Томо Брејц

томо брејц
томо брејц
Лични подаци
Датум рођења	18. децембар 1904.
Место рођења	Долењи Новаки, Аустроугарска
Датум смрти	3. фебруар 1964. (59 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	пре рата
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Одликовања

Томо Брејц – Павле (Долењи Новаки, 18. децембар 1904 — Љубљана, 3. фебруар 1964), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 1904. године у Долењим Новакима, код Церкна. Након анексије западне Словеније од стране Италије, емигрирао је у Југославију, а затим у Аустрију. Тамо је 1929. године постао члан Комунистичке партије Аустрије.

У Југославију се вратио 1932. године, када је ухапшен и послан на служење робије у затвор у Сремској Митровици. По изласку из затвора, основао је Савез грађевинских радника и 1936. организовао велики штрајк грађевинских радника. Локалне власти су га након овога, као италијанског држављанина, изгнале.

Као партијски инструктор, отишао је међу југословенске исељенике у Француској, где је неко време био уредник часописа „Глас исељеника“. У јесен 1939. године, вратио се у Југославију и радио у илегалној партијској техници, био инструктор Централног комитета КП Словеније у Трбовљу и члан синдикалне комисије при ЦК КПС.

Након окупације Југославије 1941, првобитно је био члан Војног комитета, а затим Покрајинског комитета КПС за Горењску. Тада је учествовао и у организовању оружаног устанка. Од пролећа до јесени 1942. године, био је секретар Покрајинског комитета за словеначко приморје и Трст. У Трсту је био ухапшен и затворен. По изласку из затвора у фебруару 1944, постао је члан Покрајинског комитета КПС и секретар Покрајинског одбора Ослободилачког фронта за словеначко приморје, деловао је у локалним органима НОП-а и био уредник „Радничког јединства“. Последњих месеци рата је поновно деловао у покрајинском вођству КПС и ОФ за словеначко приморје и био секретар Јединствених синдиката Трста.

После ослобођења, био је посланик у Скупштини ФНРЈ и министар у влади НР Словеније. Био је један од оснивача и председник Иселеничке матице Словеније, те главни уредник „Народног права“. На Шестом конгресу КПЈ, био је биран за члана Централне ревизионе комисије ЦК СКЈ.

Умро је 1964. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима је и Орден јунака социјалистичког рада.

Његово име носи основна школа у Камнику.

Литература

Енциклопедија Словеније (књига прва). „Младинска књига “, Љубљана 1987. година.