Отворите главни мени

Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Теслић укупно је пописано 7.518 лица.[1]

Теслић
2005-11-05 Gracun 1.jpg
Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 7.518
Географске карактеристике
Координате44°36′24″ СГШ; 17°51′35″ ИГД / 44.60659° СГШ; 17.85972° ИГД / 44.60659; 17.85972Координате: 44°36′24″ СГШ; 17°51′35″ ИГД / 44.60659° СГШ; 17.85972° ИГД / 44.60659; 17.85972
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Теслић на мапи Босне и Херцеговине
Теслић
Теслић
Теслић на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74270
Позивни број053

ИсторијаУреди

 
Теслић у првим годинама постојања

Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.

Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.

ПривредаУреди

Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.

СтановништвоУреди

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 3.571 (41,25%) 2.465 (37,01%) 1.951 (40,02%)
Југословени 1.987 (22,95%) 1.557 (23,37%) 69 (1,41%)
Муслимани 1.889 (21,82%) 1.568 (23,54%) 1.595 (32,72%)
Хрвати 766 (8,85%) 954 (14,32%) 1.103 (22,63%)
Црногорци 51 34
Словенци 7 10
Македонци 1 1
Мађари 3 3
Албанци 9
остали и непознато 442 54 99
Укупно 7.518 8.655 6.660 4.874 '
Демографија[2]
Година Становника
1961. 3.803
1971. 4.874
1981. 6.660
1991. 8.655
2013. 7.518

Види јошУреди

РеференцеУреди

ИзвориУреди

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди