Невенка Тадић

Проф. др Невенка Тадић (Бијељина, 1926) српски je неуропсихијатар, дјечији психијатар и психотерапеут, један од водећих едукатора у области психоаналитичке психотерапије у Србији. Написала је први уџбеник из области психопатологије дјеце и младих и низ књига из области психоаналитичке психотерапије.[1]

Невенка Тадић
Nevenka Tadić.jpg
Невенка Тадић (2020)
Датум рођења1926.
Место рођењаБијељина
  Краљевина СХС

Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду[2] и један од иницијатора сарадње Удружења са Институтом за европске студије и САНУ. Захваљујући њеном залагању „Адлигат” је спасао више од милион књига, које су већим делом поклањане библиотекама широм Србије и Балкана.

БиографијаУреди

МладостУреди

Невенка Тадић је рођена као Невенка Кићановић. Њена мајка Милица Коњевић је дошла из Лике у Бијељину са 16 година, тамо се удала и родила сина и двије кћерке. Невенкин отац Страхиња Кићановић био је богати трговац и земљопосједник. Убијен је 1944. године од стране усташа у концентрационом логору током Другог свјетског рата.

Професионална каријераУреди

Невенка је дипломирала на Универзитету у Београду, Медицински факултет. Неуропсихијатрију је специјализирала у Сарајеву, гдје је радила од 1954. до 1962. године. Послије тога одлази у Београд и ради у Институту за ментално здравље до пензије. Аутор је бројних књига и чланака углавном везаних за психоанализу дјеце.

Лични животУреди

Невенка Тадић била је удата за српског филозофа Љубомира Тадића (умро 31. децембра 2013. године) са којим има двоје дјеце, кћерку Вјеру и сина Бориса, обоје су психолози. Борис Тадић је био предсједник Републике Србије.

Невенка Тадић живи у Београду.

Архива академика Љубомира Тадића  Уреди

Невенка је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга, академика Љубомира Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга попут наочара и оловки.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Wayback Machine
  2. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-17. 
  3. ^ „Архива академика Љубомира Тадића”. Србија међу књигама. Годишњак: 168. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружењe за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”. 

ЛитератураУреди

  • Спасенија Ћеранић "Допринос Срба из Босне развоју психоаналитичке праксе" Универзитет у Источном Сарајеву, 2009.