Јонас Бјеркман (швед. Jonas Björkman; рођен 23. марта 1972. у Алвести, Шведска) бивши је шведски тенисер, који се професионално бавио тим спортом од 1991. до 2008. године.[1] Бјеркман је у каријери достигао 4. место на АТП листи у појединачној и прво место у конкуренцији мушких парова.[2]

Јонас Бјеркман
Јонас Бјеркман
Лични подаци
Датум рођења(1972-03-23)23. март 1972.(52 год.)
Место рођењаАлвеста, Шведска
Држављанство Шведска
Висина1,84 m
Маса83 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Проф. каријера19912008.
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
Зарада14.567.823$
Појединачно
Победе—порази414 - 362
Освојени турнири6
Изгубљена финала5
Најбољи пласманБр. 4 (3. новембар 1997)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (1998, 2002)
Ролан Гарос4. коло (1996, 2007)
ВимблдонПФ (2006)
ОП САДПФ (1997)
Парови
Победе—порази708-304
Освојени турнири54
Изгубљена финала43
Најбољи пласманБр. 1 (9. јул 2001)
Ажурирано: 14. новембар 2008..

У својој каријери, освојио је девет гренд слем титула у конкуренцији мушких парова, и то сва четири гренд слем турнира — Отворено првенство Аустралије (1998, 1999, 2001), Отворено првенство Француске (2005, 2006), Вимблдон (2002, 2003, 2004) и Отворено првенство Сједињених Држава (2003). 20. новембра 2006. постао је најстарији тенисер у топ 100, са 34 године. 8. јуна 2008. постао је најстарији тенисер у топ 100 у конкуренцији парова.

Приватни живот

уреди

Почео је да игра тенис са шест година, а први тренер био му је отац Ларс.[2] Својом женом Петром оженио се 2. децембра 2000. године. Њих двоје имају сина, Макса, рођеног 15. јануара 2003. године.[2]

Каријера

уреди

Бјеркман игра десном руком, мада игра врло добро против леворуких тенисера. Бјеркман тврди да је то због тога што је његов отац играо левом руком.[2] Са осамнаест година, Бјеркман је освојио шведско јуниорско првенство у тенису.[2] Постао је професионални тенисер 1991. године.

1993. године освојио је три челенџера. 1994. освојио је прве титуле у конкуренцији парова, а такође је са Јаном Аспелом играо финале Отвореног првенства Француске. Наредне године освојио је прву АТП титулу. 1997. постао је девети тенисер из Шведске који је ушао у топ 10 најбољих тенисера света, нашавши се на четвртом месту. Исте године играо је полуфинале Отвореног првенства САД, у ком га је поразио Грег Руседски. Наредне године освојио је прву гренд слем титулу у конкуренцији мушких парова, Отворено првенство Аустралије.

Од 1998. до 2006. године, Бјеркман је освојио девет гренд слем титула у конкуренцији мушких парова. Комплетирао је „Календарски слем“, освојивши све четири гренд слем титуле: трипут Отворено првенство Аустралије (1998, 1999, 2001), двапут Отворено првенство Аустралије (2005, 2006), трипут Вимблдон (2002—2004) и једном Отворено првенство САД (2003).

На Вимблдону 2006. неочекивано је доспео у полуфинале појединачног турнира. Тада је имао 34 године, и постао је најстарији тенисер који је ушао у полуфинале Вимблдона још од Џимија Конорса 1987. године. У том мечу га је поразио Роџер Федерер, тада први тенисер света, који је два дана касније и освојио тај турнир. 2006. Бјеркман је освојио турнир у Сан Хозеу с прослављеним америчким тенисером Џоном Макенроом.

Током Вимблдона 2008, Бјеркман је рекао како ће се повучи крајем сезоне 2008. Заједно са Кевином Улијетом, играо је финале у конкуренцији мушких парова, у ком су их поразили Данијел Нестор и Ненад Зимоњић. Након што је заједно са Улијетом елиминисан на Тенис Мастерс Купу у такмичењу по групама, рекао је да му је то последњи турнир у професионалној каријери.[1]

Дејвис куп

уреди

Бјеркман је први пут за Дејвис куп репрезентацију Шведске играо 1994. године. Играјући за Шведску, остварио је 21 победу и 14 пораза појединачно и 14 победа и 9 пораза у мушким паровима. Заједно са шведским тимом, освојио је Дејвис куп 1994, 1997. и 1998. године.

