Википедија

Лублинска унија

Лублинска унија (пољ. Unia lubelska, литв. Liublino unija, укр. Люблінська унія) је био акт, закључен 1569. године између Пољске и Литваније, који је после дугог постојања персоналне уније између ове две државе (од 1385), довео до формирања реалне уније[1] — Државне заједнице Пољске и Литваније (персонална унија је настала удајом пољске принцезе Јадвиге за литванског кнеза Јагела).[2][3][4]

Act of the Union of Lublin from 1569

Племићка Република пољске круне и Велике литванске кнежевине или Република оба народа — Пољско-литванска унија, имала је не само зајадничког владара, већ и скупштину, валуту, инострану и одбрамбену политику; обе земље су задржале одређену аутономију и сопствену администрацију, судове и војску.

Овај акт потврђен је у скупштини 1. јула 1569. у пољском Лублину, што је било за владе Сигисмунда II Августа, последњег краља из рода Јагелонаца.[5]

ИсторијаУреди

 
Пољска и Литванија 1526. пре Лублинске уније
 
Лублинска унија, слика Марчела Бачарелија. Два витеза држе испреплетене транспаренте са грбовима обе државе. Преко њих вијори трака са натписом: IN COMMVNE BONVM - [COMPL]EXV SOCIATA PERENNI ("За опште добро - уједињени заувек")
 
Пољско-литвански комонвелт 1569. године
 
Лублинска унија, слика Јана Матејка. Краљ Жигмунд II Август држи крст у средини док га окружују државници, дипломате, свештенство и племићи

ПозадинаУреди

Вођене су дуге дискусије пре потписивања уговора о унији. Литвански магнати су се плашили да ће изгубити велики део својих овлашћења, јер би унија њихов правни статус изједначила са много бројнијим пољским нижим племством. Литванија је, међутим, све више била на губитничкој страни у Московско-литванским ратовима, и до друге половине 16. века, суочила се са претњом потпуног пораза у Ливонском рату и инкорпорације у састав Руског царства.[6] Пољско племство (шљахта), с друге стране, није било вољно да понуди већу помоћ Литванији, а да не добије ништа заузврат (чак 70% пореза прикупљених у Пољској 1560-их отишло је за подршку Литванији у њеном рату са Москвом).[7][8] Пољска и литванска елита ојачале су личне везе и имале су прилике да планирају своју уједињену будућност током повећане војне сарадње.[9] Жигмунд II Август, краљ Пољске и велики војвода Литваније, видећи опасност за Литванију и на крају за Пољску, вршили су притисак на унију, постепено добијајући све више следбеника све док нису осетили довољну подршку да насилно отерају земљопоседнике који су се противили преласку територије са Литваније на Пољску.[10] Јасна мотивација за Сигисмунда била је то што је био последњи Јагело и није имао деце или браће који би могли да наследе престо. Стога, унија је била покушај да се сачува континуитет рада његове династије путем личне (али не и уставне) заједнице Пољске и Литваније у браку Јадвиге и Јагела. Унија је била једна од уставних промена потребних за успостављање формалне изборне монархије, која би истовремено владала у оба домена.[10]

Парламент из 1569.Уреди

Парламент Пољског краљевства се састао јануара 1569. у близини пољског града Лублина, али није постигао договор. Једна од спорних тачака било је право Пољака да се населе и поседују земљу у Великом кнежевству. Након што је већи део литванске делегације под вођством Миколаја „Рудија“ Раџивила из Виљнуског војводства напустио Лублин 1. марта, краљ је одговорио припајањем Подласија, Волиније, Брацлава и Кијевског војводства круни (6. јуна), уз широко одобравање локалног племства.[11][12] Те историјске земље Рутеније су више од половине модерне Украјине и тада су биле значајан део територије Великог војводства Литваније. Тамошњи рутенски племићи су били жељни да искористе економске и политичке могућности које је нудила пољска сфера, и углавном су желели да њихова земља постане део Пољске круне.[13]

ОставштинаУреди

 
Сећање на унију трајало је дуго. Слика у част Пољско-литванске уније; око 1861. Мото гласи „Вечна заједница”.

