Источна Херцеговина
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Источна Херцеговина је географска област која се простире између Западне Херцеговине на западу, од које је дијели ријека Неретва, Старе Херцеговине на истоку, и Приморја на југу. Ова регија представља територију источне обале ријеке Неретве централног дијела Херцеговине. Културни и економски центар ове микрорегије је Требиње. У средњем вијеку је на овом простору постојала област Травунија.
Географија Источне ХерцеговинеУреди
Економско-привредно и културно средиште, и главни и највећи град Источне Херцеговине је Требиње, који је удаљен само 30 километара од морске обале. Остали већи градови су Билећа, Гацко, Љубиње и Невесиње.
Око 90% Источне Херцеговине административно припада Републици Српској. Општине ове регије су:
- Општина Берковићи
- Општина Билећа
- Општина Гацко
- Општина Фоча
- Општина Источни Мостар
- Општина Љубиње
- Општина Чајниче
- Општина Невесиње
- Град Требиње
Крашка пољаУреди
Крашка поља на подручју Источне Херцеговине су Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.
СтановништвоУреди
Данашње становништво Источне Херцеговине је већински српско.
КултураУреди
Културни центар Источне Херцеговине је Требиње. Музеј Херцеговине у Требињу је централна регионална музејска институција Источне Херцеговине. У Источној Херцеговини се налази сједиште Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске.
ИсторијаУреди
Источна Херцеговина у Републици СрпскојУреди
Источна Херцеговина у Републици Српској је дио Источне Херцеговине који припада Републици Српској. Ово је највећи дио регије и њој припада око 90% регије.
Источна Херцеговина у Федерацији БиХУреди
Источна Херцеговина у Федерацији БиХ је дио Источне Херцеговине који припада Федерацији Босне и Херцеговине. Овај дио представља само око 10% регије.
Види јошУреди
- Херцеговина
- Западна Херцеговина
- Северна Херцеговина (Горња Херцеговина)
- Јужна Херцеговина (Доња Херцеговина)
- Средишња Херцеговина (Централна Херцеговина)
- Стара Херцеговина
- Клима Источне Херцеговине
- Карстна поља и хидролошке појаве Источне Херцеговине
- Верски туризам у Источној Херцеговини
ЛитератураУреди
- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Берић, Душан М. (1994). Устанак у Херцеговини 1852-1862 (1. изд.). Београд: САНУ.
- Берић, Душан М. (2000). Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848-1878). Београд: Гутенбергова галаксија.
- Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
- Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.