Милан Јелић (редитељ)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Милан Јелић (Рековац, 21. септембар 1944 — 28. фебруар 2023) био је српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ.
| Милан Јелић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Милан Јелић |
| Датум рођења | 21. септембар 1944. |
| Место рођења | Рековац, Окупирана Србија |
| Датум смрти | 28. фебруар 2023. (78 год.)[1] |
| Веза до IMDb-а | |
Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, на одсеку драматургије. Добитник је више југословенских и међународних награда.
Пажњу је скренуо већ дебитантским филмом „Бубашинтер“ (1971), који је успешно комбиновао комедију и драму кроз необичну причу Љубише Козомаре и Гордана Михића.
После низа кратких и телевизијских филмова и серија, за велики екран режирао је драму „Тигар“ (1978). Уследиле су комедије „Рад на одређено време“ (1980), „Мој тата на одређено време“ (1982) и „Развод на одређено време“ (1986), које су у том периоду биле најгледанији наслови у домаћим биоскопима, а затим често репризиране на телевизијама.
У његовом редитељском опусу су и „Недељни ручак“, „Матуранти“, „Шпијун на штиклама“, „Чудна ноћ“. Последњи филм – „Гњурац“ режирао је 1993. године.
Јелић је и аутор сценарија за драму и трилер „Још овај пут“ (1983), у режији Драгана Кресоје. За већину својих филмова био је и косценариста, а са Предрагом Перишићем написао је сценарио за хит комедију и романсу „Љубавни живот Будимира Трајковића“ (1977), у режији Дејана Караклајића.
Јелић је остварио и глумачку каријеру играјући епизодне улоге у двадесетак филмова и серија.
Осим у српској кинематографији Јелић је оставио траг и у театру. Његова прва драма – „Сећање на Албинонија“ изведена је у Академском позоришту у Београду. Првонаграђена драма на конкурсу листа Младост – „Јелисаветини љубавни јади“ постављена је на репертоар Атељеа 212 и одиграна више од стотину пута.
Они који су га познавали описивали су га као скромног по природи, човека који је био део јавне сцене, а годинама се склањао од јавности.
Јелић је добио бројна југословенска признања. Од међународних је издвајао награду за режију филма „Рад на одређено време“ на филмском фестивалу у Авелину, када је жиријем председавао чувени Ђузепе де Сантис.
Удружење филмских уметника Србије доделило му је 2021. године Награду за животно дело.[2], [3]
УлогеУреди
ФилмовиУреди
- 1995 - Тераса на крову
- 1982 - Венеријанска раја
- 1971 - Бубашинтер
- 1971 - Мистерије организма
- 1969 - Вране
- 1969 - Заседа
- 1968 - Сирота Марија
- 1968 - Делије
- 1967 - Буђење пацова
- 1967 - Кад будем мртав и бео
- 1967 - Деца војводе Шмита
- 1966 - Повратак
- 1966 - Рој
- 1966 - Три
тв серијеУреди
СценариоУреди
РежијаУреди
НаградеУреди
Милан Јелић је заједно са Предрагом Перишићем 1977. године добио награду за најбољи сценарио за филм Љубавни живот Будимира Трајковића на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.
ИзвориУреди
Спољашње везеУреди
- Милан Јелић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Милан Јелић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР СА РЕДИТЕЉЕМ МИЛАНОМ ЈЕЛИЋЕМ ЗА "НОВОСТИ": Створио најгледанија филмска остварења („Вечерње новости”, 1. март 2023)
- ОДЛАЗАК ВИКОНТА ПОКРЕТНИХ СЛИКА: Редитељ Милан Јелић преминуо у 79. години („Вечерње новости”, 1. март 2023)