Подофицир (енгл. non-commissioned officer - NCO) је звање за припадника нижег старешинског кадра у оружаним снагама. Подофицир командује одељењем или водом, обавља административне и друге послове у основним јединицама, командама и установама, управља магацинима и складиштима, а према потребама и оспособљености обавља и друге задатке. По улози и месту у војној организацији, подофицири су најнепосредније старешине у јединицама.[1]

Настанак и развојУреди

До 15. века подофицирски чинови нису постојали: постојала су једино звања која суштински одговарају савременом појму подофицира. У римским легијама ниже старешине звале су се principales, а стерешине десетине - decurion. У византијској војсци, десетар у пешадији је lohag, а у коњици dekarh. У руској средњовековној војсци, као и у српској војсци Немањића, постојало је звање десетника.[1]

Тек појавом стајаћих војски у 17. и 18. веку појављују се први подофицирски чинови: каплар (десетар) и наредник (водник), који у већини армија постоје и данас. Подофицирски кадар је све до Првог светског рата регрутован међу војницима, па је друштвено и класно био потпуно одвојен од официра, који су регрутовани из средње и више класе и школовани на војним академијама.[1]

После Првог светског рата, упоредо са све сложенијом техничком опремљеношћу војски, у већини армија отварају се подофицирске школе, како би се обезбедио стручан подофицирски кадар за обуку војника у руковању модерним врстама оружја.[1]

[[:Датотека:District Gunner.jpg| ]] веза=|мини

У војсци СрбијеУреди

У Војсци Србије (као и у бившој ЈНА) подофицирски чинови су (од најнижег до највишег): водник, старији водник и заставник.[1]

Копнена Војска (КоВ) Ратно ваздухопловство и Противваздухопловна Одбрана (РВ и ПВО) Речна Флотила
Подофицирски чинови Војске Србије
Заставник прве класе
Заставник прве класе
Заставник прве класе
Заставник
Заставник
Заставник
Старији водник прве класе
Старији водник прве класе
Старији водник прве класе
Старији водник
Старији водник
Старији водник
Водник
Водник
Водник

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 783—784.