Угљеша Даниловић

Угљеша Даниловић (Гнионица, код Оџака, 7. фебруар 1913 — Сарајево, септембар 2003), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

угљеша даниловић
Угљеша Даниловић
Датум рођења	(1913-02-07)7. фебруар 1913.
Место рођења	Гнионица, код Оџака Аустроугарска
Датум смрти	септембар 2003.(2003-09-00) (90 год.)
Место смрти	Сарајево Босна и Херцеговина
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Чин	генерал-потпуковник у резерви
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Биографија

Угљеша Даниловић рођен је 7. фебруара 1913. године у селу Гнионица, код Оџака. 1939. године завршио је Пољопривредни факултет у Београду.

За време студија 1933. године постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1935. члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од 1935. до 1937. године био је члан руководства Факултетског и Универзитетског комитета СКОЈ-а.

Због револуционарне делатности, годину дана је био искључен са Универзитета. Од 20. јануара до 20. марта 1935. године био је у концентрационом логору у Вишеграду. Извесно време радио је у Месном комитету КПЈ за град Београд.

Почетком 1938. године упућен је на партијски рад у Босну и Херцеговину где је, заједно са Цвијетином Мијатовићем, радио на обнављању и омасовљењу организација СКОЈ-а и КПЈ. Важну улогу одиграо је у припремању, раду и провођењу закључака Четврте и Пете покрајинске конференције КПЈ за Босну и Херцеговину, на којима је изабран је члана Покрајинског комитета КПЈ за БиХ.

Народноослободилачки рат

После окупације Југославије у априлу 1941. године, Босна и Херцеговина је прикључена „Независној Држави Хрватској“. Пошто је на Тринаестојулској седници прихваћена одлука о покретању оружане борбе против окупатора у Босни и Херцеговини, Даниловић је отишао у Тузлу, где је, као члан Покрајинског комитета и Главног штаба за Босну и Херцеговину, руководио последњим припремама за устанак.

Од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, где је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини.

Од почетка 1942. године обављао је функцију политичког комесара штаба НОП одреда за источну Босну. Током 1942. и почетком 1943. године, налазио се у Шестој источно-босанској бригади, где као члан Покрајинског комитета КПЈ и члан Главног штаба НОВ за Босну и Херцеговину руководи војним пословима Главног штаба за БиХ.

Пред крај Пете непријатељске офанзиве у јуну 1943. године, Даниловић се поновно нашао у Херцеговини, где је руководио партијско-политичким радом и војним пословима. Исте године биран је за члана Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине и делегата Другог заседања АВНОЈ-а.

Послератна каријера

После ослобођења био је на многим одговорним државним и партијским дужностима:

• начелник ОЗНА-е НР Босне и Херцеговине
• министар унутрашњих послова у влади НР Босне и Херцеговине
• члан Савезног извршног већа СФР Југославије
• потпредседник Извршног већа СР Босне и Херцеговине
• председник СУБНОР-а Босне и Херцеговине
• члан Централног комитета КПЈ, односно СКЈ
• члан Политбироа, односно Извршног комитета Централног комитета СК Босне и Херцеговине
• организациони секретар ЦК Савеза комуниста Босне и Херцеговине
• члан Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије

У више изборних мандата био је посланик Савезне и Републичке скупштине. Био је члан Савета федерације. Био је резервни генерал-потпуковник у ЈНА. Године 1973. добио је награду ЗАВНОБиХ-а.

Умро је септембра 2003. године у Сарајеву и сахрањен је на сарајевском гробљу Баре.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и дугих југословенских одликовања, међу којима је и Орден јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
• Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1984. година.