Милан Недељковић

српски професор

Милан Г. Недељковић (Београд, 9. септембар 1857 — Београд, 21. фебруар 1950) био је први српски професор астрономије и метеорологије у Великој школи, оснивач и први управник астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду.

Милан Недељковић
Милан Недељковић
Лични подаци
Датум рођења(1857-09-09)9. септембар 1857.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти21. фебруар 1950.(1950-02-21) (92 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
Милан Недељковић

Биографија

уреди

Родио се у Краљице Наталије, тада Абаџијској улици у Београду, као прво од осморо деце (Милан, Ђорђе, Никола, Емилијан, Војислав, Љубомир, Косара и Спасенија) имућног абаџије Глигорија Недељковића и мајке Александре. Прву мушку гимназију завршио је као ученик генерације. На Великој школи, на Природно-математичком одсеку, дипломирао је са одличним успехом и наградом за рад из физике. На Великој школи одмах је примљен за приправника предавача за физику и матаматику. Међутим, на предлог Јосифа Панчића добија стипендију за наставак школовања у Паризу. На Сорбони се уписује на математику, а на Колежу де Франс ванредно студира физику.

После пет година студија у Паризу, враћа се у Београд са дипломама математике, физике, астрономије, метеорологоје, прецизне механике и сеизмологије. На Великој школи он тада отвара катедру за астрономију и метеорологију и одмах моли Владу Краљевине Србије да му омогући изградњу опсерваторије која би била и централна метеоролошка станица. Године 1887. основао је Астрономску и метеоролошку опсерваторију у Београду у којој је почетком 20. века вршио и прва сеизмолошка и геомагнетска мерења у Србији. Управник опсерваторије је био до свог пензионисања 1924. године.

Значајно дело М. Недељковића после Првог светског рата, у коме је српски народ тешко пострадао, јесте набавка астрономских, метеоролошких и других геофизичких инструмената и прибора од којих је направљена Астрономска опсерваторија на Великом Врачару, која је почела са радом 1932. године. Телескопи су набављени 1922. године и допремљени из Јене у Београд на рачун ратне одштете од Немачке у Првом светском рату.[1]

Све време у астрономско-метеоролошком послу Милану Недељковићу је од велике помоћи била имућна и образована супруга Томанија (1866-1959). Целог живота су издвајали лична средства за ове науке.

Одабрана дела

уреди
  • Свет и Халејева комета, 1910.[2]
  • О календару, 1923.[2]

Референце

уреди
  1. ^ „Помрачење најстаријег српског телескопа („Политика“)”. 30. август 2012. Приступљено 12. 4. 2013. 
  2. ^ а б „2000SerAJ.162..135T Page 137”. articles.adsabs.harvard.edu. Приступљено 2022-09-03. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди