на тврду подлогу 1988, Вимблдон је остао једини велики турнир у тенису који се још увек игра на оригиналној подлози, трави, због чега је и игра добила своје оригинално име, „тенис на трави“.
Турнир је једини гренд слем који се игра на трави. Играју се мушки и женски мечеви у појединачној конкуренцији, као и у паровима, и мешовитим паровима (мушко-женски пар). Такође, играју се турнири за јуниоре (појединачно и у паровима). Додатна категорија такмичења је за тенисере преко 35 и преко 45 година.

Вимблдонски турнир
Wimbledon logo.png
Вимблдонски турнир
Држава одржавањаУједињено Краљевство Уједињено Краљевство
ГрадВимблдон, Лондонска општина Мертон
Стадионсвеенглески клуб за тенис на трави и крокет
Подлогатрава
Новчане награде14.600.000 gbp[1][2]
(34.500.000 usd)
(26.500.000 eur) (2013)[1]
— Појединачно128
— Парови64
— Мешовити48
Гренд слем турнири
Централни терен

На Вимблдонском турниру за све играче важе одређена правила понашања и облачења. Такође, ту су и гледаоци који једу јагоде са кремом, као и присуство и подршка краљевске породице. Турнир је такође познат и по томе што нема спонзора за оглашавање на теренима. Године 2009. на централном терену уграђен је покретни кров, како би се избегли прекиди мечева због кише.

Садржај

ИсторијатУреди

 
Спенсер Гор, победник инагурационог Вимблдон шампионата.

ПочециУреди

Свеенглески клуб за тенис на трави и крокет је основан 1868, првобитно „Свеенглески клуб за крикет“. Његов први терен био је код Ворпл улице у Вимблдону.[8]

Године 1876. тенис на трави, игра коју је осмислио Волтер Клоптон Вингфилд око годину раније првобитно позната као „сферистика“, придодата је активностима клуба. У пролеће 1877, клуб је променио име у „Свеенглески клуб за тенис на трави и крикет“ и потврдио је ту промену имена покретањем првог шампионата у тенису на трави. Нови кодекс правила, који је заменио онај који је вршио Клуб за крикет Марлибен, осмишљен је поводом овог догађаја. Правила су слична данашњим, осим детаља попут висине мреже, стубова и удаљености сервис линије од мреже.

Први вимблдонски турнир почео је 9. јула 1877. године. Одржано је само такмичење за мушкарце у појединачној конкуренцији а победио је Спенсер Гор, бивши играч рекетима Харов школе, од укупно 22 учесника. Финалу је присуствовало око 200 гледалаца а улазница је износила један шилинг.[9]

Травната поља била су смештена тако да је главни терен био у средини, док су други били смештени око њега, од тога потиче и име „централни терен“.[a] Име је задржано када је клуб премештен 1922. на садашњу локацију код Черч пута, иако више није важила прича о његовом положају. Ипак, 1980. четири нова терена додељена су у комисију на северни део поседа, што је значило да је Централни терен још једном тачно дефинисан. На отварању новог терена бр. 1 1997. истакнут је овај опис.

 
Даме Шампионат, 1884. Прва награда додељена Мод Вотстон, била је сребрна корпа са цвећем вредна 20 гвинеја.

До 1882, активност клуба је скоро искључиво била ограничена на тенис на трави и те године реч 'крикет' била је изузета из назива. Ипак, из сентименталних разлога, обновљена је 1899.

Од 1884. одржава се такмичење за жене у појединачној конкуренцији, као и за мушке парове. Парови за жене и мешовити парови такмиче се од 1913. године. До 1922, прошлогодишњи победник могао је да игра само финале против такмичара који би се квалификовао за финале. Као и на осталим гренд слем турнирима, на Вимблдону су се до 1968. такмичили најбоље рангирани аматерски играчи. Ниједан Британац није у појединачној конкуренцији победио од 1936, када је то учинио Фред Пери, све до 2013. и тријумфа Ендија Марија, док ниједна Британка није освојила турнир након Вирџиније Вејд 1977, иако су Анабел Крофт и Лора Робсон победиле на шампионату у конкуренцији за девојчице 1984, односно 2008. Први телевизијски пренос реализован је 1937.

21. векУреди

 
Централни терен са отвореним кровом на Вимблдону 2010.

Вимблдон се сматра главним тениским турниром па је приоритет клуба да сачува престиж који турнир има. С том намером 1993. представљен је дугорочни план у циљу побољшања услова за праћење и одигравање мечева.[11]

Прва фаза (1994—1997) је завршена 1997, када је саграђен нови терен број 1 у Ејоранџи парку, и један нови медијски центар, две додатна травната терена и тунел испод брда који повезује Черч роуд и Самерсет роуд.

Друга фаза (1997—2009) подразумевала је отклањање комплекса терена број 1, како би се направио пут за нову Миленијум зграду, чиме би био обезбеђен велики простор за играче, штампу, званичнике и чланове, и проширење западне трибине централног терена за још 728 места.

Трећа фаза (2000—2011) завршена је изградњом улазне зграде, места за особље клуба, музеја, банке и билетарнице.[12]

Нови покретни кров саграђен је за такмичење које је одржано 2009. године. Те године по први киша није одложила мечеве на Централном терену. Клуб је тестирао нови кров догађајем познатим као Прослава Централног терена у недељу, 17. маја 2009, на коме су пријатељске мечеве играли и Андре Агаси, Штефи Граф, Ким Клајстерс и Тим Хенман. Први меч у такмичењу који је у потпуности игран под новим кровом био је између Ендија Марија и Станисласа Вавринке 29. јуна 2009, у којем је победио Мари. Енди Мари је такође учествовао у мечу на Вимблдону, који је завршен у 11:02 победом против Маркоса Багдатиса на централном терену у трећем колу турнира из 2012. године. Финале из 2012. у конкуренцији мушкараца између Роџера Федерера и Марија било је прво финале играно под кровом, постављеним током трећег сета.[13]

Нови терен број 2 са капацитетом од 4000 места саграђен је на месту старог терена број 13 за такмичење одржано 2009. године. Терен број 3 са 2000 места саграђен је на месту старијих терена број 2 и 3.[14]

ДешавањаУреди

Вимблдон се састоји од пет главних дешавања, пет јуниорских дешавања и пет уз позивницу.[15]

Главни догађајиУреди

Пет главних догађаја, и број играча (или тимова у случају парова) су:

  • Појединачно: мушкарци (128)
  • Појединачно: жене (128)
  • Пар: мушкарци (64)
  • Пар: жене (64)
  • Пар: мешовито (48)

Јуниорски догађајиУреди

Пет јуниорских догађаја и број играча или тимова су:

  • Појединачно: дечаци (64)
  • Појединачно: девојчице (64)
  • Пар: дечаци (32)
  • Пар: девојчице (32)
  • Пар: онеспособљени (12)

Нема мешовитих парова на овом нивоу.

Догађаји уз позивницуУреди

Пет догађаја уз позивницу и број парова су:

  • Парови: позвани мушкарци (8 парова разигравање)[16]
  • Парови: старији позвани мушкарци (8 парова разигравање)[17]
  • Парови: жене (8 парова разигравање)
  • Парови: мушкарци у инвалидским колицима.[18]
  • Парови: жене у инвалидским колицима. (4 пара)[18]

Формати мечеваУреди

Мечеви за мушкарце појединачно или у пару играју се на пет сетова; сви други догађаји играју се на три сета. Тајбрејк се игра ако резултат достигне 6-6 у било ком сету осим у петом (ако се игра на пет сетова) или у трећем (на три сета), у том случају игра се на предност од два гема.

Сви догађаји су по принципу једне елиминације,[19] осим за мушкарце, старије мушкарце и жене са позивницом који се играју по Бергеровом систему.

Све до 1922, победници такмичења од претходне године (осим за женске парове и мешовите парове) били су аутоматски пласирани у финале (тада познато изазовна рунда). Због тога су многи добитници задржавали титуле узаступним годинама, како су они могли да одмарају док су се њихови противници играли од почетка такмичења. Од 1922, победник из претходне године је требало да игра све рунде, као и други конкуренти.

РекордиУреди

Рекорд Период Тенисер(и) Број Година победе
Мушкарци од 1877.
Освајач највише титула у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968:   Вилијам Реншо 7 1881-86, 1889
Након 1968:   Роџер Федерер 8 2003-2007, 2009, 2012, 2017
Освајач највише титула у низу у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968:   Вилијам Раншо (у његово време, победник претходног турнира играо је само у финалу. То је промењено 1922. године) 6 1881-86
Након 1968:   Бјерн Борг

  Роџер Федерер

5 1976-80

2003-07

Освајач највише титула у конкуренцији мушких парова Пре 1968:   Реџи Доерти и Лори Доерти 8 1897-1901, 1903-05
Након 1968:   Тод Вудбриџ 9 1993-97, 2000 (са Марком Вудфордом), 2002-04 (са Јонасом Бјоркманом)
Освајач највише титула у низу у конкуренцији мушких парова Пре 1968:   Реџи Доерти и Лори Доерти 5 1897-1901
Након 1968:   Тод Вудбриџ и Марк Вудфорд 5 1993-97
Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (мушкарци) Пре 1968:   Кен Флечер

  Вик Сејшас

4 1963, 1965-66, 1968 (са Маргарет Корт)

