Градачац
Градачац је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Градачцу је пописано 12.764 лица.[1]
Градачац | |
|---|---|
.JPG) Џамија и центар Градачца | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Град | Градачац |
| Становништво | |
| — 2013. |  12.764 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 44″ СГШ; 18° 25′ 33″ ИГД / 44.878885° СГШ; 18.425833° ИГДКоординате: 44° 52′ 44″ СГШ; 18° 25′ 33″ ИГД / 44.878885° СГШ; 18.425833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 129 м |
  Градачац Градачац на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76250 |
| Позивни број | 035 |
ГеографијаУреди
.JPG)
Градачац се налази на надморској висини од 129 м, на рјечици Градашници, међу обронцима планине Требаве. У близини су градови Модрича, Оџак и Шамац. Познат је као воћарски крај и један је од највећих производних и трговачких центара шљивом у Босни и Херцеговини. Градом доминира кула Хусеин-капетана Градашчевића познатија као Градина, која је заштитни знак и препознатљиви симбол града.
ИсторијаУреди
Прво помињање Градачца је забележено 1302. године. Од 1512. Градачац је под Турском влашћу. Године 1701. постаје паланка, а 1710. сједиште капетаније. Хусеин-капетан Градашчевић гради кулу 1824. године. Током рата 1992—1995. године, Градачац и његова предграђа су били поприште жестоких борби.
СтановништвоУреди
Национални саставУреди
| Састав становништва – насеље Градачац | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 12 764 (100,0%) | 12 868 (100,0%) | 10 661 (100,0%) | 7 606 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 11 811 (92,53%) | 9 454 (73,47%)1 | 7 758 (72,77%)1 | 6 121 (80,48%)1 | |||
| Хрвати | 227 (1,778%) | 681 (5,292%) | 563 (5,281%) | 452 (5,943%) | |||
| Босанци | 182 (1,426%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 137 (1,073%) | – | – | – | |||
| Срби | 111 (0,870%) | 1 348 (10,48%) | 980 (9,192%) | 730 (9,598%) | |||
| Роми | 106 (0,830%) | – | 1 (0,009%) | – | |||
| Муслимани | 83 (0,650%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 41 (0,321%) | – | – | – | |||
| Остали | 26 (0,204%) | 362 (2,813%) | 76 (0,713%) | 59 (0,776%) | |||
| Албанци | 23 (0,180%) | – | 25 (0,234%) | 14 (0,184%) | |||
| Непознато | 11 (0,086%) | – | – | – | |||
| Југословени | 3 (0,024%) | 1 023 (7,950%) | 1 231 (11,55%) | 207 (2,722%) | |||
| Македонци | 2 (0,016%) | – | 1 (0,009%) | 2 (0,026%) | |||
| Словенци | 1 (0,008%) | – | 4 (0,038%) | 5 (0,066%) | |||
| Црногорци | – | – | 16 (0,150%) | 13 (0,171%) | |||
| Мађари | – | – | 6 (0,056%) | 3 (0,039%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
ЕкономијаУреди
Најзначајније индустрије у Градачцу су текстилна, хемијска, машинска и прехрамбена.
ОбразовањеУреди
У граду постоје две средње школе и седам основних школа.
Партнерски градовиУреди
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.