Отворите главни мени

Клара Цеткин, девојачко презиме Ајзнер (нем. Clara Zetkin, Eißner; Видерау, 5. јул 1857Архангелскоје, 20. јун 1933), била је утицајна немачка левичарска политичарка и боркиња за женска права.[1]

Клара Цеткин Клара Цеткин
Zetkin Clara.jpg
Клара Цеткин, немачка политичарка и боркиња за женска права
Пуно имеКлара Цеткин
Датум рођења(1857-07-05)5. јул 1857.
Место рођењаВидерау
  Немачка конфедерација
Датум смрти20. јун 1933.(1933-06-20) (75 год.)
Место смртиАрхангелскоје, близу Москве
 СССР

До 1917. године Цеткинова је била активна у Социјалдемократској странци Немачке (SPD),[2] а затим је ступила у Независну социјалдемократску странку Немачке (USPD) и припадала њеном крајње левичарском крилу, Спартакистичкој лиги, која је касније постала KPD. Била је народна посланица у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933. године.[3]

БиографијаУреди

 
Клара Цеткин и Роза Луксембург 1910.

Школујући се за наставницу, Клара Цеткин се повезала са женским и радничким покретом у Немачкој од 1874. године. А 1878. године је постала чланица Социјалистичке радничке странке (Sozialistische Arbeiterpartei, SAP). Ова странка је основана 1875. године спајањем двеју претходних странака: Опште немачке радничке асоцијације (ADAV), коју је основао Фердинанд Ласал и Социјалдемократске радничке странке (SDAP) Аугуста Бебела и Вилхелма Либкнехта. Године 1890, њено име је промењено у данашње - Социјалдемократска странка Немачке (SPD).[4][5][6]

Због забране социјалистичких активности коју је у Немачкој увео Бизмарк, 1878, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882. године, а затим је отишла у изгнанство у Париз. Током боравка у Паризу играла је важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Узела је презиме свог партнера, руског револуционара Осипа Цеткина, са којим је имала два сина. Касније се удала за уметника, Георга Фридриха Цундела од 1899. до 1928.[7][8]

Клара Цеткин је у SPD-у са Розом Луксембург, блиском другарицом и повереницом била једна од главних личности крајње левичарског крила странке. У дебати о ревизионизму на почетку 20. века са Розом Луксембург, држећи се крајње револуционарне линије, напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна.

Клару Цеткин је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и демократско право гласа за жене, које у њено време није постојало. Развила је социјалдемократски женски покрет у Немачкој. Од 1891. до 1917. године писала је за SPD-ове женске новине Die Gleichheit (Једнакост). Године 1907, постаје лидерка новоформиране „Женске канцеларије“ у SPD-у. Организовала је прославу првог „Међународног дана жена”, 8. марта 1911. године.[9][10][11]

 
Клара Цеткин, 1897. године

Током Првог светског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из SPD-а одбацила страначку политику Burgfrieden (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткинова је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.[12][13]

Године 1916, Клара Цеткин је била једна од саоснивачица Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске странке Немачке (USPD) која се 1917. године отцепила од своје матичне странке, SPD-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, након Немачке револуције новембра претходне године, основана је KPD којој Клара Цеткин приступа. Била је народна посланица од 1920. до 1933. године у немачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о „женском питању”, 1920. године.[14]

До 1924. године, Клара Цеткин је била чланица централне канцеларије KPD-а. Од 1927. до 1929. године била је чланица партијског централног комитета. Такође је била чланица извршног комитета Коминтерне од 1921. до 1933. године. А 1925. године је изабрана за председницу немачке левичарске хуманитарне организације Rote Hilfe (Црвена помоћ).[15] Августа 1932. године, као председавајућа Рајхстага по старешинству, позвала је народ да се бори против нацизма.[16]

Када су Адолф Хитлер и његова Нацистичка партија (Национал-социјалистичка немачка радничка партија) преузели власт, KPD је избачена из Рајхстага, након пожара у Рајхстагу, 1933. године. Клара Цеткин последњи пут одлази у изгнанство, овога пута у Совјетски Савез. Тамо је умрла 20. јуна 1933. године, са скоро 76 година. Сахрањена је под зидинама Кремља у Москви.[17]

РеференцеУреди

  1. ^ "About International Women's Day". Internationalwomensday.com. 8 March 1917. Приступљено 26 February 2016.
  2. ^ Clara Zetkin | bpb
  3. ^ Gilbert Badia, Clara Zetkin: Feministe Sans Frontieres (Paris: Les Editions Ouvrieres 1993).
  4. ^ Young, James D. (1988). Socialism since 1889: a biographical history. Rowman & Littlefield. p. 169. ISBN 978-0-389-20813-6.
  5. ^ Encyclopedia of World Biography: Vitoria-Zworykin. Gale Research. 1998. стр. 504.. ISBN 978-0-7876-2556-6.
  6. ^ Zetkin, Klara; Philip Sheldon Foner (1984). Clara Zetkin, selected writings. International Publishers. p. 17. ISBN 978-0-7178-0620-1.
  7. ^ Clara Zetkin biography from the University of Leipzig (in German)
  8. ^ Schulte, Elisabeth (7 November 2014). "Clara Zetkin, Socialism and Women's Liberation".
  9. ^ Temma Kaplan, "On the Socialist Origins of International Women's Day", Feminist Studies, 11/1 (Spring, 1985)
  10. ^ "History of International Women's Day". United Nations. Приступљено 26 May 2012.
  11. ^ Rochelle Goldberg Ruthchild, "From West to East: International Women’s Day, the First Decade”, Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History, vol. 6 (2012)
  12. ^ Klara Zetkin, "German Women to Their Sisters in Great Britain" December 1913
  13. ^ Timeline of Clara Zetkin's life, at the Lebendiges Museum Online (LEMO)
  14. ^ „Clara Zetkin: Lenin on the Women's Question - 1”. Marxists.org. 29. 2. 2004. Приступљено 20. 12. 2010.  - (транскрипт интервјуа се може наћи на енглеском језику)
  15. ^ Gaido, Daniel; Frencia, Cintia (2018). ""A Clean Break": Clara Zetkin, the Socialist Women's Movement, and Feminism". International Critical Thought. 8 (2): 277–303. doi:10.1080/21598282.2017.1357486.
  16. ^ Zetkin, Clara. "Fascism Must Be Defeated". The Socialist Worker.
  17. ^ "Clara Zetkin Facts". Your Dictionary.

ЛитератураУреди

ДелаУреди

  • "Духовни пролетаријат",
  • "Женско питање и социјализам",
  • "Против фашизма и империјалистичког рата".

Спољашње везеУреди