1953-56 (3 са Дорис Харт, 1 са Ширли Фрај Ирвин)

Након 1968:   Овен Дејвидсон 4 1967, 1971, 1973-74 (са Били Џин Кинг)
Освајач највише титула (укупно: појединачно, мушки и мешовити парови) Пре 1968:   Вилијам Реншо 14 1880-1889 (7 појединачно, 7 парови)
Након 1968:   Тод Вудбриџ 9 1993-2004 (9 doubles)
Жене од 1884.
Освајачица највише титула у женској појединачној конкуренцији Пре 1968:   Хелен Вилс 8 1927-30, 1932-33, 1935, 1938
Након 1968:  /  Мартина Навратилова 9 1978-79,1982-1987, 1990
Освајачица највише титула у низу у женској појединачној конкуренцији Пре 1968:   Сизан Ланглан 5 1919-1923
Након 1968:  /  Мартина Навратилова 6 1982-1987
Освајачица највише титула у конкуренцији женских парова Пре 1968:   Елизабет Рајан 12 1914 (са Агатом Мортон), 1919-23, 1925 (са Сизан Ланглан), 1926 (са Мери Браун), 1927, 1930 (са Хелен Вилс), 1933-34 (са Симон Матје)
  Били Џин Кинг 10 1961-62 (са Карен Хенц Сасмен), 1965 (са Маријом Буено), 1967-68, 1970-71, 1973 (са Роузи Касалс), 1972 (са Бети Стоув), 1979 (са Мартином Навратиловом)
Након 1968:  /  Мартина Навратилова 7 1976 (са Крис Еверт), 1979 (са Били Џин Кинг), 1981-84, 1986 (са Пем Шрајвер)
Освајачица највише титула у низу у конкуренцији женских парова Пре 1968:   Сизан Ланглан и   Елизабет Рајан 5 1919-23
Након 1968:  /  Мартина Навратилова и   Пем Шрајвер

 /  Наташа Зверева

4 1981-84

1991 (са Ларисом Неиланд), 1992-94 (са Гиги Фернандез)

Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (жене) Пре 1968:   Елизабет Рајан 7 1919, 1921, 1923 (са Рандолфом Лисетом), 1927 (са Френком Хантером), 1928 (са Патриком Спенсом), 1930 (са Џеком Крафордом), 1932 (са Енрикеом Мајером)
Након 1968:  /  Мартина Навратилова 4 1985 (са Полом Макнами), 1993 (са Марком Вудфордом), 1995 (са Џонатаном Старком), 2003 (са Леандером Паесом)
Освајачица највише титула (укупно: појединачно, мушки и мешовити парови) Пре 1968:   Били Џин Кинг 20 1961-1979 (6 појединачно, 10 женски парови, 4 мешовити парови)
  Елизабет Рајан 19 1914-1934 (12 појединачно, 7 мешовити парови)
Након 1968:  /  Мартина Навратилова 20 1976-2003 (9 појединачно, 7 женски дубл, 4 мешовити дубл)
Занимљивости
Највише одиграних мечева (мушкарци)   Жан Боротра 223
Највише одиграних мечева (жене)  /  Мартина Навратилова 326
Највише пораза у финалима појединачно (мушкарци или жене)   Крис Еверт
  Бланш Бингли Хилард
7
Најниже рангирани победник   Горан Иванишевић 125. позиција
Једини победник са позивницом организатора   Горан Иванишевић 2001
Најниже рангирана победница   Винус Вилијамс 31. позиција (23. носилац)
Најмлађи победник   Борис Бекер 17 1985
Најмлађа победница (појединачно)   Лоти Дод 15 1887
Најмлађа победница (женски парови)   Мартина Хингис 15 1996
Најдуже играно финале   Роџер Федерер и
  Рафаел Надал
4 часа и 48 минута 2008

Досадашњи победници (појединачна конкуренција)Уреди

Представљени су само победници од 1968. За потпунији списак видети: мушкарци и жене појединачно.

