Државна заједница Пољске и Литваније

Пољско-литванска државна заједница или Државна заједница оба народа (пољ. Rzeczpospolita Obojga Narodów, лит. Abiejų Tautų Respublika, рут. Рѣчъ посполитая ѡбоига народовъ, лат. Serenissima Respublica Poloniae) је држава која је постојала између 1569. и 1791. у средњој и источној Европи. Званичан назив државе би се могао превести као Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније. Државе које су сачињавале уније биле су Краљевина Пољска и Велика кнежевина Литванија.[1] Њена територија се око 1600. састојала од данашњих територија Пољске, Литваније, Летоније, Белорусије, као и делова Русије (област око Смоленска), Естоније, Румуније и Украјине.[2][3]

Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније
Rzeczpospolita Korony Polskiej i Wielkiego Księstwa Litewskiego
Рѣчъ посполитая Короны Полскои и Великого Княства Литовского

Државна заједница Пољске и Литваније
Застава
Застава
Грб Пољске и Литваније
Грб
Polish-Lithuanian Commonwealth (orthographic projection).svg
Пољско-литванска државна заједница у 17. веку са приказаним данашњим границама
Географија
Континент Европа
Главни град Краков (Пољска)
Варшава (Пољска)
Вилњус (Литванија)
Друштво
Службени језик пољски
латински
француски
литвански
немачки
хебрејски
јидиш
италијански
јерменски
арапски
Религија Католицизам
Гркокатолицизам
Православље
Протестантизам
Јудаизам
Ислам
Политика
Облик државе Уставна монархија (1791—1792)
 — Краљ и Велики кнез Сигисмунд II Август
  Станислав II Август Поњатовски
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1569
 — Укидање 1795
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 1.153.465 km²
Становништво 10.500.000
Земље претходнице и наследнице
Пољске и Литваније
Претходнице: Наследнице:
Kingdom of Poland-flag.svg Краљевина Пољска Краљевина Пруска Flag of the Kingdom of Prussia (1750-1801).svg
Alex K Grundwald flags 1410-03.svg Велика Кнежевина Литванија Руска Империја Flag of Russia.svg

Државна заједница је настала 12. августа 1569, „Лублинском унијом“ и наследила је Пољско-литванску унију која је постојала од 1386.[4][5] То је била федерална држава са заједничким изборним монархом и заједничким парламентом (Сејм). У избору краља и владању државом учествовали су племићи који су чинили око 10% становништва земље. Племство се делило на ниже племство — шљахта, и више племство — магнати. Била је то вишенационална држава, чије је хетерогено становништво припадало различитим религијама: католичкој, протестантској и православној цркви, јудаизму и исламу. Ово је редак рани пример међуконфесионалне толеранције у Европи. Доминантна привредна активност била је пољопривреда.

Племство је за краљеве често бирало стране владаре, попут чланова шведске династије Васа или саксонске династије Ветин. Међу њима су били Француз Анри Валоа и Мађар Стефан Батори. У време раног 17. века, Пољско-литванска држава је избегла разарања Тридесетогодишњег рата и проширила се на исток у Пољско-руском рату 1609–1618, када је 1610. заузела Московски кремљ и избила на обалу Црног мора.[6][7] Ратовала је против Русије, Шведске и вазала Османског царства. Заједница је претрпела два снажна ударца средином 17. века. Први је била прва велика побуна козака у историји 1648. (устанак Хмељницког уз помоћ Кримских Татара). Побуњеници су затражили заштиту од руског цара 1654, чиме је Русија постепено преузела доминацију у Украјини. Други велики ударац је била шведска инвазија из 1655. подржана од трупа из Трансилваније и Бранденбурга. Тиме је значајно ослабила моћ Пољско-литванске државе.

