Источна Херцеговина

Источна Херцеговина је географска област која се простире између Западне Херцеговине на западу, од које је дијели ријека Неретва, Старе Херцеговине на истоку, Приморја на југу и Босне на сјеверу, од које је дијеле планински масив Трескавице и град Горажде. Ова регија представља територију источне обале ријеке Неретве централног дијела Херцеговине. Културни и економски центар ове микрорегије је Требиње. У средњем вијеку је на овом простору постојала област Травунија.

Географија Источне Херцеговине

Економско-привредно и културно средиште, и главни и највећи град Источне Херцеговине је Требиње, који је удаљен само 30 километара од морске обале. Остали већи градови су Билећа, Гацко, Љубиње и Невесиње.

Око 90% Источне Херцеговине административно припада Републици Српској. Општине ове регије су:

• Општина Берковићи
• Општина Билећа
• Општина Гацко
• Општина Фоча
• Општина Источни Мостар
• Општина Љубиње
• Општина Калиновик
• Општина Невесиње
• Град Требиње

Крашка поља

Крашка поља на подручју Источне Херцеговине су Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.

Планине

Источна Херцеговина је планинска област. Од планина се истичу: Зеленгора, Трескавица, Лелија, Маглић,Волујак, Лебршник, Црвањ, Вележ, Баба, Бјелашница, Леотар и многе друге.

Воде

Ријеке Источне Херцеговине већином припадају сливу Јадранског мора (сливови Неретве и Требишњице), са изузетком ријека у сјевероисточном дијелу регије на подручју Општине Фоча, које припадају сливу Дрине (Сутјеска,Тара...). Од језера се истичу природна језера Црвањско, у подножју планине Црвањ, Кладопољско, Орловачко на Зеленгори и многа друга мања језера. Од вјештачких језера истичу се Билећко и Требињско.

Становништво

Источну Херцеговину насељава око 75.000 становника, од којих су већина српске националности.

Култура

Културни центар Источне Херцеговине је Требиње. Музеј Херцеговине у Требињу је централна регионална музејска институција Источне Херцеговине. У Источној Херцеговини се налази привремено сједиште Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске.

Историја

Главни чланак: Травунија

Источна Херцеговина у Републици Српској

(Источна) Херцеговина у Републици Српској

Главни чланак: Регија Требиње

Источна Херцеговина у Републици Српској је дио Источне Херцеговине који припада Републици Српској. Ово је највећи дио регије и њој припада око 90% регије, а чини је 9 општина.

Источна Херцеговина у Федерацији БиХ

Источна Херцеговина у Федерацији БиХ је дио Источне Херцеговине који припада Федерацији Босне и Херцеговине. Овај дио представља само око 10% регије и чини га једна општина, Општина Равно.

Види још

• Херцеговина
• Западна Херцеговина
• Северна Херцеговина (Горња Херцеговина)
• Јужна Херцеговина (Доња Херцеговина)
• Средишња Херцеговина (Централна Херцеговина)
• Стара Херцеговина
• Клима Источне Херцеговине
• Карстна поља и хидролошке појаве Источне Херцеговине
• Верски туризам у Источној Херцеговини

Литература

• Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт. 
• Берић, Душан М. (1994). Устанак у Херцеговини 1852-1862 (1. изд.). Београд: САНУ. 
• Берић, Душан М. (2000). Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848-1878). Београд: Гутенбергова галаксија. 
• Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ. 
• Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370. 
• Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.