год. мушкарци жене
1968.   Род Лејвер   Били Џин Кинг
1969.   Род Лејвер   Ен Хејдон Џоунс
1970.   Џон Њуком   Маргарет Смит
1971.   Џон Њуком   Ивон Гулагонг
1972.   Стен Смит   Били Џин Кинг
1973.   Јан Кодеш   Били Џин Кинг
1974.   Џими Конорс   Крис Еверт
1975.   Артур Еш   Били Џин Кинг
1976.   Бјерн Борг   Крис Еверт
1977.   Бјерн Борг   Вирџинија Вејд
1978.   Бјерн Борг   Мартина Навратилова
1979.   Бјерн Борг   Мартина Навратилова
1980.   Бјерн Борг   Ивон Коли
1981.   Џон Макенро   Крис Еверт
1982.   Џими Конорс   Мартина Навратилова
1983.   Џон Макенро   Мартина Навратилова
1984.   Џон Макенро   Мартина Навратилова
1985.   Борис Бекер   Мартина Навратилова
1986.   Борис Бекер   Мартина Навратилова
1987.  Пет Кеш   Мартина Навратилова
1988.   Стефан Едберг   Штефи Граф
1989.   Борис Бекер   Штефи Граф
1990.   Стефан Едберг   Мартина Навратилова
1991.   Михаел Штих   Штефи Граф
1992.   Андре Агаси   Штефи Граф
1993.   Пит Сампрас   Штефи Граф
1994.   Пит Сампрас   Кончита Мартинез
1995.   Пит Сампрас   Штефи Граф
1996.   Рихард Крајичек   Штефи Граф
1997.   Пит Сампрас   Мартина Хингис
1998.   Пит Сампрас   Јана Новотна
1999.   Пит Сампрас   Линдси Давенпорт
2000.   Пит Сампрас   Винус Вилијамс
2001.   Горан Иванишевић   Винус Вилијамс
2002.   Лејтон Хјуит   Серена Вилијамс
2003.   Роџер Федерер   Серена Вилијамс
2004.   Роџер Федерер   Марија Шарапова
2005.   Роџер Федерер   Винус Вилијамс
2006.   Роџер Федерер   Амели Моресмо
2007.   Роџер Федерер   Винус Вилијамс
2008.   Рафаел Надал   Винус Вилијамс
2009.   Роџер Федерер   Серена Вилијамс
2010.   Рафаел Надал   Серена Вилијамс
2011.   Новак Ђоковић   Петра Квитова
2012.   Роџер Федерер   Серена Вилијамс
2013.   Енди Мари   Марион Бартоли
2014.   Новак Ђоковић   Петра Квитова
2015.   Новак Ђоковић   Серена Вилијамс
2016.   Енди Мари   Серена Вилијамс
2017.   Роџер Федерер   Гарбиње Мугуруза
2018.   Новак Ђоковић   Анџелик Кербер

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Централни терен још увек није постојао током првих четири године такмичења.[10]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Wimbledon prize money up 40% and roof planned for Court One”. BBC News. 23. 4. 2013. Приступљено 31. 10. 2013. 
  2. ^ „Новчана награда” (PDF). wimbledon.com. Приступљено 14. 6. 2011. 
  3. ^ Clarey, Christopher (7. 5. 2008). „Traditional Final: It's Nadal and Federer”. The New York Times. Приступљено 17. 7. 2008. »Federer said[:] 'I love playing with him, especially here at Wimbledon, the most prestigious tournament we have.'« 
  4. ^ Will Kaufman & Heidi Slettedahl Macpherson, ур. (2005). „Tennis”. Britain and the Americas. 1 : Culture, Politics, and History. ABC-CLIO. стр. 958. ISBN 978-1-85109-431-8. »this first tennis championship, which later evolved into the Wimbledon Tournament ... continues as the world's most prestigious event.« 
  5. ^ „Djokovic describes Wimbledon as "the most prestigious event". BBC News. 26. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2010. 
  6. ^ Ryan Rudnansky (24. 6. 2013). „Wimbledon Tennis 2013: Why Historic Tournament Is Most Prestigious Grand Slam”. bleacherreport. Приступљено 25. 6. 2013. 
  7. ^ Monte Burke. „What Is The Most Prestigious Grand Slam Tennis Tournament?”. Forbes. Приступљено 25. 6. 2013. 
  8. ^ Prichard, DMC (1981). The History Of Croquet. Cassell. ISBN 978-0-304-30759-3. 
  9. ^ Atkin, Ron. „1877 Wimbledon Championships”. Wimbledon.org. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2013. Приступљено 31. 10. 2013. 
  10. ^ Little 2011, стр. 9,102
  11. ^ „Long Term Plan”. AELTC. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 31. 10. 2013. 
  12. ^ Историја Вимблдон шампионата, Keith Prowse
  13. ^ Претходно су три финала играна у понедељак због кише: 1919, 1922. и 2001. (http://www.all-about-tennis.com/wimbledonmenstrivia.html).
  14. ^ „Wimbledon 2011: Court Three opens for business”. BBC. Приступљено 31. 10. 2013. 
  15. ^ „Wimbledon Event Guide”. ticketcity.com. 
  16. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 35 година или више.
  17. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 45 година или више.
  18. 18,0 18,1 Не постоји старосна граница за такмичење у паровима у инвалидским колицима.
  19. ^ Код турнира који се играју по принципу једне елиминације играч или тим који је изгубио је елиминисан са турнира

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди