Психотерапеут

Психотерапеут је специјално школована особа (најчешће психијатар или психолог) са лиценцом стручног удружења која јој омогућава да се бави психотерапијом.[1] То значи да је након завршеног основног фаултета, завршено још три до пет година едукације у изабраном терапијском модалитету (нпр. психоанализа, гешталт, конструктивистичка, трансакциона, когнитивно-бихевиорална терапија, О.Л.И. Интегративна Психодинамска Психотерапија итд.) Поред стручних квалификација (познавање теорије и технике лечења психичких поремећаја), она мора имати и погодне личне особине. Посебним методама евалуације успешности утврђено је да психотерапеути треба да поседују и посебне способности и вештине као што су: емпатија, толеранција на фрустрације, интуиција, прихватање клијента какав јесте и вештину успостављања сарадничког односа.

РеференцеУреди

  1. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везеУреди