Сенахид Халиловић

босанскохерцеговачки научник

Сенахид Халиловић (Тухољ Кладањ, 1958) је босанскохерцеговачки лингвиста. Студирао је у Београду, где је и докторирао 1990. године. Бави се дијалектологијом и истражује источно-босански дијалект, као и херцеговачке говоре Понеретвља. Од 1980. до 2005. је објавио шест књига, двадесетак научних радова и педесетак стручних радова из подручја језичког саветништва. Служи се руским, немачким и енглеским језиком.

Сенахид Халиловић
Датум рођења1958.

Правопис бошњачког језикаУреди

Најпознатији је његов рад на стандардизацији бошњачког језика, у чему су најзначајнија дела: „Правопис босанскога језика“, „Босански језик“, као и „Граматика босанскога језика“ (један од три аутора). Пионирску улогу је одиграо „Правопис босанскога језика“, први правописни приручник чији је аутор Бошњак, који тежи постављању правописне одредбе за бошњачки стандардни језик и помагању у његовом разликовању од хрватског и српског језика.

Карактеристике овог правописа су еквидистанца спрам хрватског и српског у правописним и морфолошким прескрипцијама, као и изрази који се сматрају карактеристичним за бошњачку норму (озваничење фонема „х“ у неколико речи специфичних за говор Бошњака у неколико претходних векова: мехко, лахко, кахва, махрама, као и геминација у пресловљавању имена исламске провенијенције: Аллах, Мухаммед). Већина правила је илустрована текстовима из дела бошњачких писаца 20. века.

КритикеУреди

Неки хрватски лингвисти за „Правопис босанскога језика“ сматрају да се ради о делу које следи „српскохрватски“ правопис из предратног доба, али такође мења одређен број правила због „систематског србизирања бошњачког језика у прошлости“, па је његово дело и покушај исправљања тог „насиља над језиком“ и повраткана углавном слободније нормиран израз босанскохерцеговачких и бошњачких писаца новијег доба с нагласком на предратне књижевнике (Мурадбеговић, Алић, Башагић, Булабдић и други).

Део српских и хрватских лингвиста оспорава бошњачки језик а постоји и спор око имена јер се у бошњачком језику тај језик назива „босанским“, и бошњачки лингвисти сматрају да је то што се тај језик у српском и хрватском назива бошњачким непримерено. Критике начина стандардизације бошњачког језика публиковањем правописа, граматике и речника аргументовано долазе и од босанскохерцеговачког лингвисте, Мидхата Риђановића.[1]

Постоје ставови да ће вероватно Халиловићев „Правопис босанског језика“ означити почетак новијег бошњачког правописног стандарда, заједно са речником књижевника Исаковића и граматиком Халиловића, Џевада Јахића и Исмаила Палића.

БиблиографијаУреди

  • Босански језик, Баштина, Сарајево 1991.
  • Правопис босанскога језика, Препород, Сарајево 1996.
  • Босанскохерцеговачки дијалектолошки зборник : Говорни типови у међуријечју Неретве и Ријеке дубровачке - књига VII, Институт за језик, Сарајево 1996.
  • Гнијездо лијепих ријечи: Правилно - неправилно у босанском језику, Баштина, Либрис, Сарајево 1996.
  • Граматика босанскога језика, Дом штампе, Зеница 2000.[2]
  • Говор града Сарајева, Славистички комитет, Сарајево 2009.

РеференцеУреди

  1. ^ Тотални промашај, Мидхат Риђановић ISBN 978-9958-41-091-8, Шахинпашић Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Gramatika bosanskoga jezika Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2011), Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везеУреди