Austrougarska

Austrougarska (nem. Österreich-Ungarn; mađ. Ausztria-Magyarország), zvanično Austrougarska monarhija (nem. Österreichisch-Ungarische Monarchie; mađ. Osztrák-Magyar Monarchia), poznata i kao Dvojna monarhija i Dunavska monarhija (na nemačkom govornom području i kao k.u.k. (nem. Kaiser und König; srp. цар и краљ)), bila je država koja je postojala u Evropi između 8. juna 1867. i 31. oktobra 1918. godine.

Austrougarska monarhija Österreichisch-Ungarische Monarchie Osztrák-Magyar Monarchia Austrougarska
(1915—1918) Grb
Vidi zastave Austrougarske
Himna Gott erhalte, Gott beschütze
Austrougarska 1914. godine
Geografija
Kontinent		Evropa
Regija		srednja Evropa, Balkan
Prestonica		Beč (glavna prestonica) i Budimpešta
Društvo
Službeni jezik		nemački, mađarski, govorni jezici: češki, poljski, ukrajinski, rumunski, hrvatski, italijanski, srpski, slovački, slovenački, rusinski, jidiš
Religija		katolicizam, protestantizam, pravoslavlje, judaizam i islam (posle aneksije BiH)
Politika
Oblik države		monarhija, personalna unija zvana dvojna monarhija
— Imperator i kralj		Franc Jozef
		Karl I
Istorija
Postojanje
— Osnivanje		1867.
— Ukidanje		1918. (51 god.)
— Status		bivša država
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno		676.615 km²
Stanovništvo		52.800.000
Valuta		fiorin, kruna od 1892.
Zemlje prethodnice i naslednice Austrougarske
Prethodnice:		Naslednice:
	Austrijsko carstvo	Nemačka Austrija
		Mađarska Demokratska Republika
		Čehoslovačka
		Zapadnoukrajinska Narodna Republika
		Kraljevina Srbija
		Država Slovenaca, Hrvata i Srba
		Kraljevina Rumunija
		Druga poljska republika

Dotadašnje Austrijsko carstvo (Habzburška monarhija) transformisano je 1867. godine u Austrougarsku, da bi se time zadovoljile težnje Mađara za autonomijom. Time je praktično vlast u državi podeljena između Nemaca i Mađara, koji su pritom činili manji deo stanovništva monarhije. Političke težnje slovenskih naroda, Rumuna i Italijana, koji su činili veći deo stanovništva monarhije, nisu bile uvažene. Posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, 1918, Austrougarska je rasformirana, a na njenoj teritoriji je formirano nekoliko država naslednica: Austrija, Mađarska, Čehoslovačka, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca i Poljska, a delovi su pripojeni već postojećim državama: Italiji i Rumuniji.

Ime države na jezicima naroda

Ime države :

• srp. Аустроугарска
• nem. Österreich-Ungarn
• mađ. Osztrák-Magyar Monarchia
• hrv. Austro-Ugarska
• sloven. Avstro-Ogrska
• slč. Rakúsko-Uhorsko
• češ. Rakousko-Uhersko
• polj. Austro-Węgry
• ukr. Австро-Угорщина
• ital. Austria-Ungheria
• rum. Austro-Ungaria

Puno zvanično ime države je bilo:

