Отворите главни мени

ГеографијаУреди

Налази се код границе са Црном Гором, а подељена је између 3 општине: Гацко, Калиновик и Фоча. Најпознатија је по великом броју глацијалних језера, од којих су најпознатија Котланичко језеро, Орловачко језеро, Штиринско језеро, Југово језеро, Доње Баре, Горње Баре и др.[1] У централном масиву Зеленгоре, Брегоч (2.014 m) је највиша тачка.

Планина Зеленгора ограничена је са севера јелечким планинама Хусадом и Радомишљом, са северозапада Загорјем, Вучјим брдима и Обљем, са запада, југозапада и југа реком Неретвом, Гредељом, ушћем Јабушнице, Сутјеском, са југоистока и истока кањоном Сутјеске, реком Сутјеском, планином Волујак и Маглић, са североистока Малушом планином и Рудом планином. Цео комплекс Зеленгоре обухвата око 150-160 km² површине[2].

Зеленгора има богату флору и фауну, посебно у део где се налази прашума Перућица.

ЗанимљивостиУреди

ТуризамУреди

Једна од најлепших планина Босне и Херцеговине привлачи велики број људи, како из региона тако и из држава западне Европе, жељних одмора и лагане рекреације, и на њеним пропланцима се почињу одржавати разне манифестације које промовишу чист ваздух и богату разноликост биљног и животињског царства Зеленгоре. Једна од тих манифестација су Дани боровнице а такође је популарна и планинарска акција "Језера Зеленгоре", у оквиру које се организују туре до њених 6 језера.[3][4]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ PLANINARSKO DRU&#352TVO BJELA&#352NICA Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 16, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ Zelengora, Приступљено 5. 4. 2013.
  3. ^ „Плаво злато зелене планине Зеленгоре”. Глас Српске -. Приступљено 5. 8. 2014. 
  4. ^ „Традиционална манифестација "Дани боровнице" на Зеленгори”. РТРС -. Приступљено 5. 8. 2014. 

Спољашње везеУреди