Гренд слем финала (17)

уреди

Мушки парови (15)

уреди

Победе (9)

уреди
Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1998 Отворено првенство Аустралије   Јако Елтинг   Тод Вудбриџ
  Марк Вудфорд
6–2, 5–7, 2–6, 6–4, 6–3
1999 Отворено првенство Аустралије (2)   Патрик Рафтер   Махеш Бупати
  Леандер Паес
6–3, 4–6, 6–4, 6(10)–7, 6–4
2001 Отворено првенство Аустралије (3)   Тод Вудбриџ   Бајрон Блек
  Давид Приносил
6–1, 5–7, 6–4, 6–4
2002 Вимблдон   Тод Вудбриџ   Марк Ноулс
  Данијел Нестор
6-1, 6-2, 6(7)-7, 7-5
2003 Вимблдон (2)   Тод Вудбриџ   Махеш Бупати
  Макс Мирни
3–6, 6–3, 7–6(4), 6–3
2003 Отворено првенство САД   Тод Вудбриџ   Боб Брајан
  Мајк Брајан
5–7, 6–0, 7–5
2004 Вимблдон (3)   Тод Вудбриџ   Јулијан Новле
  Ненад Зимоњић
6–1, 6–4, 4–6, 6–4
2005 Отворено првенство Француске   Макс Мирни   Боб Брајан
  Мајк Брајан
2–6, 6–1, 6–4
2006 Отворено првенство Француске (2)   Макс Мирни   Боб Брајан
  Мајк Брајан
6(5)–7, 6–4, 7–5

Порази (6)

уреди
Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат
1994 Отворено првенство Француске   Јан Аспел   Бајрон Блек
  Џонатан Старк
4-6 6-7
1997 Отворено првенство САД   Никлас Култи   Јевгениј Кафељников
  Данијел Вачек
6(8)-7, 3-6
2005 Отворено првенство САД (2)   Макс Мирни   Боб Брајан
  Мајк Брајан
1-6, 4-6
2006 Отворено првенство САД (3)   Макс Мирни   Мартин Дам
  Мартин Дам
7-6(5), 4-6, 3-6
2007 Отворено првенство Аустралије   Макс Мирни   Боб Брајан
  Мајк Брајан
5-7 5-7
2008 Вимблдон   Кевин Улијет   Данијел Нестор
  Ненад Зимоњић
7–6(12), 6–7(3), 6–3, 6–3

Мешовити парови (2)

уреди

Порази (2)

уреди
Година Турнир Партнерка Противници у финалу Резултат
1999 Вимблдон   Ана Курњикова   Леандер Паес
  Лиса Рејмонд
6–4, 3–6, 6–3
2007 Вимблдон (2)   Алиша Молик   Џејми Мари
  Јелена Јанковић
6–4, 3–6, 6–1

Финала

уреди

Појединачно (15)

уреди

Победе (9)

уреди
Легенда
Гренд слем (0)
Тенис Мастерс Куп (0)
АТП Мастерс серија (0)
АТП турнири (6)
ИТФ турнири (3)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 15. март 1993. ИТФ турнир у Беграму   Бергамо, Италија Тврда (хала)   Паоло Кане 7–5, 6–2
2. 9. април 1993. ИТФ турнир у Нагоји   Нагоја, Јапан Тврда   Патрик Рафтер 7–6, 7–6
3. 1. новембар 1993. ИТФ турнир у Ахену   Ахен, Немачка Тепих   Јан Аспел 6–3, 3–6, 7–5
4. 5. јануар 1997. Хајнекен опен   Окланд, Нови Зеланд Тврда   Кенет Карлсен 7–6, 6–0
5. 11. август 1997. Турнир у Индијанаполису   Индијанаполис, САД Тврда   Карлос Моја 6–3, 7–6
6. 3. новембар 1997. Стокхолм опен   Стокхолм, Шведска Тврда (хала)   Јан Сајмеринк 3–6, 7–6, 6–2, 6–4
7. 15. јун 1998. Нотингем опен   Нотингем, Уједињено Краљевство Трава   Бајрон Блек 6–3, 6–2
8. 17. јун 2002. Нотингем опен   Нотингем, Уједињено Краљевство Трава   Вејн Артурс 6–2, 6–7, 6–2
9. 26. септембар 2005. Вијетнам опен   Хо Ши Мин Сити, Вијетнам Тепих   Радек Штјепанек 6–3, 7–6

Порази (6)

уреди
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противник у финалу Резултат
1. 12. јул 1993. ИТФ турнир у Њукаслу   Њукасл, Уједињено Краљевство Тврда   Хавијер Санчез 6–3, 4–6, 6–4
2. 17. април 1995. Хонгконг опен   Хонгконг Тврда   Мајкл Ченг 6–3, 6–1
3. 5. мај 1997. АТП Делри Бич   Корал Спрингс, САД Шљака   Џејсон Столтенберг 6–0, 2–6, 7–5
4. 28. октобар 1997. Париз Мастерс   Парис, Француска Тепих (хала)   Пит Сампрас 6–3, 4–6, 6–3, 6–1
5. 10. фебруар 2005. Марсеј опен   Марсеј, Француска Тврда (хала)   Роџер Федерер 6–2, 7–6
6. 19. јун 2006. Нотингем опен   Нотингем, Уједињено Краљевство Трава   Ришар Гаске 6–4, 6–3

Мушки парови (76)

уреди

Мешовити парови (2)

уреди

Порази (2)

уреди
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Партнерка Противници у финалу Резултат
1. 12. јул 1993. Вимблдон Вимблдон, Лондон, УК Трава   Ана Курњикова   Леандер Паес
  Лиса Рејмонд
6–4, 3–6, 6–3
2. 7. јул 2007. Вимблдон Вимблдон, Лондон, УК Трава   Алиша Молик   Џејми Мари
  Јелена Јанковић
6–4, 3–6, 6–1

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди