Википедија

Врховни командант

Врховни командант је највише и централно тело командовања и руковођења у оружаним снагама или у здруженим војним снагама војних савеза.[1] Може бити једна особа или колективно тело. У већини држава, врховни командант оружаних снага је државни поглавар-представник државе (краљ, председник, премијер, итд.). Врховни командант командовање и руковођење остварује номинално (титуларно) или стварно (де факто) преко владе, односно министра одбране, главног штаба или неког друго здруженог тела, а његове наредбе спроводе војници, подофицири и официри именовани и распоређени на командне дужности у оружаним снагама. У неким армијама титула за врховног команданта је ранг генералисимуса.

Летонски врховни командант кампa приликом војне вежбе Партнерства за мир која је спроведена у Северној Каролини 1998. године

Дефиниција

уреди

Формална улога и титула владара који командује оружаним снагама потиче од императора Римског краљевства, Римске републике и Римског царства, који је поседовао imperium (команду и друге краљевске моћи).[2]

На енглеском говорном подручју, термин је први пут био примењен на енглеског краља Чарлса I 1639. Термин је отао у употреби током Енглеског грађанског рата.[3] Шеф државе (монархијски или републикански) обично има номинални положај врховног команданта, чак и ако ефективну извршну власт има засебни шеф владе. У парламентарном систему, извршна власт на крају зависи од воље законодавне власти; иако законодавно тело не издаје наређења директно оружаним снагама и стога не контролише војску у било ком оперативном смислу. Генерални гувернери и колонијални гувернери такође се често именују за врховног команданта војних снага на својој територији.

Главнокомандујући се понекад назива и врховни командант, што се понекад користи као посебан израз. Израз се такође користи за војне официре који имају такву моћ и овлашћења, не увек кроз диктатуру, и као подређени (обично) шефу државе (види генералисимус). Израз се такође користи за официре који имају власт над поједином војном граном, посебном граном или унутар операционог позоришта.[1]

Шефови држава као врховни команданти

уреди

Аргентина

уреди
 
Председник Аргентине Алберто Фернандез, као врховни командант Аргентинских оружаних снага од 10. децембра 2019.

У делу II, поглављу III, члану 99, подсекцијама 12, 13, 14 и 15, Устав Аргентине наводи да је председник аргентинске нације „врховни командант свих оружаних снага нације“. Такође се наводи да председник има право да одреди војне положаје при додељивању послова или звања виших официра оружаних снага, као и на самом бојном пољу; он руководи са својом организацијом и дистрибуцијом према потребама нације и објављује рат и наређује одмазду уз сагласност и одобрење Аргентинског националног конгреса.[4]

Министарство одбране је владино одељење које помаже и служи председнику у управљању оружаним снагама (војска, морнарица и ваздухопловство).[5]

Јерменија

уреди

Премијер Јерменије носи титулу врховног главнокомандујућег Јерменских оружаних снага (јерм. Հայաստանի Զինված ուժերի գերագույն հրամանատար). Наследна титула и чин спарапет (јерм. սպարապետ) кориштен је за опис врховног команданта војних снага древне и средњовековне Јерменије. Од његовог увођења у 2. веку пре нове ере, та титула је често кориштена за описивање познатих и високих војних званичника. Значајни Јермени који су носили ту титулу су Гарегин Нждех, врховни командант Републике планинске Јерменије,[6] и Вазген Саргсијан, двомандатни министар одбране Јерменије и премијер током 1990-их.[7]

Аустралија

уреди
 
Генерални гувернер Аустралије Лорд Говри (десно) потписује објаву рата против Јапана са премијером Џоном Куртином (лево) који посматра. (8. децембар 1941)

У Поглављу II одељка 68 под насловом Команда поморских и војних снага, Устав Аустралије наводи да:

Главну команду поморских и војних снага Комонвелта има генерални гувернер као краљичин представник.[8]

У пракси, међутим, генерални гувернер не игра активну улогу у командној структури Аустралијских одбрамбених снага, а демократски одговорна аустралијска влада (којом председава премијер) де факто контролише АДФ. Министар одбране и неколико подређених министара ову контролу врше преко Аустралијске одбрамбене организације. Одељак 8 Закона о одбрани из 1903. наводи:

Министар треба да има општу контролу и да администрира Одбрамбене снаге, а овлашћења која имају Начелник одбрамбених снага, Начелник морнарице, Начелник војске и Начелник ваздушних снага на основу члана 9, и овлашћења које заједно имају секретар и начелник одбрамбених снага на основу одељка 9А, спроводиће се у сагласности и у складу са свим налозима министра.[9]

Бангладеш

уреди

Врховни командант је председник, иако извршна власт и одговорност за националну одбрану припада премијеру. Једини изузетак био је први врховни командант, генерал М.А.Г. Османи, током Ослободилачког рата Бангладеша 1971. године, који је био командант свих снага Бангладеша, враћен на активну дужност по службеном налогу владе БД. Он се након стицања независности објављене 1972. године, пензионисао 7. априла 1972. и препустио сва овлашћења и дужности председнику Бангладеша.[10]

Белорусија

уреди
 
Председник Александар Лукашенко у службеној униформи врховног команданта Оружаних снага Белорусије.

Председник Белорусије је врховни командант Оружаних снага Белорусије[11] Белоруски врховни командант има службену униформу која одговара звању, коју председник носи у службеним приликама и на церемонијама везаним за војску. Улога врховног команданта утврђена је чланом 28. Устава Белорусије, који наводи да он/она има овлашћење да „именује и разрешава високу команду Оружаних снага”.[12]

Бразил

уреди

Члан 142. Устава Бразила из 1988. године наводи да су Бразилске оружане снаге под врховном командом председника републике.[13]

Канада

уреди

Овлашћења врховног заповедника над Канадским оружаним снагама имају канадски монарх,[14] и делегирани су генералном гувернеру Канаде, који такође користи титулу врховни командант.[15] У овом својству, генерални гувернер има право на униформу генерала/официра заставе, са грбом канцеларије и специјалном плетеницом која служи као ознака чина.

Према уставној конвенцији, крунска прерогативна овлашћења над оружаним снагама и уставна овлашћења врховног команданта обављаја се по савету премијера и остатка кабинета, владајуће министарство које има поверење Доњег дома. Према Закону о националној одбрани, министар националне одбране одговоран је Парламенту Канаде за сва питања везана за националну одбрану и оружане снаге Канаде.[16] У теорији, генерални гувернер би могао искористити своја овлашћења као врховног команданта да заустави покушаје неуставне употребе канадских снага, иако се то никада није догодило и вероватно би било веома контроверзно.

Кина

уреди

Члан 93 Устава Народне Републике Кине наводи да овлашћење управљања има Централна војна комисија (CMC) Кинеске комунистичке партије (CCP). Централна војна комисија НР Кине је састављена од председавајућег и бројних потпредседника и чланова. У истом члану се такође наводи да председник Централне војне комисије преузима свеукупну одговорност за рад Централне војне комисије, као врховни војни командант, и да је за то одговоран Националном народном конгресу и Сталном одбору.[17]

Русиjа

уреди

Члан 87 Устава Русије наводи да Председник Русиjе је врховни командант Оружаних снага Руске Федерације[18].

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Dupuy, Trevor N., Curt Johnson, and Grace P. Hayes. "Supreme Commander." Dictionary of Military Terms. New York: The H.W. Wilson Company, 1986.
  2. ^ LacusCurtius • Roman Law — Auctor (Smith's Dictionary, 1875)
  3. ^ For example: "Ordered, That this House joins and agrees with the House of Commons in this Vote; and that the Lord Admiral is hereby desired, from both Houses of Parliament, that the Commander in Chief of this Summer's Fleet under his Lordship, may be the Earl of Warwicke.", House of Lords Journal 15 March 1642
  4. ^ „CONSTITUTION OF THE ARGENTINE NATION”. Argentine Senate. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2014. 
  5. ^ „Ministerio de Defensa” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 18. 9. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2014. 
  6. ^ „Archived copy” Նժդեհ Գարեգին. encyclopedia.am (на језику: јерменски). Armenian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2019. 
  7. ^ „Vazgen Sargsyan”. Government of Armenia. Архивирано из оригинала 20. 6. 2014. г. Приступљено 11. 5. 2019. 
  8. ^ „The Constitution as in force on 1 June 2003 together with proclamation declaring the establishment of the Commonwealth, letters patent relating to the Office of Governor-General, Statute of Westminster Adoption Act 1942, Australia Act 1986.”. ComLaw. Приступљено 2014-01-21. 
  9. ^ „Defence Act 1903”. ComLaw. Приступљено 2014-01-21. 
  10. ^ Bangladesh : General M.A.G. Osmani (1918-1984) - C-IN-C Liberation Forces 1v MNH 1986
  11. ^ „Прэзідэнт Рэспублікі Беларусь - Галоўнакамандуючы Узброенымі Сіламі https://president.gov.by/be/president/glavnokomanduyushchiy”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  12. ^ „Канстытуцыя Рэспублікі Беларусь”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2016. г. Приступљено 26. 08. 2021. 
  13. ^ Constitution of the Federative Republic of Brazil: 3rd Edition Архивирано 26 април 2012 на сајту Wayback Machine, Chamber of Deputies (2010) ISBN 978-85-736-5737-1. Retrieved on 21 August 2013.
  14. ^ Constitution Act, 1867, III.15, Westminster: Queen's Printer, Архивирано из оригинала 28. 5. 2013. г., Приступљено 10. 1. 2014 
  15. ^ Letters Patent Constituting the Office of Governor General of Canada, X., Ottawa: King's Printer for Canada, 1. 10. 1947, Приступљено 10. 1. 2014 
  16. ^ National Defence Act, Приступљено 10. 1. 2014 
  17. ^ „Constitution”. Government of the People's Republic of China. Архивирано из оригинала 26. 7. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2014. 
  18. ^ wikisource:ru:Конституция Российской Федерации#Статья 87
  19. ^ www.independent.co.uk | Председник Републике Белорусије Александар Лукашенко у униформи врховног команданта Републике Белорусије.
  20. ^ www.theconversation.com | Бивши председник Венецуеле Уго Чавез у униформи Главнокомандујућег Венецуеле.
  21. ^ www.globalsecurity.org | Бивши председник Републике Казакстана Нурсултан Назарбајев у униформи врховног команданта Републике Казакстана.
  22. ^ Бивши председник Републике БиХ Алија Изетбеговић у теренској униформи врховног команданта Армије Републике БиХ
  23. ^ www.vecernji.hr | Бивши председник Републике Хрватске Фрањо Туђман у униформи Врховника Републике Хрватске.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врховни_командант&oldid=28925822”