Угљеша Даниловић
Угљеша Даниловић (Гнионица, код Оџака, 7. фебруар 1913 — Сарајево, септембар 2003), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
УГЉЕША ДАНИЛОВИЋ | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Угљеша Даниловић | |||||||||||
Датум рођења | 7. фебруар 1913. | ||||||||||
Место рођења | Гнионица, код Оџака![]() | ||||||||||
Датум смрти | септембар 2003. (90 год.) | ||||||||||
Место смрти | Сарајево![]() | ||||||||||
Професија | друштвено-политички радник | ||||||||||
Члан КПЈ од | 1935. | ||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | ||||||||||
Чин | генерал-потпуковник у резерви | ||||||||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | ||||||||||
Одликовања |
|
БиографијаУреди
Угљеша Даниловић рођен је 7. фебруара 1913. године у селу Гнионица, код Оџака. 1939. године завршио је Пољопривредни факултет у Београду.
За време студија 1933. године постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1935. члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од 1935. до 1937. године био је члан руководства Факултетског и Универзитетског комитета СКОЈ-а.
Због револуционарне делатности, годину дана је био искључен са Универзитета. Од 20. јануара до 20. марта 1935. године био је у концентрационом логору у Вишеграду. Извесно време радио је у Месном комитету КПЈ за град Београд.
Почетком 1938. године упућен је на партијски рад у Босну и Херцеговину где је, заједно са Цвијетином Мијатовићем, радио на обнављању и омасовљењу организација СКОЈ-а и КПЈ. Важну улогу одиграо је у припремању, раду и провођењу закључака Четврте и Пете покрајинске конференције КПЈ за Босну и Херцеговину, на којима је изабран је члана Покрајинског комитета КПЈ за БиХ.
Народноослободилачки ратУреди
После окупације Југославије у априлу 1941. године, Босна и Херцеговина је прикључена „Независној Држави Хрватској“. Пошто је на Тринаестојулској седници прихваћена одлука о покретању оружане борбе против окупатора у Босни и Херцеговини, Даниловић је отишао у Тузлу, где је, као члан Покрајинског комитета и Главног штаба за Босну и Херцеговину, руководио последњим припремама за устанак.
Од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, где је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини.
Од почетка 1942. године обављао је функцију политичког комесара штаба НОП одреда за источну Босну. Током 1942. и почетком 1943. године, налазио се у Шестој источно-босанској бригади, где као члан Покрајинског комитета КПЈ и члан Главног штаба НОВ за Босну и Херцеговину руководи војним пословима Главног штаба за БиХ.
Пред крај Пете непријатељске офанзиве у јуну 1943. године, Даниловић се поновно нашао у Херцеговини, где је руководио партијско-политичким радом и војним пословима. Исте године биран је за члана Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине и делегата Другог заседања АВНОЈ-а.
Послератна каријераУреди
После ослобођења био је на многим одговорним државним и партијским дужностима:
- начелник ОЗНА-е НР Босне и Херцеговине
- министар унутрашњих послова у влади НР Босне и Херцеговине
- члан Савезног извршног већа СФР Југославије
- потпредседник Извршног већа СР Босне и Херцеговине
- председник СУБНОР-а Босне и Херцеговине
- члан Централног комитета КПЈ, односно СКЈ
- члан Политбироа, односно Извршног комитета Централног комитета СК Босне и Херцеговине
- организациони секретар ЦК Савеза комуниста Босне и Херцеговине
- члан Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије
У више изборних мандата био је посланик Савезне и Републичке скупштине. Био је члан Савета федерације. Био је резервни генерал-потпуковник у ЈНА. Године 1973. добио је награду ЗАВНОБиХ-а.
Умро је септембра 2003. године у Сарајеву и сахрањен је на сарајевском гробљу Баре.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и дугих југословенских одликовања, међу којима је и Орден јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
ЛитератураУреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1984. година.