• srp. Краљевства и земље представљене у Царском већу и Земље Мађарске свете круне Св. Стефана
• nem. Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der Heiligen Ungarischen Stephanskrone
• mađ. A Birodalmi Tanácsban képviselt királyságok és országok és a Magyar Szent Korona országai
• hrv. Kraljevine i zemlje zastupljene u Carevinskom vijeću i Zemlje Mađarske svete krune sv. Stjepana
• sloven. Kraljestva in dežele, zastopane v cesarskem zboru in dežele svete ogrske krone svetega Štefana
• slč. Kráľovstvá a krajiny v ríšskej rade zastúpené a krajiny uhorskej svätoštefanskej koruny
• češ. Království a země v Říšské radě zastoupené a Země svaté Štěpánské koruny uherské
• polj. Królestwa i Kraje reprezentowane w Radzie Cesarstwa i Kraje Korony Świętego Stefana
• ukr. Королівства і землі, представлені в Імперській раді та Землі Священної Угорської корони Святого Стефана
• ital. I regni e le terre rappresentate nel concilio imperiale e le terre della corona di Santo Stefano
• rum. Regatele și Țările reprezentate în Consiliul Imperial și Țările Sfintei Coroane Ungare a lui Ștefan

Istorija

Austrougarska monarhija je imala neobičan režim, konglomerat različitih oblasti koje su Habzburzi stekli ratom i brakom. Obuhvatala je jedanaest većih etničkih grupa, bila je represivna država sa modernom policijom i manje demokratična od pojedinih drugih evropskih država.

Austro-ugarska nagodba

Austro-ugarska nagodba iz 1867. (nem. Ausgleich, mađ. Kiegyezés) je bio dogovor bečkog dvora i Mađara oko preuređenja Habzburške monarhije. Njom je uspostavljena dvojna monarhija Austrougarska. Potpisali su je car Franc Jozef I i mađarska delegacija na čelu sa Ferencom Deakom.

Berlinski kongres

Bosna i Hercegovina je po Berlinski kongresu 1878. je potpala pod austrougarsku okupaciju. Austrougarskoj vojnoj okupaciji je prethodio srpski narodni ustanak protiv Turske koji je ugušen.

Austrougarska je od početka okupacije vladala Bosnom i Hercegovinom na stari feudalni način, zadržavajući agrarne odnose iz turskog vremena, a uspostavljajući vladavinu tako što je od 1879. godine glavna vlast bila Zemaljska vlada čiji su poglavari bili odgovorni zajedničkoj vladi u Beču.

Car i kralj Franc Jozef I 1885.

Aneksiona kriza

Aneksiona kriza (1908—1909) je kriza koja je nastala aneksijom Bosne i Hercegovine Austrougarskoj, izvršene proglasom cara Franca Jozefa 5. oktobra 1908. godine. Kao neposredan povod poslužila joj Mladoturska revolucija i prevrati u Carigradu, izvedeni u leto 1908.

Aktom aneksije, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa velikim silama, koje su joj na Berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju Bosne i Hercegovine, Austrougarska je izvršila očiglednu povredu međunarodnih ugovora i izazvala žive proteste u Evropi, utoliko više što je u isto vrijeme, i u sporazumu sa njom, Bugarska proglasila svoju nezavisnost.

Ova kriza se smatra uvodom u Veliki rat. Berlinskim sporazumom iz aprila 1909. ova kriza se završava.

Sarajevski atentat i Julska kriza

Glavni članci: Sarajevski atentat, Julska kriza i Julski ultimatum

Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) 1914. godine u Sarajevu, kada su članovi organizacije Mlada Bosna ubili nadvojvodu Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika, i njegovu suprugu Sofiju Hotek.

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. poslužio je kao povod za njen napad na Srbiju, čime je i započeo Prvi svetski rat.

Prvi svetski rat

Vojna savezništva u Evropi 1914.

Glavni članci: Prvi svetski rat, Cerska bitka, Kolubarska bitka, Italijanski front (Prvi svetski rat), Trojna invazija na Srbiju, Brusilovljeva ofanziva, Rumunski pohod (Prvi svetski rat) i Ofanziva Kerenskog

Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914.

Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra 1918. u vili Đusti blizu Padove. Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije.

