Бошко Обрадовић

српски политичар
За друге употребе, погледајте Бошко Обрадовић (вишезначна одредница).

Бошко Обрадовић (Вранићи, Чачак, 23. август 1976) српски је политичар. Оснивач је и председник десничарске политичке странке Двери.[1] Председнички је кандидат странке на општим изборима 2022. године.

Бошко Обрадовић
Boško Obradović 2021.png
Бошко Обрадовић 2021. године
Биографија
Датум рођења(1976-08-23)23. август 1976.(45 год.)
Место рођењаВранићи, СР Србија, СФР Југославија
ДржављанствоРепублике Србије
НародностСрбин
ПореклоШумадијски Србин
Религијаправославље
СупружникВесна Обрадовић (р. 2016) Јулија Обрадовић (в. 2016)
Деца3
Професијакњижевник
политиколог
УниверзитетФилолошки факултет Универзитета у Београду (основне студије)
Факултет политичких наука Универзитета у Београду (мастер)
Политичка
странка
Двери (од 1999)
ПотписBoško Obradović's signature.svg
dveri.rs
3. јуна 2016 — 21. јуна 2020.
Избори24. април 2016.
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. јуна 2015.
члан Старешинства Српског сабора Двери
2011. — 2015.

БиографијаУреди

Бошко Обрадовић је рођен у Вранићима, у близини Чачка, 23. августа 1976. године.[2] Одрастао је у свом родном месту. Има брата Бранка Обрадовића. Гимназију је завршио у Чачку, а затим је уписао србистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 2002. године, са тезом Милош Црњански и нови национализам. Своју дипломску студију је публиковао 2005. године и за њу је добио награду за најбољу књигу на српском језику „Милош Црњански”, у периоду 20032005.[3] Био је уредник часописа Двери српске у периоду 1999—2012.[тражи се извор]

Радио је пуних шест година као библиотекар, а био је на месту шефа односа са јавношћу Градске библиотеке Чачка. Тренутно је један од уредника издавачке куће Catena Mundi, коју је основао заједно са Бранимиром Нешићем. Из првог брака са Весном Обрадовић има троје деце. Након првог развода, од августа 2016. године у браку са Јулијом.[4] Подржава Црвену звезду.[5]

Године 2020. уписао је мастер академске студије политикологије (модул: избори и изборне кампање) на Факултету политичких наука (УБ), а годину дана касније је одбранио тезу Реформе изборног система Србије — Идеје, предлози, концепти.

Двери српскеУреди

Заједно са још двоје студената Филолошког факултета Универзитета у Београду, основао је часопис Двери српске, 27. јануара 1999. године. Часопис је покренут као билтен студената србистике, да би се затим развио у један од најпопуларнијих националних часописа. Истовремено је редовно писао за љотићевски часопис Нова искра од 1998. до 2003. године[6], а чији сарадници су били Данило Тврдишић и Бранимир Нешић. Са њима је 2003. године основао удружење грађана Српски сабор Двери. Био је покретач Српске мреже, Сабора српске омладине и Светосавске школе. 2015. године оснива и региструје политичку организацију Српски покрет Двери. На Оснивачкој скупштини 27. јуна 2015. изабран је за председника овог покрета.

Политичка каријераУреди

Парламентарни избори 2012.Уреди

На парламентарним изборима у Србији, одржаним 6. маја 2012. године, Бошко Обрадовић је био четврти кандидат на изборној листи Двери и носилац изборне листе Двери у Чачку. На парламентарним изборима, изборна листа Двери освојила је 4,33% гласова и није успела да пређе цензус од 5% неопходан за улазак у Народну Скупштину.[7] Представници Двери су након ових избора категорично тврдили да је изборна листа Двери прешла цензус, али да су им гласови покрадени и поводом овога организовали неколико протеста.

Двери су у Чачку прешле изборни цензус и освојиле 13,24% гласова. Њихови одборници су преузели своје мандате 12. јула 2012. године, а председник одборничке групе Двери у Скупштини града Чачка постао је Бошко Обрадовић.

Парламентарни избори 2014.Уреди

На ванредним парламентарним изборима 2014., Бошко Обрадовић био је носилац изборне листе Двери. Ни овим изборима Двери нису успеле да пређу цензус за улазак у Народну Скупштину (освојиле су 3,58% гласова).[8].

