Рековац
Рековац је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу. Према попису из 2022. било је 1.283 становника.
Рековац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Рековац |
Становништво | |
— 2022. | 1.283 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И / 43.85707° С; 21.09187° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 629 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35260 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | JA |
Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац), као и Запис храст код школе (Рековац) и Запис Спасића липа у порти (Рековац).
Историја
уредиДо Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.
У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар“, а потом име „др Милован Спасић“.[2]
Овде постоји Црква Светог Романа српског.[3]
Демографија
уредиУ насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 44 | 43 | 44 | 45 | 45 | 43 | 45 | 48 | 50 | 50 | 48 | 49 | |
Пореске главе* | - | 57 | 57 | 56 | 55 | 54 | 56 | 55 | 58 | 59 | 57 | 63 | |
Арачке главе** | 131 | 144 | 139 | 140 | 143 | 140 | 149 | 153 | 148 | 150 | 148 | 152 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 21 | 28 | ||
75—79 | 25 | 47 | ||
70—74 | 49 | 63 | ||
65—69 | 42 | 47 | ||
60—64 | 70 | 55 | ||
55—59 | 33 | 55 | ||
50—54 | 67 | 65 | ||
45—49 | 93 | 88 | ||
40—44 | 77 | 72 | ||
35—39 | 59 | 68 | ||
30—34 | 63 | 66 | ||
25—29 | 48 | 62 | ||
20—24 | 50 | 50 | ||
15—19 | 74 | 61 | ||
10—14 | 71 | 61 | ||
5—9 | 49 | 62 | ||
0—4 | 43 | 43 | ||
Просек : | 39,6 | 41,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 772 | 202 | 504 | 44 | 20 | 2 |
Женски | 829 | 160 | 508 | 138 | 23 | 0 |
УКУПНО | 1.601 | 362 | 1.012 | 182 | 43 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 360 | 55 | 0 | 0 | 90 |
Женски | 308 | 42 | 0 | 0 | 43 |
УКУПНО | 668 | 97 | 0 | 0 | 133 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 14 | 7 | 51 | 7 | 15 |
Женски | 7 | 0 | 46 | 10 | 6 |
УКУПНО | 21 | 7 | 97 | 17 | 21 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 12 | 14 | 40 | 26 | 18 |
Женски | 8 | 9 | 42 | 54 | 32 |
УКУПНО | 20 | 23 | 82 | 80 | 50 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 8 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 8 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 16 | 0 | 0 | 4 |
Знамените личности
уреди- Тодор Бушетић, учитељ и етнограф, сарадник Јована Цвијића при проучавању Левча
- Момчило Катанић, лекар, комунистички активиста и учесник Народноослободилачке борбе
- Милован Спасић, доктор филозофије, сматра се првим библиотекаром НБС
- Милан Јелић, редитељ
- Драгослав Степановић, фудбалер
- Жикица Симић, психолог, публициста и радио водитељ
Референце
уреди- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Како су Рибникари протерани из Рековца („Политика“, 11. септембар 2014)
- ^ Црква Светог Романа у Рековцу (Каленић, број 3/1987, стр. 12-14)[мртва веза]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г.