Отворите главни мени

Алимпије Столпник

Икона Свети Алимпије Столпник

Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета из 7. века.

ЖитијеУреди

Рођен је око 522. године у Хадријанопољу у малоазијској области Пафлагонији. Најпре као економ, а потом као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти. Иако је био вољен од свих, увек је тежио усамљеничком начину живота. Прво је побегао на исток у град Евхаит, али су га одатле вратили Теодор и људи из његовог краја. Пошто је жеља да живи усамљенички преовладала, повукао се на једно грчко гробље од којег су људи бежали због веровања у демонска привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), претходно уклонивши паганске симболе и поставивши крст. На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником и остао је доследан упркос искушењима и подсмеху људи. Најзад, после неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцелитељских моћи у које се веровало. Поред његовог стуба најпре је подигнута црква посвећена великомученици Ефимији, која му се наводно јавила у сну, а потом су подигнута и два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра Марија, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. Установио је типике, односно манастирске прописе према којима су се владали монаси у оба манастира. На пример, монахињама је било забрањено да се појављују пред мушкарцима.[1]

Четрнаест година пред смрт, Алимпију су оболеле ноге, тако да више није могао да стоји. По предању, Алимпије је живео 118 година и преминуо је 640. године у време византијског цара Ираклија (610-641).

АлимпијевданУреди

Црква слави овог свеца - Алимпијевдан 26. новембра по старом календару, или 9. децембра по новом, а његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш. Поштован је и у Римокатоличкој цркви.[2]

Српска православна црква и верници прослављају 9. децембра преподобног Алимпија Столпника. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу, а по неким подацима, по бројности свечара је на петнаестом месту код Срба. Као крсна слава најчешће се прославља у Подрињу.

Начин прослављањаУреди

Алимпијевдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Увек пада у време Божићног поста, и због тога је празнична трпеза славара увек посна. То је непокретни празник.

Народни обичајиУреди

Код Срба постоји веровање да је Св. Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве ветрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Политикин забавник број 2973, датум: 30.1.2009. „Живот на врху стуба“: страна 6. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
  2. ^ Део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Спољашње везеУреди