Пољско-руски рат (1605—1618)

Пољско-руски рат вођен је од 1605. до 1618. године током немира у Русији познатих као "Смутно време". Пољски краљ Жигмунд III умешао се у борбу око руског престола. Рат је завршен мировним споразумом у селу Деулино којим се Русија одрекла Смоленска што ће касније довести до избијања Смоленског рата.

Пољско-руски рат (1605-1618)
Rzeczpospolita Dymitriads.png
Граница Пољске и Русије током рата
Време:1605—1618.
Место:Европа
Исход: Примирје у Деулину
Сукобљене стране
Herb Rzeczypospolitej Obojga Narodow.svg Пољско-литванска унија Coat of Arms of Moscow.svg Руско царство
Команданти и вође
Лажни Димитрије
Лажни Димитрије II
Сигисмунд III Васа
Владислав IV Васа
Борис Годунов
Михаил Скопин-Шујски
Дмитриј Пожарски

РатУреди

Смутно време (1584—1613)Уреди

Период од смрти Ивана Грозног до доласка Михаила Романова на власт (1584-1613) карактерише раздобље немира. Централна власт је слаба, а борба са племством заоштрена.

Димитријаде (1605—1609)Уреди

После смрти Ивановог сина Фјодора (1598) на власт долази Борис Годунов. Он управља Русијом до своје смрти 1605. године. У то време морао се борити против „лажног Димитрија“, претендента на престо, наводног сина Ивана Грозног, кога подржавају бољари и Пољаци. Лажни Димитрије не испуњава очекивања својих савезника и бива убијен 1606. године. Бољари на престо постављају Василија Шујског. Шујски се суочава са непријатељством Пољака који кандидују „другог лажног Димитрија“ 1607. године. Пољаци опседају Москву.

Отворени рат (1609—1618)Уреди

Шујски покушава да се споразуме са Швеђанима и склапа са њима споразум 1609. године против Пољака и бољара. Пољаци подржавају Жигмундовог сина Владислава. Другог лажног Димитрија користе да 1610. године објаве Русији рат и опседну Смоленск. У бици код Клушина исте године поражене су руске и шведске снаге. Пољаци улазе у Москву и збацују Шујског. Русија је под контролом Пољске и Шведске. Пољаци подржавају Владислава, а Швеђани Густава Адолфа, за руског цара. Постепено се руске снаге окупљају око генерала Прокопија Љапунова који протерује странце из Русије. Њега убијају, а његове снаге се разбијају. Наредне, 1612. године, снаге се окупљају око Кузма Мињина, месара из Новгорода. Вође покрета раде на успостављању реда и мира. Сазивају Земски сабор у Јарослављу. На њему је Михаил Романов изабран за цара (1613-1645). Тиме почиње вишевековна владавина династије Романов Русијом.

ПоследицеУреди

У време немира Русија губи више од 2,5 милиона становника. Народна војска заузела је 1612. године Москву, али се она налази у рушевинама. Швеђани држе Новгород, а Пољаци западни део земље. Посредством Енглеске, Русија и Шведска 1617. године склапају мир. Шведска се одриче претензија на руску круну и Новгорода, али задржава поседе у Ингрији чиме спречава излаз Русије на море. Преговори са Пољском отегли су се око Смоленска. Русија га се, коначно, одрекла. Мир је склопљен 1618. године.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди