Тера
- Ако сте тражили текст о СИ префиксу, можете га наћи у чланку тера (префикс)
Тера је име које потиче од латинског Terra, што је било име богиње Земље. Ова богиња је преузета из грчке митологије, где се звала Геја[1], и преименована у облик близак Римљанима. Данас се у многим језицима овако зове планета Земља. У религији старог Рима и митологија, Tellus Mater или Terra Mater ("Мајка Земља") је персонификација Земље. Иако се Телус и Тера тешко разликују током царске ере,[2] Телус је било име оригиналне богиње земље у религиозним праксама Републике или раније.[3][4] Израз се очувао у многим другим ситуацијама, као на пример израз за непознату земљу је тера инкогнита (lat: terra incognita).
Храм
уредиТерин храм је био најистакнутија знаменитост Карина, [5][6]:8.361 монденског краја на брду Опиан.[7]:71, 378 Био је у близини домова (домус) који су припадали Помпеју[9][10][11][7]:133, 378 и породици Цицерон.[12][13]:2.3.7 [7]:378
Храм је био резултат завета који је 268. п. н. е. дао Публије Семпроније Софус када се догодио земљотрес током битке са Пиценима.[14][7]:378 Други[15] кажу да су га изградили Римљани. Заузео је некадашњу локацију куће која је припадала Спуријусу Касијусу, а која је била срушена када је погубљен 485. п. н. е. због покушаја да се постави за краља.[16][17][18][19]Храм који је саградио Софус више од два века касније највероватније је била обнова храма кога је изградио народ Рима.[7]:378 У храму је био похрањен тајанствени предмет назван magmentarium[20][21][7]:379
Фестивали
уредиПразници који су славили Теру углавном су се бавили пољопривредом и често повезани са Церером. У јануару су обе богиње биле почашћене као „мајке производа“[23] на празнику сетве.[24]
Тера је примала жртву стеоне краве на Фордицидији, фестивалу плодности и сточарства[25]:45 одржаваном 15. априла, усред Цереалије (12–19. априла).[26]:163 Празници за божанства и вегетације одржавали су се у априлу по римском календару.[27]:67
Референце
уреди- ^ Haydock (1995). Larousse Desk Reference Encyclopedia. The Book People. стр. 215.[потребан је пун навод]
- ^ Augoustakis, Antony (2010). Motherhood and the Other: Fashioning female power in Flavian epic . Oxford University Press. стр. 124. ISBN 978-0-19-958441-3.
- ^ Forsythe, Gary (2012). Time in Roman Religion: One thousand years of religious history. Routledge. стр. 73.
- ^ McDonough, Christopher M. (2010). „Roman Religion”. The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome. 1. Oxford University Press. стр. 97.
- ^ Suetonius, Grammatici 15
- ^ Maurus Servius Honoratus. note on [Virgil's] Aeneid.
- ^ а б в г д ђ Richardson, Lawrence (1992). A New Topographical Dictionary of Ancient Rome. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.
- ^ Suetonius, Grammatici, 15
- ^ Pompey's domus rostrata, the house that was ornamented with the prows (rostra) from the so-called Cilician pirates.[8]
- ^ Appian, Bellum Civile, 2.126
- ^ Kuttner, Ann (1999). „Culture and history at Pompey's museum”. Transactions of the American Philological Association. 129: 349.
- ^ Plutarch, Life of Cicero, 8.3
- ^ Marcus Tulius Cicero (1972). Letters to My Brother Quintus.
- ^ Florus, 1.14.2[потребан је пун навод]
- ^ Valerius Maximus 6.3.1b; Dionysius of Halicarnassus 8.79.3.
- ^ Cicero, De domo sua 101
- ^ Livy, 2.41.11
- ^ Dionysius of Halicarnassus, 8.79.3
- ^ Valerius Maximus, 6.3.1-b.
- ^ Cicero, De haruspicum responsis 31
- ^ Stambaugh, John E. (1978). „The functions of Roman temples”. Aufstieg und Niedergang der römischen Welt. II.16.1, p. 571.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомOvid_Fasti
. - ^ Frugum matres, Ovid[22]:1.671
- ^ Scullard, H.H. (1981). Festivals and Ceremonies of the Roman Republic . Ithaca, NY: Cornell University Press. стр. 68. ISBN 9780801414022.
- ^ Beard, Mary; North, J.A.; Price, S.R.F. (1998). Religions of Rome: A history. 1. Cambridge University Press. ISBN 9780521316828 — преко Google Books.
- ^ Wagenvoort, Hendrik (1956). „Initia Cereris”. Studies in Roman Literature, Culture and Religion. Brill.
- ^ Fowler, William Warde (1908). The Roman Festivals of the Period of the Republic. London.