Драгољуб Бакић

Драгољуб Бакић (Крагујевац, 1939) српски и југословенски је архитекта.

Драгољуб Бакић
Dragoljub Bakić.jpg
Драгољуб Бакић
Датум рођења(1939{{month}}{{{day}}})1939.(81/82 год.)
Место рођењаКрагујевац,
  Краљевина Југославија
Занимањеархитекта
Активни период1963—2001
СупружникЉиљана Бакић

БиографијаУреди

Рођен је 1939. године у Крагујевцу. Бакић је дипломирао Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1962. године. Од 1963-2001. запослен у Енергопројекту као архитекта, у бироу Архитектура – Урбанизам, односно Атељеу 5 који је основао са супругом Љиљаном Бакић, са којом је најчешће радио у коауторству. Током 1970. године боравио је у студију Алвара Алта као стипендиста Енергопројекта. Аутор је бројних објеката и урбанистичких целина у Србији / Југославији, Кувајту, Замбији, Ираку, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Бугарској, Данској, Швајцарској, Пољској, Грчкој, Малезији, Венецуели и Јапану.

ПројектиУреди

Најзначајнији објекти и целине: Управна зграда ТЕ Обреновац, са Миланом Никитовићем, (1967—1968); Мина Абдулах бедуинско насеље у Кувајту, са Милицом Штерић и Златомиром Јовановићем (1972—1974); Универзална спортска дворана Пионир 1, са Љиљаном Бакић (1972—1973); Стамбени солитер “Y” у Крагујевцу (1973—1974); Стамбено насеље Нова Галеника, са Љиљаном Бакић (1975—1976); Стамбено насеље Вишњичка Бања, са Љиљаном Бакић (1978—1988); Конгресни центар у Харареу, са Љиљаном Бакић (1981—1982) и многи други.

Добитник је награде Салона архитектуре за 1974, 1976, 1978 и 1991. годину и добитник Велике награде Савеза архитеката Србије 1994. године.[1]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди