Калиновик
Калиновик је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Калиновик укупно је пописано 1.040 лица.[1]
Калиновик | |
|---|---|
.jpg) Калиновик | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Калиновик |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.040 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 30′ 15″ С; 18° 26′ 48″ И / 43.50414° С; 18.44675° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.070 m |
  Калиновик Калиновик на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71230 |
| Позивни број | 057 |
ГеографијаУреди
Налази се 60 километара јужно од Источног Сарајева, а граничи се са општинама Фоча, Фоча-Устиколина, Коњиц, Невесиње, Гацко и Трново.
Општина Калиновик има површину од 681,11 km² и око 2.000 становника, односно око 3 становника по квадратном километру. Такође је позната по томе што се велики број њених становника у вријеме Југославије иселио, најчешће у Сарајево.
КултураУреди
У Калиновику се налази српска православна црква Светих апостола Петра и Павла саграђена крајем 19. века.[2] Сваке године на дан општине Петровдан одржава се „Калиновички поетски вијенац” на коме се додјељује Награда „Петровдански вијенац”.[3]
Овде се налази и Народна библиотека „Јован Дучић”.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насеље Калиновик | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | |||
| Укупно | 1 040 (100,0%) | 1 385 (100,0%) | 1 196 (100,0%) | 795 (100,0%) | 703 (100,0%) | ||
| Срби | 1 024 (98,46%) | 1 061 (76,61%) | 902 (75,42%) | 670 (84,28%) | 622 (88,48%) | ||
| Бошњаци | 7 (0,673%) | 244 (17,62%)1 | 200 (16,72%)1 | 89 (11,19%)1 | 22 (3,129%)1 | ||
| Црногорци | 5 (0,481%) | – | 28 (2,341%) | 10 (1,258%) | 9 (1,280%) | ||
| Хрвати | 2 (0,192%) | 4 (0,289%) | 9 (0,753%) | 6 (0,755%) | 17 (2,418%) | ||
| Остали | 2 (0,192%) | 46 (3,321%) | 7 (0,585%) | 8 (1,006%) | 2 (0,284%) | ||
| Југословени | – | 30 (2,166%) | 50 (4,181%) | 12 (1,509%) | 29 (4,125%) | ||
| Македонци | – | – | – | – | 2 (0,284%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
НапоменеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2019.
- ^ Чланак о цркви на сајту митрополије дабробосанске[мртва веза] (језик: српски)
- ^ „Петровдански вијенац”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 7. 2012. Приступљено 15. 7. 2012.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомСавезни завод за статистику СФРЈ.
