Франц Јонас

Franz Jonas (1899-1974), председник Аустрије 1965-1974

Франц Јонас (нем. Franz Jonas; Беч, 4. октобар 1899 — Беч, 24. април 1974) био је председник Аустрије од 1965. до 1974. и градоначелник Беча од 1951. до 1965. године.

Франц Јонас
Лични подаци
Датум рођења(1899-10-04)4. октобар 1899.
Место рођењаБеч, Аустро-Угарска,
Датум смрти24. април 1974.(1974-04-24) (74 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
РелигијаРимокатолик
Породица
СупружникМаргарета Јонас
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ)
18. јун 1951. — 9. јун 1965.
ПретходникТеодор Кернер
НаследникБруно Марек
9. јун 1965 — 24. април 1974.
ПретходникАдолф Шерф
НаследникРудолф Кирхшлегер

Рођен је 1899. године у Флоридсдорфу, који је данас северни део Беча. Његова породица потиче из Моравске. У Првом светском рату налазио се на Италијанском фронту, а потом и као добровољац у борби да Корушка припадне Аустрији.[1]

Политичка каријера уреди

Од 1919-1922 радио је у графичкој професији и од тог доба припада Социјалдемократској партији Аустрије (СПО). Током тридесетих година двадесетог века припадао је аустријском покрету отпора против аустријског фашистичког режима. Након прогона социјалиста и забране њихових партијских организација сели се у Брно 1934. године. Од тада сарађује са Бруном Крајским. Током Другог светског рата радио је у фабрици локомотива у Флоридсдорфу.[2]

После Другог светског рата Јонас је активно учествовао у обнављању Социјалдемократске партије Аустрије под именом које она има и данас. Биран је на важне функције у својој средини, па је тако 1951. изабран за градоначелника Беча.

Као председник СПО у Бечу и заменик председника савезне странке СПО (под вођством Адолфа Шерфа и Бруна Питермана) супротставио се Францу Олаху, популарном синдикалнм вођи и министру унутрашњих послова, који се залагао за малу коалицију СПО-ФПО, па је због тога искључен из странке.[3]

Председник Аустрије 1965-1974 уреди

На тој функцији је био до 1965. година када је изабран за председника Аустрије.

На председничким изборима 28. маја 1965. победио је као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) освојивши 50.69% гласова бирача, док је његов противкандидат Алфонс Гробах из Аустријске народне партије (ÖVP) освојио 49.31% гласова.[4]

На председничким изборима 25. априла 1971. победио је као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) освојивши 52.80% гласова бирача, док је његов противкандидат Курт Валдхајм из Аустријске народне партије (ÖVP) освојио 47.20% гласова.[5]

Преминуо је од рака 24. априла 1974. док је још био на функцији аустријског председника. Њему у част, главни трг у Флоридсдорфу носи назив Франц Јонас плац од 1975. године.[6]

 
Франц Јонас на дочеку Јосипа Броза Тита у Аустрији 2. марта 1967. године.

Референце уреди

  1. ^ Neumann, Wilhelm (1985). Abwehrkampf und Volksabstimmung in Kärnten 1918-1920 : Legenden und Tatsachen (2., erw. Aufl изд.). Klagenfurt: Verlag des Kärntner Landesarchivs. ISBN 3-900531-38-2. OCLC 18197753. 
  2. ^ „dasrotewien.at”. www.dasrotewien.at. Приступљено 2022-05-02. 
  3. ^ Franz Jonas (на језику: немачки), 2022-09-12, Приступљено 2022-11-30 
  4. ^ Избори за председника Аустрије 1965. (на језику: српски), 2015-03-27, Приступљено 2022-05-02 
  5. ^ Избори за председника Аустрије 1971. (на језику: српски), 2015-03-27, Приступљено 2022-05-02 
  6. ^ Franz Jonas (на језику: немачки), 2022-01-06, Приступљено 2022-05-02 

Додатна литература уреди

  • Hansen-Schmidt, Liselotte (1999). Franz Jonas : ein Mann mit besonderen Eigenschaften. Wien: Echo-Verl. ISBN 978-3-901761-11-9. 
  • Jonas, Franz (1974). Die Zeit der großen Visionen ist niemals vorbei : Reden von Bundespräsident Franz Jonas. Wien: Europaverl. ISBN 978-3-203-50522-0. 
  • Jonas, Franz; Ritschel, Karl Heinz (1970). Für Freiheit und Gerechtigkeit : Aus den Reden des Bürgermeisters v. Wien u. Bundespräsidenten v. Österreich. Salzburg: Dokumentation unserer Zeit. 
  • Jonas, Franz (1955). Wiener Probleme : Eine Sammlung d. Radioreden d. Bürgermeisters d. Stadt Wien 1954/1955. Wien: Verl. f. Jugend u. Volk. 

Литература уреди

Политичке функције
Претходник:
Теодор Кернер
Градоначелник Беча
1951 — 1965
Наследник:
Бруно Марек
Председник Аустрије
(19651974)