Raspad zemlje

Po završetku Prvog svetskog rata, velike sile — pobednice, odlučile su da Austrougarska monarhija nestane sa političke karte sveta. Na prostoru raspadnute države nastale su:

• 1. Austrija — nemačka nacionalna država, koja je obuhvatila prostor bivših austrijskih krunskih zemalja: Donje Austrije, Gornje Austrije, Salcburga i Forarlberga, kao i severni i severoistočni deo Tirola, najveći (severni) deo Štajerske, gotovo celu Korušku, kao i krajnje zapadne delove Ugarske, naseljene Nemcima (današnju pokrajinu Burgenland).
• 2. Mađarska — mađarska nacionalna država, koja je obuhvatila središnje delove nekadašnje Ugarske, naseljene uglavnom mađarskim stanovništvom.
• 3. Čehoslovačka, koja je nastala kao nacionalna država tri naroda: Čeha, Slovaka i Rusina, a obuhvatila je bivše austrijske krunske zemlje: Češku (Bohemiju), polovinu Šlezije i Moravsku (naseljene Česima), kao i čitavu severnu i severoistočnu Ugarsku (naseljenu Slovacima i Rusinima).
• 4. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je nastala odlukom Narodnog veća Slovenaca, Hrvata i Srba da se pripoje Kraljevini Srbiji. U sastav ove države ušli su: Bosna i Hercegovina, zatim, bivši ugarski krajevi: zapadni Banat, najveći deo Bačke, južni manji deo Baranje, Srem, Slavonija, Hrvatska, Međumurje i Prekomurje, a od austrijskih krunskih zemalja i delova zemalja: Dalmacija (bez nekoliko ostrva i grada Zadra), najveći deo Kranjske (bez Notranjske), manji južni deo Koruške, južna Štajerska i ostrvo Krk, koje je pripadalo Primorskoj.
• 5. Poljska, koja je nastala raspadom tri velika evropska carstva: Austrougarskog, Nemačkog i Ruskog. Raspadom Austrougarske, u sastav novoformirane poljske nacionalne države ušli su: polovina bivše krunske zemlje Šlezije i Galicija u celini, a od Ugarske mali krajnji severni deo (Čarni Dunajec), na Karpatima.

Ostatak zemlje pripojen je susednim, već postojećim državama:

• 1. Italija je dobila Primorsku, gotovo u celini (bez ostrva Krka), grad Rijeku, nekoliko ostrva i grad Zadar u Dalmaciji, manji deo Kranjske (Notranjsku), mali deo jugozapadne Koruške i čitav južni Tirol.
• 2. Rumunija je u odnosu na predratno stanje gotovo udvostručila svoju teritoriju. Obuhvatila je celu istočnu Ugarsku: najveći deo Banata, Krišanu, oblast reke Moriš i ceo Erdelj, a od austrijskog dela Bukovinu, u celini.

Podela austrougarskih teritorija posle Pariske konferencije

Raspad zemlje doneo je velike probleme novonastalim zemljama izvan Austrije i Mađarske u periodu između dva svetska rata, jer je u njima ostala brojna nemačka manjina (Sudeti i cela zapadna Češka) u Čehoslovačkoj, Vojvodini, rumunskom Banatu i južnom Tirolu u Italiji, i mađarska manjina koja i danas živi u severnoj Vojvodini, južnoj Slovačkoj, celoj Transilvaniji u Rumuniji i prikarpatskoj Rusiji (u Ukrajini). U ratu je nestala brojna jevrejska zajednica, koja je naseljavala čitavu nekadašnju Monarhiju, a posle Drugog svetskog rata, na tom području skrojene su nove granice. Istočni delovi Poljske, rusinski krajevi Čehoslovačke i severna Bukovina pripali su Sovjetskom Savezu, a Zadar i ostrva, Rijeka, Notranjska i Istra — Jugoslaviji. Nemačka manjina iseljena je iz gotovo svih krajeva osim iz italijanskog Tirola, a gotovo polovina je ostala i u Rumuniji.

Danas se područja bivše Austrougarske nalaze u sastavu čak 13 zemalja. To su: Austrija, Mađarska, Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Rumunija, Ukrajina, Poljska, Češka i Slovačka.

