Аустроугарска

држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918.
(преусмерено са Аустро-Угарска)

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország), званично Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи [1]између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Аустроугарска монархија
Österreichisch-Ungarische Monarchie
Osztrák-Magyar Monarchia

Аустроугарска
Види заставе Аустроугарске
Химна
Gott erhalte, Gott beschütze
Аустроугарска
Аустроугарска 1914. године
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа, Балкан
Престоница Беч (главна престоница) и Будимпешта
Друштво
Службени језик немачки, мађарски, говорни језици: чешки, пољски, украјински, румунски, хрватски, италијански, српски, словачки, словеначки, русински, јидиш
Религија католицизам, протестантизам, православље, јудаизам и ислам (после анексије БиХ)
Политика
Облик државе монархија, персонална унија звана двојна монархија
 — Император и краљ Франц Јозеф
  Карл I
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1867.
 — Укидање 1918. (51 год.)
 — Статус бивша држава
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 676.615 km²
Становништво 52.800.000
Валута фиорин, круна од 1892.
Земље претходнице и наследнице
Аустроугарске
Претходнице: Наследнице:
Аустријско царство Немачка Аустрија
Мађарска Демократска Република
Чехословачка
Западноукрајинска Народна Република
Краљевина Србија
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Краљевина Румунија
Друга пољска република

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом.[1] Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана[1], а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Име државе на језицима народа уреди

Име државе :

Пуно званично име државе је било:

  • срп. Краљевства и земље представљене у Царском већу и Земље Мађарске свете круне Св. Стефана
  • нем. Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der Heiligen Ungarischen Stephanskrone
  • мађ. A Birodalmi Tanácsban képviselt királyságok és országok és a Magyar Szent Korona országai
  • хрв. Kraljevine i zemlje zastupljene u Carevinskom vijeću i Zemlje Mađarske svete krune sv. Stjepana
  • словен. Kraljestva in dežele, zastopane v cesarskem zboru in dežele svete ogrske krone svetega Štefana
  • слч. Kráľovstvá a krajiny v ríšskej rade zastúpené a krajiny uhorskej svätoštefanskej koruny
  • чеш. Království a země v Říšské radě zastoupené a Země svaté Štěpánské koruny uherské
  • пољ. Królestwa i Kraje reprezentowane w Radzie Cesarstwa i Kraje Korony Świętego Stefana
  • укр. Королівства і землі, представлені в Імперській раді та Землі Священної Угорської корони Святого Стефана
  • итал. I regni e le terre rappresentate nel concilio imperiale e le terre della corona di Santo Stefano
  • рум. Regatele și Țările reprezentate în Consiliul Imperial și Țările Sfintei Coroane Ungare a lui Ștefan

Историја уреди

Аустроугарска монархија је имала необичан режим, конгломерат различитих области које су Хабзбурзи стекли ратом и браком. Обухватала је једанаест већих етничких група, била је репресивна држава са модерном полицијом и мање демократична од појединих других европских држава.[2]

Аустро-угарска нагодба уреди

Аустро-угарска нагодба из 1867. (нем. Ausgleich, мађ. Kiegyezés) је био договор бечког двора и Мађара око преуређења Хабзбуршке монархије. Њом је успостављена двојна монархија Аустроугарска. Потписали су је цар Франц Јозеф I и мађарска делегација на челу са Ференцом Деаком.

Берлински конгрес уреди

Босна и Херцеговина је по Берлински конгресу 1878. је потпала под аустроугарску окупацију. Аустроугарској војној окупацији је претходио српски народни устанак против Турске који је угушен.

Аустроугарска је од почетка окупације владала Босном и Херцеговином на стари феудални начин, задржавајући аграрне односе из турског времена, а успостављајући владавину тако што је од 1879. године главна власт била Земаљска влада чији су поглавари били одговорни заједничкој влади у Бечу.

 
Цар и краљ Франц Јозеф I 1885.

Анексиона криза уреди

Анексиона криза (1908—1909) је криза која је настала анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској, извршене прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године. Као непосредан повод послужила јој Младотурска револуција и преврати у Цариграду, изведени у лето 1908.

Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи, утолико више што је у исто вријеме, и у споразуму са њом, Бугарска прогласила своју независност.

Ова криза се сматра уводом у Велики рат. Берлинским споразумом из априла 1909. ова криза се завршава.

Сарајевски атентат и Јулска криза уреди

Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. године у Сарајеву, када су чланови организације Млада Босна убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника, и његову супругу Софију Хотек.

Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. послужио је као повод за њен напад на Србију, чиме је и започео Први светски рат.

Први светски рат уреди

 
Војна савезништва у Европи 1914.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914.

Примирје са Аустроугарском потписано је 3. новембра 1918. у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарска склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања Хабзбуршке монархије.

Распад земље уреди

По завршетку Првог светског рата, велике силе — победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

 
Подела аустроугарских територија после Париске конференције

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и Истра — Југославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

Административно уређење уреди

У административном смислу, Аустроугарска се делила на аустријски и угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга — Карл I.

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

Угарски део монархије чиниле су:

Демографија уреди

Лингвистичка структура становништва Аустроугарске
немачки 24%
мађарски 20%
чешки 13%
пољски 10%
рутенски (украјински и русински) 8%
румунски 6%
хрватски 5%
словачки 4%
српски 4%
словеначки 3%
италијански 3%

Према извору Новине србске, од 27. јануара 1834. године, Аустроугарска је имала 33 милиона становника. Попис је обухватао краљевине Мађарске, Чешке, Илирије и Ломбардијско−Млетачке[3]

Према Алену Џ. П. Тејлору, становништво Аустроугарске су у грубим цртама чинили:[4]

Слике уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 84. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 06. 2016. г. Приступљено 28. 05. 2016. 
  3. ^ Новине Србске страна 16
  4. ^ Ален Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија: 1809—1918, Београд. (2001). стр. 300.

Литература уреди

Спољашње везе уреди