Нова демократија (Грчка)

Нова Демократија, НД (грч. Νέα Δημοκρατία, Néa Dimokratía), основана је 1974, то је главна десно- центристичка политичка странка у Грчкој. Након тријумфалног повратка Константина Караманлиса у земљу 1974, странка је доживела и тријумф на изборима. Али је убрзо након тога 1980. и 1990. већину времена провела у опозицији. Након избора одржаних 2004, НД се вратила на власт по вођством Костаса Каманлиса, рођака оснивача странке.

Нова Демократија Νέα Δημοκρατία
Лого Νέα Δημοκρατία
Председник	Киријакос Мицотакис
Оснивач	Константин Караманлис
Основана	4. октобар 1974.
Седиште	ав. Сигру бр. 340 Атина Грчка
Идеологија	Хришћанска демократија, Конзервативизам, Либерални конзервативизам.
Политичка позиција	Десни центар
Европско чланство	Европска народна партија
Међународно чланство	Центристичка демократска интернационала и Међународна демократска унија
Група Европског парламента	Група Европске народне партије
Боје	плава
Хеленски парламент	158 / 300
Европски парламент	8 / 21
Застава странке
Веб-сајт
http://www.nd.gr

Историја

Оснивање странке

НД је основана у октобру 1974, два месеца након постављења Константина Караманлиса за премијера у првој пост хунтиној влади Грчке. Караманлис је био искусан политичар, и већ је обављао дужност премијера у раздобљу од 1955. до 1963. На првим слободне изборима, Нова Демократија је премоћно победила, највише захваљујући харизми Караманлиса, а не толико због утицаја која је странка имала. Слоган са којим је НД победила био је; — Караманлис или тенкови, алудирајући тиме да је повратак Војне хунте могућ уколико Караманлис не победи.

Караманлис је желео да Нова Демократија буде модерна и прогресивна десна странка, него оне које су владале Грчком пре војног удара 1967, укључујући и властиту бившу странку ЕРЕ (Национална Радикална Унија, грчки; Εθνική Ριζοσπαστικη Ενωση, Ethniki Rizospastiki Enosi).

Страначка идеологија је установљена као — радикални либерализам, термин који је требало да значи, — превагу правила слободног тржишта са одлучном улогом државе на плану социјалне праведности.

Прве године

1977, НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41,88%); то јој је ипак омогућило стварање стабилне владе са солидном већином у Парламенту. Под Караманлисом Грчка је редефинисала своје односе са НАТО -ом, и настојала је решити проблем Кипра, који је настао након Турске инвазије острва. Ипак 1980, Караманлис је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од ПАСОК-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у Европску унију 1981. Због тога је Караманлиса критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан референдум. НД се вратила на власт у коалиционој влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и Грчка Комунистичка Странка). 1989, суделовала је и у великој коалиционој влади Ксенофона Золотаса од октобра 1989, до маја 1990. Након тога су формирали већинску владу под Константином Мицотакисом, након нових избора одржаних 10. маја 1990.

У опозицији

Након тог периода странка је доживела период учесталих пораза. Изгубила је изборе 1993. под вођством Мицотакиса, па опет 1996. под Милтиадисом Евертом, као и изборе 2000. под Костасом Караманлисом, рођаком оснивача странке.

Повратак на власт 2004

У јануару 2004. ПАСОК-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни премијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД.

Поново у опозицији

После изборног пораза 4. октобра 2009. је Костас Караманлис дао оставку, а за новог вођу је 29. новембра 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) Андонис Самарас

Изборни резултати, 1974. — 2019.

Година	Лидер стране	Број гласова	Проценат гласова	Број посланика у Парламенту Грчке	Позиција у Парламенту
1974.	Константин Караманлис	2,669,133	54.4%	220	Влада
1977.	Константин Караманлис	2,146,365	41.8%	171	Влада
1981.	Георги Раилис	2,034,496	35.9%	115	Главна опозициона странка
1985.	Константин Мицотакис	2,599,681	40.8%	126	Главна опозициона странка
1989.-I	Константин Мицотакис	2,887,488	44.3%	145	Коалициона влада
1989.-II	Константин Мицотакис	3,093,479	46.2%	148	Коалициона влада
1990.	Константин Мицотакис	3,088,137	46.9%	150	Влада
1993.	Константин Мицотакис	2,711,241	39.3%	111	Главна опозициона странка
1996.	Miltiadis Evert	2,584,765	38.1%	108	Главна опозициона странка
2000.	Костас Караманлис	2,935,242	42.7%	126	Главна опозициона странка
2004.	Костас Караманлис	3,359,058	45.4%	165	Влада
2007.	Костас Караманлис	2,995,479	41.83%	152	Влада
2009.	Костас Караманлис, касније Андонис Самарас	2.295.318	33,48%	91	Главна опозициона странка
мај 2012.	Андонис Самарас	1.192.054	18,85%	108	Нови избори
јун 2012.	Андонис Самарас	1.825.609	29,66%	129	Коалициона влада
2015	Андонис Самарас	1.718.815	27,80%	76	Главна опозициона странка
2019	Кирјакос Мицотакис	2.251.411	39,85%	158	Већинска влада

Спољашње везе

• Портал Нове Демократије (језик: грчки)
• Грчки изборни резултати (језик: грчки), (језик: енглески)