Последњи велики тренутак у историји Пољско-литванске државе збио се 1683. када су трупе краља Јана III Собјеског разбиле турску опсаду Беча 1683. и тиме заувек окончале турску претњу средњој Европи. Због овог подвига, државна заједница је добила епитет Бедема хришћанства (Antemurale Christianitati). У доба грађанских револуција (Рат за независност САД, Француска револуција) у Пољској је донет либерални Устав од 3. маја 1791. Овај покушај реформе је стигао прекасно, када је држава већ запала у анархију и под страни утицај. Уследила је Прва деоба Пољске 1772, чиме је престао пољско-литвански дуалитет. Преостали делови државе уједињени су у унитарну државу. Суседне апсолутистичке монархије (Пруска, Аустрија, Русија) су после две године извршиле Другу деобу Пољске, а после још две године, последњу и коначну Трећу деобу Пољске. Пољска и Литванија су тиме нестале као суверене државе са политичке карте Европе до 1918.

Унија је имала бројне карактеристике јединствене у савременим државама. Њен политички систем карактерише строга контрола монархијске моћи. Такав вид надзора је донео законодавни орган (сејм) који је контролисало племство (шљахта). Овај идиосинкратски систем био је претеча модерних концепата демократије,[8] од 1791. уставне монархије,[9][10][11] и федерације.[12] Иако су две компоненте Комонвелта биле формално изједначене, Пољска је била доминантан партнер у унији.[13]

Пољско-литванску заједницу обележиле су висока стопа етничке разноликости и релативна верска толеранција, загарантована Варшавским актом о конфедерацији из 1573;[14][15][a] међутим, степен верске слободе се временом мењао.[16] Устав из 1791. године је признао католицизам као „доминантну религију”, за разлику од Варшавске конфедерације, али је слобода веровања и даље била подржана.[11]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ This quality of the Commonwealth was recognized by its contemporaries. Robert Burton, in his The Anatomy of Melancholy, first published in 1621, writes of Poland: "Poland is a receptacle of all religions, where Samosetans, Socinians, Photinians ..., Arians, Anabaptists are to be found"; "In Europe, Poland and Amsterdam are the common sanctuaries [for Jews]".

РеференцеУреди

  1. ^ Zbigniew Pucek: Państwo i społeczeństwo 2012/1, Krakow, 2012, p. 17
  2. ^ Norman Davies, Europe: A History, Pimlico 1997, p. 554: "Poland–Lithuania was another country which experienced its 'Golden Age' during the sixteenth and early seventeenth centuries. The realm of the last Jagiellons was absolutely the largest state in Europe"
  3. ^ Piotr Wandycz (2001). The price of freedom (p.66). стр. 66. ISBN 978-0-415-25491-5. Приступљено 13. 8. 2011. 
  4. ^ Bertram Benedict (1919). A history of the great war. Bureau of national literature, inc. стр. 21. Приступљено 13. 8. 2011. 
  5. ^ According to Panstwowe Przedsiebiorstwo Wydawnictw Kartograficznych: Atlas Historyczny Polski, wydanie X, 1990, p. 16, 990.000 km²
  6. ^ Based on 1618 population map Архивирано 2013-02-17 на сајту Wayback Machine (p. 115), 1618 languages map (p119), 1657–67 losses map (p. 128) and 1717 map Архивирано 2013-02-17 на сајту Wayback Machine (p. 141) from Iwo Cyprian Pogonowski, Poland a Historical Atlas, Hippocrene Books, 1987, ISBN 0-88029-394-2
  7. ^ According to Panstwowe Przedsiebiorstwo Wydawnictw Kartograficznych: Atlas Historyczny Polski, wydanie X, 1990, p. 16, just over 9 million in 1618
  8. ^ Maciej Janowski, Polish Liberal Thought, Central European University Press, 2001, ISBN 963-9241-18-0, Google Print: p. 3, p. 12
  9. ^ Paul W. Schroeder, The Transformation of European Politics 1763–1848, Oxford University Press, 1996, ISBN 0-19-820654-2, Google print p. 84
  10. ^ Rett R. Ludwikowski, Constitution-Making in the Region of Former Soviet Dominance, Duke University Press, 1997, ISBN 0-8223-1802-4, Google Print, p. 34
  11. 11,0 11,1 George Sanford, Democratic Government in Poland: Constitutional Politics Since 1989, Palgrave, 2002, ISBN 0-333-77475-2, Google print p. 11 – constitutional monarchy, p. 3 – anarchy
  12. ^ Aleksander Gella, Development of Class Structure in Eastern Europe: Poland and Her Southern Neighbors, SUNY Press, 1998, ISBN 0-88706-833-2, Google Print, p. 13
  13. ^ "Formally, Poland and Lithuania were to be distinct, equal components of the federation ... But Poland, which retained possession of the Lithuanian lands it had seized, had greater representation in the diet and became the dominant partner."„Lublin, Union of”. Encyclopædia Britannica. 2006. [1]
  14. ^ # Norman Davies, God's Playground. A History of Poland, Vol. 1: The Origins to 1795, Vol. 2: 1795 to the Present. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-925339-0 / ISBN 0-19-925340-4
  15. ^ Halina Stephan, Living in Translation: Polish Writers in America, Rodopi, 2003, ISBN 90-420-1016-9, Google Print p. 373. Quoting from Sarmatian Review academic journal mission statement: "Polish–Lithuanian Commonwealth was ... characterized by religious tolerance unusual in premodern Europe"
  16. ^ Feliks Gross, https://books.google.com/books?ie=UTF-8&vid=ISBN0313309329&id=I6wM4X9UQ8QC&pg=PA122&lpg=PA122&dq=Polish-Lithuanian+Commonwealth+religious+tolerance&sig=4DfNp5W5HoFxS_dc6gt3Jo8B4NQ Citizenship and Ethnicity: The Growth and Development of a Democratic Multiethnic Institution], Greenwood Press, 1999, ISBN 0-313-30932-9, p. 122 (notes)

ЛитератураУреди

  • Bardach, Juliusz; Lesnodorski, Boguslaw; Pietrzak, Michal (1987). Historia panstwa i prawa polskiego. Warsaw: Paristwowe Wydawnictwo Naukowe. 
  • Brzezinski, Richard (1987). Polish Armies (1): 1569–1696. Men-At-Arms Series. 184. Osprey Publishing. ISBN 0-85045-736-X. 
  • Brzezinski, Richard (1988). Polish Armies (2): 1569–1696. Men-At-Arms Series. 188. Osprey Publishing. ISBN 0-85045-744-0. 
  • Frost, Robert (2015). The Oxford History of Poland–Lithuania. I: The Making of the Polish–Lithuanian Union, 1385–1569. Oxford University Press. ISBN 978-0198208693. 
  • Litwin, Henryk (октобар 2016). „Central European Superpower”. BUM Magazine. 
  • Norkus, Zenonas (2017). An Unproclaimed Empire: The Grand Duchy of Lithuania: From the Viewpoint of Comparative Historical Sociology of Empires. Routledge. ISBN 978-1138281547. 
  • Rowell, S. C. (2014). Lithuania Ascending: A Pagan Empire within East-Central Europe, 1295–1345. Cambridge Studies in Medieval Life and Thought: Fourth Series. Cambridge University Press. ISBN 978-1107658769. 
  • Rowell, S. C.; Baronas, Darius (2015). The Conversion of Lithuania. From Pagan Barbarians to Late Medieval Christians. Vilnius: Institute of Lithuanian Literature and Folklore,. ISBN 978-6094251528. 
  • Stone, Daniel Z. (2014). The Polish–Lithuanian State, 1386–1795. University of Washington Press. ISBN 978-0295803623. 
  • Sužiedėlis, Saulius A. (2011). Historical Dictionary of Lithuania (2 изд.). Scarecrow Press. ISBN 978-0810875364. 

Спољашње везеУреди