Луганска област (укр. Луганська область, рус. Луганская область) позната и по називу Луганшчина (укр. Луганщина), је најисточнија област Украјине. Административни центар области је град Луганск али је услед рата на истоку Украјине био измештен у Северодоњецк. Од 3. јула 2022. цела област је потпала под контролу ЛНР. Област је образована 1938. године, када се звала Ворошиловградска област (до 1958. па онда опет од 1970. до 1990) у знак сећања на Климента Ворошилова.

Луганска област
Положај
Држава Украјина
Админ. центарнема
Највећи градЛуганск, Стаханов, Северодоњецк
Службени језикукрајински, руски
ГувернерГенадиј Москаљ
Површина26,684 km2
Становништво2014.
 — број ст.2.237.897
 — густина ст.83.866,62 ст./km2
 — ISO 3166-2UA-09
Поштански број91-94ххх
Позивни број+380 64
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Географија уреди

Луганска област се налази на крајњем истоку Украјине. Површина области (26.684 km²) чини 4,42% површине целе Украјине. Гледано од севера ка југу, дужина области је 250, а од истока ка западу 190 километара.

На северу се граничи са руским областима Белгород и Вороњеж, на истоку и југу са Ростовском облашћу и на западу са Харковском и Доњецком облашћу.

Историја уреди

Ова област је кроз историју припадала историјским регионима Слобода Украјине, Донбасу и Славеносрбији, на чијем некадашњем подручју се налази Славјаносербск.

Демографија уреди

Становништво већином користи руски језик, али се по националности већински изјашњавају као Украјинци. Више од 69% људи сматра да им је руски први језик.

Популација од 2.580.600 (2007) чини 5,13% од укупног броја становника Украјине. Луганска област је пета од Украјинских области по броју становника, уз густину насељености од 90 људи по км². Око 87% становништва живи у градским, док 13% живи у сеоским насељима.

25. априла 2006. обласна власт је представила предлог да руски језик буде други званични језик у области, али то није било могуће, зато што то није легално по украјинским законима.

Од 17. августа 2012. руски језик је захваљујући новом закону постао званичан у Луганској области, у свему изједначен са украјинским.

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 51,9% 58,0% Руски језик 63,9% 68,8%
Руси 44,8% 39,0% Украјински језик 34,9% 30,0%
Белоруси 1,2% 0,8% остали језици 1,2% 1,2%
Татари 0,4% 0,3%
Јермени 0,1% 0,3%

Референце уреди

  1. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе уреди