Administrativno uređenje

U administrativnom smislu, Austrougarska se delila na austrijski i ugarski deo monarhije. Posle aneksije Bosne i Hercegovine, 1908. godine, Bosna i Hercegovina je postala teritorija sa posebnim statusom u okviru Austrougarske i nalazila se pod zajedničkom upravom oba dela monarhije. Zemljom je do smrti (1916) vladao stari car Franc Jozef I, a do raspada države zvanični monarh bio je i poslednji vladar iz vladarske kuće Habzburga — Karl I.

Austrijski deo monarhije činile su sledeće pokrajine:

• Bukovina, glavni grad Černovic (Černivci)
• Galicija i Lodomerija, glavni grad Lemberg
• Šlezija, gl. grad Tropau
• Kraljevina Češka, gl. grad Prag
• Moravija, gl. grad Brin (Brno)
• Donja Austrija, gl. grad Beč
• Gornja Austrija, gl. grad Linc
• Forarlberg, gl. grad Bregenc
• Tirol, gl. grad Inzbruk
• Salcburg, glavni grad Salcburg
• Koruška, gl. grad Klagenfurt
• Štajerska, gl. grad Grac
• Kranjska, gl. grad Lajbah (Ljubljana)
• Austrijsko primorje, gl. grad Trist (Trst)
• Dalmacija, gl. grad Zara (Zadar)

Ugarski deo monarhije činile su:

• uža Ugarska
• Hrvatska i Slavonija (do 1868. zasebno Hrvatska i Slavonija, a do 1882. zasebno Vojna krajina)
• Rijeka

Demografija

Lingvistička struktura stanovništva Austrougarske

nemački	24%
mađarski	20%
češki	13%
poljski	10%
rutenski (ukrajinski i rusinski)	8%
rumunski	6%
hrvatski	5%
slovački	4%
srpski	4%
slovenački	3%
italijanski	3%

Prema izvoru Novine srbske, od 27. januara 1834. godine, Austrougarska je imala 33 miliona stanovnika. Popis je obuhvatao kraljevine Mađarske, Češke, Ilirije i Lombardijsko−Mletačke

Prema Alenu Dž. P. Tejloru, stanovništvo Austrougarske su u grubim crtama činili:

• Sloveni — 23,5 miliona (45%)
• Nemci — 12 miliona (23%)
• Mađari — 10 miliona (19%)
• Rumuni — 3 miliona (6%)
• Ostali — 2,5 miliona (5%)

Slike

• 
  Politička karta Austrougarske
• 
  Grb Austrougarske
• 
  Grb Austrougarske usvojen 1915. godine
• 
  Veliki grb Austrougarske (1915—1918)

Vidi još

• Austrougarska ratna mornarica
• K.u.k.
• Austrougarska vojska na Balkanu (1914—1918)

Literatura

• Jászi, Oszkár The Dissolution of the Habsburg Monarchy, Chicago: University of Chicago Press, 1966.
• Carlile Aylmer Macartney (1969). The Habsburg Empire, 1790—1918. , New York, Macmillan 1969.
• Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ. 
• Крестић, Василије (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849—1868”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—150. 
• Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908—1918. Beograd: Nolit. 
• Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914—1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Раденић, Андрија (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији 1868—1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 151—275. 
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914—1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године. Лесковац: Народни музеј. 
• Cornwall, Mark (2002). The last years of Austria-Hungary: a multi-national experiment in early twentieth-century Europe. University of Exeter Press. ISBN 978-0-85989-563-7. 
• Alan Sked (1991). The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815—1918. , London: Longman, 1989.
• A. J. P. Taylor The Habsburg monarchy, 1809—1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary, London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
• Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809—1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio. 
• Geographischer Atlas zur Vaterlandskunde an der österreichischen Mittelschulen. (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.