Лублинска унија била је Жигмундово највеће достигнуће и његов највећи неуспех. Иако је створио једну од највећих држава у савременој Европи, која је опстала више од 200 година,[14] Жигмунд није успео да спроведе реформе које би успоставиле функционалан политички систем. Надао се да ће ојачати монархију уз подршку нижег племства и уравнотежити моћ нижег племства и магната. Међутим, док је сво племство у Комонвелту у теорији било једнако пред законом, политичка моћ магната није значајно ослабљена, и на крају су пречесто могли да подмићују или приморавају своју ниже рангирану браћу.[11] Поред тога, краљевска моћ је наставила да опада, и док су суседне државе наставиле да се развијају у јаке, централизоване апсолутне монархије, Комонвелт је са својом Златном слободом клизио у политичку анархију која га је на крају коштала самог постојања.[15]

Данашња Република Пољска себе сматра наследницом Заједнице Пољске-Литваније,[16] док је међуратна Република Литванија на стварање Комонвелта гледала углавном у негативном светлу.[17]

Оригинални документ уврштен је у Унесков светски регистар памћења 2017. године.[18]

Лублински троугао, регионални савез између Пољске, Литваније и Украјине, назван је у односу на Лублинску унију.[19]

РеференцеУреди

  1. ^ Dybaś, Bogusław (2006). „Livland und Polen-Litauen nach dem Frieden von Oliva (1660)”. Ур.: Willoweit, Dietmar; Lemberg, Hans. Reiche und Territorien in Ostmitteleuropa. Historische Beziehungen und politische Herrschaftslegitimation. Völker, Staaten und Kulturen in Ostmitteleuropa (на језику: немачки). 2. Munich: Oldenbourg Wissenschaftsverlag. стр. 51—72,109. ISBN 3-486-57839-1. 
  2. ^ Dvornik, Francis (1993). The Slavs in European History and Civilization, Rutgers University Press. ISBN]] [[Special:BookSources/0-8135-0799-5|0-8135-0799-5]]. [[Категорија:Cite book]]
  3. [[#cite_ref-DavN_3-0|^]] Norman Davies, God's Playground. [https://books.google.com/books?id=b912JnKpYTkC&pg=PA50 A History of Poland in Two Volumes, Oxford University Press]. стр. 50. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]] [[Посебно:BookSources/0-19-925339-0|0-19-925339-0]]. 
  4. [[#cite_ref-Zaw_4-0|^]] W. H. Zawadzki, A Man of Honour: Adam Czartoryski as a Statesman of Russia and Poland, 1795–1831. Oxford University Press. стр. 1. ISBN 0-19-820303-9.  line feed character у |title= на позицији 106 (помоћ); Спољашња веза у |title= (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „Зашто се Руси и Пољаци заиста мрзе”. Вести. Приступљено 31. 1. 2020. 
  6. ^ Bain, Robert Nisbet (1971) [1908], Slavonic Europe, Cambridge historical, Cambridge: Cambridge University Press 
  7. ^ Grzywacz, Marta (1. 7. 2019). „450 lat unii lubelskiej. Dla Polaków i Litwinów - duma. Dla Europy - dziwactwo i źródło pogardy (Interview with Robert I. Frost)”. wyborcza.pl (на језику: пољски). Gazeta Wyborcza. Приступљено 5. 7. 2020. 
  8. ^ Frost, Robert I. (2000). The Northern Wars: War, State and Society in Northeastern Europe, 1558-1721. Routledge. стр. 39—40. ISBN 978-0582064294. „Between 1562 and 1565, the Lithuanian treasury had spent nearly 2,000,000 złoties. Of the 626,000 złoties in taxation voted by Poland at the 1565 Sejm, the substantial sum of 483,000 złoties went to support Lithuania. This was in addition to the significant contingents of Polish troops which bolstered the defence of the eastern borders.” 
  9. ^ Norman Davies, God's Playground: A History of Poland in Two Volumes, Oxford University Press, pp. 151
  10. ^ а б Norman Davies, God's Playground: A History of Poland in Two Volumes, Oxford University Press, pp. 153. Two Podlasian officers were deprived of their lands and offices.
  11. ^ а б Lukowski, Jerzy; Zawadzki, Hubert (2001). A Concise History of Poland (1st изд.). Cambridge University Press. стр. 63–64. ISBN 9780521559171. 
  12. ^ Riasanovsky, Nicholas V. (1999). A History of Russia (6th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 9780195121797. 
  13. ^ Magocsi, Paul Robert (1996). A History of Ukraine (1st изд.). Toronto University Press. стр. 149. ISBN 9780295975801. 
  14. ^ McHugh, James T.; Pacy, James S. (29. 6. 2001). Diplomats Without a Country: Baltic Diplomacy, International Law, and the Cold War. Greenwood Press. ISBN 9780313318788 — преко Google Books. 
  15. ^ Robertson, John; John, Robertson (20. 4. 1995). A Union for Empire: Political Thought and the British Union of 1707. Cambridge University Press. ISBN 9780521431132 — преко Google Books. 
  16. ^ As stated, for instance, in the preamble of the 1997 Constitution of the Republic of Poland.
  17. ^ Eidintas, Alfonsas; Žalys, Vytautas (1999). Tuskenis, Edvardas, ур. Lithuania in European Politics: The Years of the First Republic, 1918–1940. Afterword by Alfred Erich (1st pbk. изд.). New York: St. Martin's Press. стр. 78. ISBN 0-312-22458-3. 
  18. ^ „The Act of the Union of Lublin document | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. www.unesco.org. 
  19. ^ „Meeting of Foreign Ministers of Poland, Lithuania and Ukraine”. 28. 7. 2020. 

ЛитератураУреди

  • Dybaś, Bogusław (2006). „Livland und Polen-Litauen nach dem Frieden von Oliva (1660)”. Ур.: Willoweit, Dietmar; Lemberg, Hans. Reiche und Territorien in Ostmitteleuropa. Historische Beziehungen und politische Herrschaftslegitimation. Völker, Staaten und Kulturen in Ostmitteleuropa (на језику: немачки). 2. Munich: Oldenbourg Wissenschaftsverlag. стр. 51—72,109. ISBN 3-486-57839-1. 
  • The Polish-Lithuanian Monarchy in European Context, c. 1500-1795, edited by Richard Butterwick, Basingstoke-New York 2011.
  • Robert Frost, The Oxford History of Poland-Lithuania, vol. I: The Making of the Polish-Lithuanian Union, 1385—1569, New York 2015.
  • Frost, Robert I (2000). The Northern Wars. War, State and Society in Northeastern Europe 1558-1721. Harlow: Longman. ISBN 978-0-582-06429-4. 
  • Kotljarchuk, Andrej (2006). In the Shadows of Poland and Russia: The Grand Duchy of Lithuania and Sweden in the European Crisis of the mid-17th century. Södertörns högskola. ISBN 91-89315-63-4. 
  • Biskupski, M. B. B. (2018). The History of Poland. Westport: Greenwood Publishing.
  • Connelly, J. (2020). From Peoples into Nations: A History of Eastern Europe. Princeton: Princeton University Press.
  • Dabrowski, P. M. (2016). Poland: The First Thousand Years. DeKalb: Northern Illinois University Press.
  • Ciancia, Kathryn; Dabrowski, Patrice M.; Porter-Szűcs, Brian (2016). „Reviewed work: Poland: The First Thousand Years, DabrowskiPatrice M.; Poland in the Modern World: Beyond Martyrdom. A New History of Modern Europe, Porter-SzűcsBrian”. The Journal of Modern History. 88 (3): 709—711. JSTOR 26547383. doi:10.1086/687460. 
  • Pienkos, Donald E. (2016). „Poland: The First Thousand Years”. The Polish Review. 61 (2): 107—111. doi:10.5406/polishreview.61.2.107. 
  • Davies, N. (1982/1983). God’s Playground: A History of Poland (2 vols.). New York: Columbia University Press.
  • Gömöri, George (1985). „A Double View of Polish History”. The Polish Review. 30 (2): 203—210. JSTOR 25778131. 
  • Wandycz, Piotr S. (1983). „Reviewed work: God's Playground: A History of Poland, Norman Davies”. The American Historical Review. 88 (2): 436—437. JSTOR 1865504. doi:10.2307/1865504. 
  • Davies, N. (2001). Heart of Europe: A Short History of Poland. Oxford: Oxford University Press.
  • Tollet, Daniel (1988). „Reviewed work: Heart of Europe. A Short History of Poland, Norman Davies”. Annales. Histoire, Sciences Sociales. 43 (1): 197—199. JSTOR 27583720. S2CID 163431565. doi:10.1017/S0395264900070785. 
  • Leslie, R. (2009). The History of Poland Since 1863 (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge: Cambridge University Press.
  • Zawadzki, W. H. (1982). „Reviewed work: The History of Poland since 1863, R. F. Leslie”. The English Historical Review. 97 (383): 379—381. JSTOR 568133. doi:10.1093/ehr/XCVII.CCCLXXXIII.379. 
  • Wandycz, Piotr S. (1981). „Reviewed work: The History of Poland since 1863, R. F. Leslie”. The Slavonic and East European Review. 59 (3): 452—453. JSTOR 4208352. 
  • Lukowski, J., & Zawadzki, H. (2019). A Concise History of Poland (3rd edition). Cambridge: Cambridge University Press.
  • Prażmowska, A. (2004). A History of Poland. New York: Palgrave Macmillan.
  • Tomiak, J. J. (2005). „Reviewed work: A History of Poland, Anita J. Prażmowska”. The Slavonic and East European Review. 83 (4): 755—756. JSTOR 4214187. 
  • Kelly, Matthew (2012). „Reviewed work: Poland: A Modern History, Anita Prażmowska”. The English Historical Review. 127 (524): 250—251. JSTOR 41343379. doi:10.1093/ehr/cer391. 
  • Prażmowska, A. (2010). Poland: A Modern History. London: I. B. Tauris.
  • Peter d. Stachura (2011). „Reviewed work: Poland: A Modern History”. The Slavonic and East European Review. 89 (4): 759. doi:10.5699/slaveasteurorev2.89.4.0759. 
  • Kelly, Matthew (2012). „Reviewed work: Poland: A Modern History, Anita Prażmowska”. The English Historical Review. 127 (524): 250—251. JSTOR 41343379. doi:10.1093/ehr/cer391. 
  • Stanley, John (2011). „Reviewed work: Poland: A Modern History, Anita Prażmowska”. Canadian Slavonic Papers. 53 (2/4): 625—626. JSTOR 41708392. 
  • Stachura, P. D. (1999). Poland in the Twentieth Century. New York: St. Martin's Press.
  • Plach, Eva (2000). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century, Peter D. Stachura”. The Slavonic and East European Review. 78 (4): 790—792. JSTOR 4213146. 
  • Miller, Stefania Szlek (1979). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century., M. K. Dziewanowski”. Slavic Review. 38 (2): 332—333. JSTOR 2497125. S2CID 164744595. doi:10.2307/2497125. 
  • Horak, Stephan M. (1978). „Reviewed work: Poland in the Twentieth Century, M. K. Dziewanowski”. The American Historical Review. 83 (1): 225—226. JSTOR 1866036. doi:10.2307/1866036. 
  • Watt, R. M. (1979). Bitter Glory: Poland and Its Fate. New York: Simon & Schuster.
  • Cienciala, Anna M. (1981). „Reviewed work: Bitter Glory: Poland and Its Fate 1918 to 1939., Richard M. Watt”. Slavic Review. 40 (2): 301—302. JSTOR 2496977. S2CID 164387582. doi:10.2307/2496977. 
  • Hark, Joseph T. (1982). „Reviewed work: Bitter Glory: Poland and Its Fate, 1918-1939, Richard M. Watt”. The History Teacher. 15 (2): 304—305. JSTOR 493567. doi:10.2307/493567. 
  • Zamoyski, A. (1989). The Polish Way: A Thousand Years’ History of the Poles and their Culture. New York: Hippocrene Books.
  • Zamoyski, A. (2009). Poland: A History. New York: Hippocrene Books.
  • Applebaum, A. (2013). Iron Curtain. The Crushing of Eastern Europe 1944–56. New York: Penguin.
  • Makhotina, Ekaterina (2013). „Reviewed work: Iron Curtain. The Crushing of Eastern Europe, 1944—1956, Anne Applebaum”. The Hungarian Historical Review. 2 (3): 676—681. JSTOR 43264460. 
  • Pease, Neal (2013). „Iron Curtain: The Crushing of Eastern Europe, 1944–1956”. The Polish Review. 58 (4): 105—108. doi:10.5406/polishreview.58.4.0105. 
  • Bartlett, R. (1993). The Making of Europe: Conquest, Colonization and Cultural Change 950–1350. Princeton: Princeton University Press.
  • Davies, R. R. (1994). „Reviewed work: The Making of Europe. Conquest, Colonization and Cultural Change, 950-1350, Robert Bartlett”. The English Historical Review. 109 (432): 656—658. JSTOR 572914. doi:10.1093/ehr/CIX.432.656. 
  • Phillips, William D. (1995). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization, and Cultural Change, 950-1350, Robert Bartlett”. The American Historical Review. 100 (1): 143—144. JSTOR 2168004. doi:10.2307/2168004. 
  • Hall, Thomas D. (1995). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization and Cultural Change 950-1350., Robert Bartlett”. Contemporary Sociology. 24 (1): 66—67. JSTOR 2075105. doi:10.2307/2075105. 
  • Hill, Bennett D. (1996). „Reviewed work: The Making of Europe: Conquest, Colonization, and Cultural Change, 950-1350, Robert Bartlett”. Journal of World History. 7 (1): 143—145. JSTOR 20078665. S2CID 161356071. doi:10.1353/jwh.2005.0053. 
  • Bartov, O. (2008). Eastern Europe as the Site of Genocide. The Journal of Modern History, 80(3), 557–593.

Спољашње везеУреди

 
Лублинска унија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лублинска_унија&oldid=25635772”