Realna unija
Realna unija je veza dve ili više (suverenih) država koje imaju neke zajedničke institucije, ali (za razliku od političke unije) nisu ujedinjeni u jednu državu, tj. zadržali su prava suverenih država.
Realna unija se razvila iz personalne unije i ona predstavlja čvršći oblik povezivanja država. Razlika je i u u stalnosti veze prema osobi vladara, pa dolazi i do obavljanja nekih zajedničkih poslova). Može nastati i sklapanjem međunarodnog ugovora između država koje ulaze u realnu uniju ili ustavnom transformacijom neke države.
Pored zajedničkog vladara, po pravilu na uniju su prenesi i spoljni poslovi (tako da države članice prema spolja nastupaju kao jedan pravni subjekt u međunarodnim odnosima, mada su to ipak odvojene međunarodne jedinice) i poslovi vojske.
Termin 'realna' označava da se radi o stvarnoj uniji, a ne o kraljevskoj, tj. personalnoj uniji (eng. royal/real, port. real).
Ovaj oblik složene države pripada prošlosti i danas ga nije moguće sresti.
Najčešći oblik realne unije je vezan uz oblast carina, te se naziva carinska unija. Najpoznatiji primer je carinska unija između Švajcarske i Lihtenštajna.
Obeležja realnih unija su prema tome:
- zajednički vladar (monarh), jer su se unije istorijski javljale kao monarhističke zajednice
- u međunarodnim odnosima istupa kao jedinstven međunarodnopravni subjekt (pojednostavljeno: deluje kao jedna država, ako ima zajedničke spoljnopolitičke funkcije)
- zajedničke funkcije članice realne unije ostvarile su na osnovu međunarodnog ugovora
- članice realne unije samostalno obavljaju svoje vlastite funkcije (prvenstveno zakonodavstvo, sudstvo i uprava). Međutim, neka pitanja mogu rešavati unificirano, ali na osnovu zajedničkog sporazuma.
Primeri realnih unija utokom istorije уреди
- Austrija i Ugarska (Mađarska) postojala od 1867. do 1918, koja prema Austro-ugarskoj nagodbi iz 1867. ima zajedničko zastupničko telo - Carevinsko veće - sastavljeno od delegata iz austrijskog i ugarskog parlamenta.
- Nemačko carstvo i Pruska - postojalo od 1871. do 1918, gde je pruski kralj istovremeno bio i nemački car.
- Kalmarska unija - postojala od 1397. do 1524.
- Lublinska unija Poljske i Litvanije - postojala od 1569. do 1795.
- Danska-Norveška - postojala od 1536.–1814, zvanično personalna unija
- Švedska-Norveška (Švedska&Norveška) - postojala od 1814. do 1905, zvanično međutim personalna unija
- Finsko-ruska unija - postojala od 1809. do 1918, zvanično međutim personalna unija
- Dansko-Islandska unija - postojala od 1874. do 1940. (formalno do 1944) (sa autonomijom od 1874. odnosno 1918, vidi Kilski sporazum)
- Ujedinjeno kraljevstvo Portugala, Brazila i Algarves - postojalo od 1815. do 1822.