Отворите главни мени

Николас Мадуро Морос (шп. Nicolás Maduro Moros; 23. новембар 1962, Каракас, Венецуела) тренутни је председник Венецуеле, након смрти Уга Чавеза и бивши потпредседник државе. У периоду од августа 2006. до јануара 2013. био је министар иностраних послова. Завршио је средњу школу и био возач аутобуса пре него што је почео да се бави политиком. Члан је Уједињене социјалистичке партије Венецуеле од њеног оснивања 2007. године.

Николас Мадуро
Nicolás Maduro in meeting with Iranian President Hassan Rouhani in Saadabad Palace.jpg
Николас Мадуро
Биографија
Име при рођењуНиколас Мадуро Морос
Датум рођења(1962-11-23)23. новембар 1962.(56 год.)
Место рођењаКаракас
Венецуела
СупружникСилија Флорес
ДецаНиколас Мадуро-Гуера
Професијаполитичар
Политичка
партија
Уједињена социјалистичка партија Венецуеле (од 2007)
ПотписNicolás Maduro signature.svg
Председник Венецуеле
Тренутна функција
Функцију обавља од 5. март 2013.
ПретходникУго Чавез
Генерални секретар Покрета несврстаних
Тренутна функција
Функцију обавља од 17. септембар 2016.
ПретходникХасан Рохани
Потпредседник Венецеуле
13. октобар 2012. — 5. март 2013.
ПредседникУго Чавез
ПретходникЕлијас Ауа
НаследникХорхе Ареаза

Од његовог доласка на власт, животни стандард и социјално стање у Венецуели су се драстично погоршали, а сама земља се суочила са недостатком основних животних намирница и лекова.[1][2] Због тога су против њега током 2014. године отпочеле масовне и насилне демонстрације које и данас трају. Суочен са губитком популарности, Мадуро је 2017. организовао изборе за уставотворну скупштину али опозиција тврди да они нису валидни јер је излазност била свега 12%.[3][4] Сједињене Државе су током 2017. увеле санкције против Мадура и забраниле му улазак на територију САД због његове диктатуре, непоштовања народне воље и репресије политичких неистомишљеника.[5]

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 1962. године у Каракасу, као син синдикалиста[6]. Након завршетка средње школе, наредних година је радио као возач аутобуса. Ушао је у политику током 1980-их, када је као незванични синдикалист представљао возаче аутобуса Метроа Каракас.

Током 1990-их био је једна од кључних личности у оснивању Покрета за Пету републику (МВП), који је подржао Уга Чавеза на председничким изборима 1998. године[6].

Мадуро је 1998. био изабран за посланика МВП у Дому посланика, затим у Националној уставотворној скупштини 1999. и напослетку у Народној скупштини Венецуеле 2000. године. Увек је био посланик дистрикта Главни град. Од 2005. до 2006. био је гласноговорник Скупштине, а од 8. августа 2006. до 15. јануара 2013. године министар спољних послова Венецуеле.

У обраћању нацији 8. децембра 2012. године, председник Уго Чавез позвао је становништво да у случају његове смрти изабере Мадура за новог председника.[7][8]

ПредседникУреди

Након Чавезове смрти 5. марта 2013. године, Мадуро је био вршилац дужности председника до 14. априла. Тада је на превременим председничким изборима изабран за новог председника Венецуеле, победивши противкандидата Енрикеа Каприлеса са 1,5 % разлике у освојеним гласовима.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Osmary Hernandez, Mariano Castillo and Deborah Bloom (21. 2. 2017). „Venezuelan food crisis reflected in skipped meals and weight loss”. CNN. Приступљено 28. 5. 2017. 
  2. ^ Aslund, Anders (2. 5. 2017). „Venezuela Is Heading for a Soviet-Style Collapse”. Foreign Policy. Приступљено 28. 5. 2017. 
  3. ^ „La lista de los 40 países democráticos que hasta el momento desconocieron la Asamblea Constituyente de Venezuela”. Infobae (на језику: шпански). 31. 7. 2017. Приступљено 1. 8. 2017. 
  4. ^ „Fear spreads in Venezuela ahead of planned protest of controversial election”. The Washington Post. 28. 7. 2017. Приступљено 29. 7. 2017. 
  5. ^ „Treasury Sanctions the President of Venezuela”. United States Department of the Treasury. 31. 7. 2017. Приступљено 1. 8. 2017. 
  6. 6,0 6,1 Lopez, Virginia (13. 12. 2012). „Nicolás Maduro: Hugo Chávez's incendiary heir | World news”. The Guardian. Приступљено 16. 4. 2013. 
  7. ^ James, Ian (8. 12. 2012). „Venezuela's Chavez Says Cancer Back, Plans Surgery”. USA Today. Приступљено 16. 4. 2013. 
  8. ^ Crooks, Nathan (8. 12. 2012). „Venezuela's Chavez Says New Cancer Cells Detected in Cuba Exams”. Bloomberg. Приступљено 16. 4. 2013. 
  9. ^ Shoichet, Catherine (15. 4. 2013). „Chavez's Political Heir Declared Winner; Opponent Demands Recount”. CNN. Приступљено 16. 4. 2013. 

Спољашње везеУреди


  Вести везане за чланак Николас Мадуро на Викивестима