Патриотски блок и парламентарни избори 2016.Уреди

Бошко Обрадовић је 8. јануара 2015. са председницом ДСС-а Сандом Рашковић Ивић, Костом Чавошким и Ђорђем Вукадиновићем потписао тзв. Божићни проглас којим је наглашено да се формира опозициони блок против републичког и покрајинског режима и креће у борбу за ванредне изборе на свим нивоима. Ово је изазвало негодовање многих присталица и симпатизера у покрету али је упркос томе настављена сарадња са ДСС-ом. Убрзо је на Видовданском Сабору донета одлука да Двери прерасту у класичну политичку партију, што је Обрадовића довело у сукоб и раскид односа са дојучерашњим пријатељима и руководиоцима попут Владана Глишића, Данила Тврдишића, Радована Тврдишића и Миле Алечковић.

Убрзо је покренут Патриотски блок, који је наступио на ванредним парламентарним изборима Србији и покрајинским изборима у АП Војводини, који су одржани 24. априла 2016. На ванредним парламентарним изборима, ова коалиција успела је да пређе изборни цензус освојивши 5,04% гласова[9] и тако добила своје представнике у Народној Скупштини Републике Србије. Од укупно 13 посланичких места које су освојили, Дверима је припало 7, а ДСС-у 6. Покрет Двери је након ових избора по први пут постао парламентарни политички покрет. Након ових избора, Бошко Обрадовић постао је народни посланик и председник посланичке групе Двери у Скупштини Србије.

На покрајинским изборима у АП Војводини Патриотски блок освојио је 3,24% гласова, не успевши да пређе изборни цензус неопходан за улазак у покрајинску Скупштину.[10].

Председнички избори 2017.Уреди

Главни одбор Српског покрета Двери, саопштио је 3. септембра 2016. да ће Бошко Обрадовић бити кандидат овог покрета на Изборима за председника Србије 2017.[11] Након расписивања ових избора, Бошко Обрадовић је 10. марта Републичкој изборној комисији предао потписе за кандидатуру.[12] На овим изборима који су одржани 2. априла. Бошко Обрадовић је освојио 2,29% гласова.[13]

ДелаУреди

  1. Милош Црњански и нови национализам, Хришћанска мисао, Београд 2005.
  2. Српски завет – српско национално питање данас, Српски сабор Двери, 2007. (друго издање: 2008; треће издање 2010. године)
  3. Српска унија - Елементи националне стратегије за 21. век, Двери, Catena Mundi, Београд, 2012.
  4. Српска десница - Позиција српске "књижевне деснице" у 30-им годинама XX века, Catena Mundi, Београд, 2015
  5. Промена система, Београд, 2021[14]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Istinomer. „BOŠKO OBRADOVIĆ”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  2. ^ Biografija.org. „Boško Obradović”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  3. ^ Zadužbina Miloša Crnjanskog
  4. ^ „Boško Obradović (Romeo) se oženio drugi put: Evo kako izgleda njegova Julija! (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-19. 
  5. ^ Adrović, Hana (24. 3. 2019). „Nešto Drugačije 53: Boško Obradović”. Јутјуб. Приступљено 27. 3. 2019. 
  6. ^ Nedic, Nova Iskra,Dimitrije Ljotic,Milan. „НОВА ИСКРА | СРБИЈА”. www.novaiskra.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2018. Приступљено 22. 01. 2018. 
  7. ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  8. ^ Резултати Избора за народне посланике Републике Србије 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2014), РИК
  9. ^ „РИК објавио коначне резултате избора, у Скупштини представници 12 листа” Новости, 5. мај 2016.
  10. ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora 2016. godine” Србија избори 2016, 4. мај 2016.
  11. ^ „Двери: Бошко Обрадовић кандидат за председника Србије”, Б92, 3. септембар 2017.
  12. ^ „Бошко Обрадовић предао потписе за кандидатуру, РИК прогласио”, Блиц, 10. март 2017.
  13. ^ „Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. ” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2017), Републичка изборна комисија
  14. ^ „Boško Obradović promovisao svoju sedmu knjigu "Promena sistema" - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-29. 

Спољашње везеУреди