Википедија

Љубиње

Љубиње је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у Источној Херцеговини, на пола пута између Требиња и Мостара. Премаподацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Љубиње укупно је пописано 2.595 лица.[1]

Љубиње
Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаЉубиње
Становништво
 — 2013.Раст 2.595
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 03″ С; 18° 05′ 18″ И / 42.95085° С; 18.08827° И / 42.95085; 18.08827
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Љубиње на карти Босне и Херцеговине
Љубиње
Љубиње
Љубиње на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88380
Позивни број059

Историја уреди

Први пут се спомиње у XIV вијеку, a као насељено мјесто се први пут изричито спомиње у документима 1404. године.

Године 1168. све околне српске области (Зета, Травунија, Захумље и Неретљанска кнежевина) је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Растко Немањић је у младости од оца Стефана Немање добио Захумље на управу. Још увијек су у овим крајевима жива многобројна предања везана за Светог Саву. Касније је подручје Љубиња било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари, до пада под Турке.

Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878. године, када их смјењује Аустроугарска. На почетку турске владавине на овим подручјима Љубиње је било центар за источну Херцеговину чије су ингиренције досезале на истоку до границе са Црном Гором и на западу до Мостара, обухватајући и Мостар.

На Берлинском конгресу 1878. године Аустроугарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Дана 14. августа 1878. године аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, чиме је окончана турска владавина на овим просторима. Године 1908. Аустроугарска је извршила анексију Босне и Херцеговине, која ће остати у њеном саставу до краја Првог свјетског рата. и коначног ослобођења, дана 6. новембра 1918. када је српска војска умарширала у Љубиње

Културно-историјски споменици уреди

Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу уреди

 
Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу

Црква у Љубињу је саграђена 1867. године. Грађена је од камена, има звоник на преслицу са три звона, од којих је једно оштећено у току 1941. године (Други свјетски рат). Црква је прекривена цријепом, више пута је обнављана, као и посљедњи пут 2015.[2] године. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност имају „Служабник” — црквена књига штампана у Венецији 1580. године, Св. Јеванђеље, штампано у Москви 1789. године, које је црква добила 1890. године као поклон Црквене општине Св. Спиридона из Трста[3], као и литија на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић (1901).[4] Уз цркву је направљена школска зграда 1878. која је 1959. национализована, а 1992. враћена је цркви, да би 1998. зграда била реновирана.

Одлуком из 2005. године црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу са некрополом стећака је проглашена националним спомеником.[5]

Археолошка истраживања цркве из 2014. године, спроведена од стране археолога Музеја Херцеговине и Завода за заштиту споменика Републике Српске, показала су да је црква обновљена на темељима старијих цркви. Остаци темеља најстарије цркве су датирани оквирно у рани средњи вијек (XI—X вијек) док су темељи друге двије цркве датиране у средњи вијек (XII односно XIV вијек) и вјероватно се ради о цркви која се помиње у турском дефтеру из 1585. године као црква у Барносима.[6]

Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу уреди

 
Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу
Главни чланак: Храм рођења Господа Исуса Христа у Љубињу

Вријеме одлуке о градњи храма дошло је у данима када је цијело хришћанство славило 2000 година трајања. Све је упућивало на славу Рођења Исуса Христа, па је и овај храм посвећен том највећем догађају за историју човјечанства. Дана 11. јуна 2000. године освештани су темељи грађевине новог Саборног храма у Љубињу према пројекту архитекте Љубише Фолића,[7] уз благослов епископа захумско-херцеговачког г. Григорија и умировљеног г. Атанасија. На дан Рођења Пресвете Богородице који је крсна слава старе цркве и општине Љубиње, 21. септембра 2004. године, обављено је освештање новог Саборног храма.

Привреда уреди

Становништво се у посљедњих петнаестак година бави углавном пољопривредом. Главна пољопривредна култура, дуван, у посљедње вријеме доживљава најтеже тренутке од његовог доласка на ове терене. Узроци таквог стања налазе се у неорганизованој производњи и откупу од стране државе тако да су пољопривредни произвођачи препуштени на милост и немилост хаосу тржишта и приватним откупљивачима. Сточарство као грана пољопривреде која је некада била веома развијена у Љубињском крају пало је на низак ниво због непланског клања стоке у послијератном периоду тако да је сточни фонд десеткован. Некада познати воћарски крај тренутно има неколико мањих плантажа вишње у фази подизања. Правци развоја пољоривреде требало би да се крећу ка подизању воћарства (јабука, шљива, вишња), виноградарства и обнови сточарске производње.

Становништво уреди

Састав становништва – насеље Љубиње
2013.[8]1991.1981.[9]1971.[10]
Укупно2 595 (100,0%)2 265 (100,0%)1 660 (100,0%)796 (100,0%)
Срби2 567 (98,92%)2 114 (93,33%)1 448 (87,23%)710 (89,20%)
Хрвати8 (0,308%)3 (0,132%)5 (0,301%)5 (0,628%)
Црногорци5 (0,193%)–22 (1,325%)8 (1,005%)
Остали5 (0,193%)28 (1,236%)1 (0,060%)–
Бошњаци4 (0,154%)103 (4,547%)174 (4,458%)149 (6,156%)1
Неизјашњени4 (0,154%)–––
Југословени1 (0,039%)17 (0,751%)107 (6,446%)16 (2,010%)
Непознато1 (0,039%)–––
Албанци––3 (0,181%)–
Роми–––8 (1,005%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Главни чланак: Демографија Љубиња
Демографија[11] (срез Љубиње) (срез Љубиње)
Година Становника
1879. 10.283
1885. 11.381
1895. 12.238
1910. 14.606
1921. 14.422
1931. 14.980
1948. 503
1953. 469
1961. 621
1971. 796
1981. 1.660
1991. 2.265
2013. 2.595

Галерија уреди

  •  
    Јама Ржани до
  •  
    Јама Пандурица - споменик
  •  
    Јама Пандурица

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2019. 
  2. ^ Задушнице у Љубињу | Епархија ЗХиП
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016. 
  4. ^ Епархија ЗХиП — ПАРОХИЈА ЉУБИЊСКА |Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  5. ^ Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016. 
  7. ^ „Folic Archiitects — Portfolio — Religious — St. Resurection Cathedral[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981..
  10. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971..
  11. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Савезни завод за статистику СФРЈ.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубиње&oldid=27696733”