Википедија

Милован Спасић

Милован Спасић (Рековац, 24. фебруар/8. март 1818 — Београд, 11/24. јун 1908) био је српски државни службеник, интелектуалац, уредник и управник институција културе. Спасић је био начелник у Попечитељству просвете, управник Управе фондова и члан Државног савета. Сматра се првим библиотекаром` Народне библиотеке Србије.[1] По образовању је био доктор филозофије.

Милован Спасић
Датум рођења(1818-02-14)14. фебруар 1818.
Место рођењаРековац, Кнежевина Србија
Датум смрти11. јун 1908.(1908-06-11) (90 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Биографија уреди

Основну школу је похађао у родном Рековцу. Његов отац Иван Спасић био је сеоски кнез и он му је обезбедио приватног учитеља, код кога је завршио основну школу. Након очеве смрти сам је отишао у Сремске Карловце, где је похађао гимназију од 1836. до 1839. године и у Пожуну (Братислави) од 1839. до 1840. године. Од 1839. године био је, са прекидом, стипендиста Кнежевине Србије у време намесништва. Студирао је од 1841. године у Халеу, одакле је прешао у Јену и на крају у Берлину.

Спасић је докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1843. године. У Србију се вратио 1844. године, где је постављен за столоначелника у министарству просвете и започео да уређује Народну библиотеку. Одмах је "довео у поредак" библиотеку "Попечитељства" (министарства) просвете.[2] Израдио је децембра 1845. Статут читалишта београдског, које је почело са радом 1846. године.

Године 1845, библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Постављен је 1845. године и за члана Просветног одбора, а након његовога укидања постао је 1849. године члан Школске комисије.

Од 1857. године обављао је низ функција у државним министарствима, а између 1878. до 1888. године био је члан Државнога савета. Основао је "Друштво за пољску привреду",[3] а онда је шест година као председник друштвени уређивао Тежак, часопис тог друштва.

Преминуо је у Београду 11. јуна 1908. године. Народна библиотека у Рековцу носи његово име.[4]

Током живота је написао и своју аутобиографију, међутим списи су годинама били изгубљени, све док нису октривени 1962. када су и предати Историјском архиву НР Србије.[5] Рукописи су објављени тек 2018. године, 117 година након настанка.[5][6]

Чланство уреди

Био је редовни је члан Друштва српске словесности од фебруара 1845. године, редовни члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) од 1864. године и Одбора за ширење наука и књижевности у народу од 1883. године. Секретар је Одсека за науке историјске и државне СУД 1868/1869. године. Био је почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. године.[7]

Референце уреди

  1. ^ „Milovan Spasić – lik i delo”. Levačke novine. Приступљено 18. 4. 2019. 
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1. март 1942.
  3. ^ "Тежак", Београд 1. јануар 1872.
  4. ^ „Како су Рибникари протерани из Рековца”. Политика. Приступљено 18. 4. 2019. 
  5. ^ а б novine, Levačke (2021-06-24). „113 godina od smrti dr Milovana Spasića”. Levačke Novine (на језику: српски). Приступљено 2021-10-04. 
  6. ^ Гарић Петровић, Гордана (2018). „Аутобиографија др Милована Спасића” (PDF). Мешовита грађа. 39: 101-139. Приступљено 23. 1. 2023. 
  7. ^ „Краћа биографија на сајту САНУ”. САНУ. Приступљено 18. 4. 2019. 

Литература уреди

  • Известије са скупштине о књижници читалаштва, објављено у листу „Новине читалаштва Београдског”, число 5. година 1 издате 31. јануара 1847. године, страна 38-39
  • Нешто о нашој црквди објављено у листу „Тежак” свеска 1, 1847. године, стрна 140-153. У истом броју листа на страни 222 пише да је Милован Спасић постао члан Друштва Српске Словеноссти 10. фебруара 1845. године
  • Одговор на Књижевно од једног члана Читалиштва у листу „Новине читалиштва Београдског” број 6, число 9, година 1. 28. фебруара 1847. године, страна 70-72.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милован_Спасић&oldid=27303611”