Milan Jelić (reditelj)
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Milan Jelić (Rekovac, 21. septembar 1944 — 28. februar 2023) bio je srpski dramski pisac, scenarista, glumac i reditelj.
| Milan Jelić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Milan Jelić |
| Datum rođenja | 21. septembar 1944. |
| Mesto rođenja | Rekovac, Okupirana Srbija |
| Datum smrti | 28. februar 2023. (78 god.)[1] |
| Veza do IMDb-a | |
Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, na odseku dramaturgije. Dobitnik je više jugoslovenskih i međunarodnih nagrada.
Pažnju je skrenuo već debitantskim filmom „Bubašinter“ (1971), koji je uspešno kombinovao komediju i dramu kroz neobičnu priču Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića.
Posle niza kratkih i televizijskih filmova i serija, za veliki ekran režirao je dramu „Tigar“ (1978). Usledile su komedije „Rad na određeno vreme“ (1980), „Moj tata na određeno vreme“ (1982) i „Razvod na određeno vreme“ (1986), koje su u tom periodu bile najgledaniji naslovi u domaćim bioskopima, a zatim često reprizirane na televizijama.
U njegovom rediteljskom opusu su i „Nedeljni ručak“, „Maturanti“, „Špijun na štiklama“, „Čudna noć“. Poslednji film – „Gnjurac“ režirao je 1993. godine.
Jelić je i autor scenarija za dramu i triler „Još ovaj put“ (1983), u režiji Dragana Kresoje. Za većinu svojih filmova bio je i koscenarista, a sa Predragom Perišićem napisao je scenario za hit komediju i romansu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ (1977), u režiji Dejana Karaklajića.
Jelić je ostvario i glumačku karijeru igrajući epizodne uloge u dvadesetak filmova i serija.
Osim u srpskoj kinematografiji Jelić je ostavio trag i u teatru. Njegova prva drama – „Sećanje na Albinonija“ izvedena je u Akademskom pozorištu u Beogradu. Prvonagrađena drama na konkursu lista Mladost – „Jelisavetini ljubavni jadi“ postavljena je na repertoar Ateljea 212 i odigrana više od stotinu puta.
Oni koji su ga poznavali opisivali su ga kao skromnog po prirodi, čoveka koji je bio deo javne scene, a godinama se sklanjao od javnosti.
Jelić je dobio brojna jugoslovenska priznanja. Od međunarodnih je izdvajao nagradu za režiju filma „Rad na određeno vreme“ na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni Đuzepe de Santis.
Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo mu je 2021. godine Nagradu za životno delo.[2], [3]
Uloge uredi
Filmovi uredi
- 1995 - Terasa na krovu
- 1982 - Venerijanska raja
- 1971 - Bubašinter
- 1971 - Misterije organizma
- 1969 - Vrane
- 1969 - Zaseda
- 1968 - Sirota Marija
- 1968 - Delije
- 1967 - Buđenje pacova
- 1967 - Kad budem mrtav i beo
- 1967 - Deca vojvode Šmita
- 1966 - Povratak
- 1966 - Roj
- 1966 - Tri
TV serije uredi
Scenario uredi
Režija uredi
Nagrade uredi
Milan Jelić je zajedno sa Predragom Perišićem 1977. godine dobio nagradu za najbolji scenario za film Ljubavni život Budimira Trajkovića na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Izvori uredi
Spoljašnje veze uredi
- Milan Jelić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Milan Jelić na sajtu PORT.rs
- POSLEDNjI RAZGOVOR SA REDITELjEM MILANOM JELIĆEM ZA "NOVOSTI": Stvorio najgledanija filmska ostvarenja („Večernje novosti”, 1. mart 2023)
- ODLAZAK VIKONTA POKRETNIH SLIKA: Reditelj Milan Jelić preminuo u 79. godini („Večernje novosti”, 1. mart 2023)
