Страхил Гигов

страхил гигов
страхил гигов
	Страхил Гигов
Лични подаци
Датум рођења	16. септембар 1909.
Место рођења	Велес, Османско царство
Датум смрти	19. мај 1999. (89 год.)
Место смрти	Скопље, Република Македонија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1929.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Страхил Гигов (Велес, 16. септембар 1909 — Скопље , 19. мај 1999), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 16. септембра 1909. године у Велесу. потиче из сиромашне занатлијске породице. После завршетка основне школе, уписао се у гимназију у Велесу, коју је у трећем разреду морао да напусти, јер није имао средстава за школовање. Потом је почео да учи занат и ради у Државној железничкој радионици у Велесу, у којој је учио занат металостругара. Тада се упознао и са старијим друговима, припадницима радничког покрета, коме се и сам прикључио.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1929. године. Због револуционарне активности често је хапшен и прогањан, а Државни суд за заштиту државе осудио га је 1934. године на трогодишњу робију, коју је издржавао у затвору у Сремској Митровици. На робији је учествовао у раду партијске организације у затвору и у штрајковима политичких осуђеника - комуниста. Био је полазник илегалног „Црвеног универзитета“ на робији, који је школовао и припремао партијске кадрове, који су после изласка с робије, преузимали одговорније партијске задатке.

Народноослободилачки рат

У годинама пред почетак Другог светског рата учествовао је у многим радничким акцијама, као један од њихових организатора у Македонији. После Априлског рата и окупације Краљевина Јигославије од стране сила Осовине, нашао се међу оним македонским комунистима који су се одупрли ставовима секретара Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, Методија Шаторова, и организовали припреме за почетак оружаног устанка Македонију.

Од самог почетка устанка обављао је разне одговорне дужности у Народноослободилачком покрету. Био је члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније, у коме је најпре вршио функцију заменика политичког комесара, а потом начелника Штаба. Када је, марта 1943. године, основана Комунистичка партија Македоније, постао је члан њеног Централног комитета.

Као искусан партијски радник радио је на развијању политичког живот у војсци и организовању народно-револуционарне власти. Окупатори су га два пута осуђивали на смрт, у одсуству. Као представник македонског народа, учествовао је на другом заседању АВНОЈ-а, у Јајцу, 29. новембра 1943. године.

Послератна каријера

После ослобођења Југославије, налазио се на одговорним дужностима у друштвеном и политичком животу Македоније и Југославије. Непосредно после рата, био је секретар и члан Президијума Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, а затим председник Земаљског одбора синдиката Македоније. Више пута је биран за посланика Савезне и републичке народне скупштине. У првој влади НР Македоније био је министар грађевина, саобраћаја и индустрије. Био је и члан Савезне владе; потпредседник Извршног већа Скупштине СР Македоније и потпредседник Савезне скупштине.

Биран је за секретара Градског комитета Савеза комуниста у Скопљу. За члана Централног комитета СК Македоније биран је на Првом, Другом и Трећем конгресу СКМ. Био је члан Политбироа, односно Извршног комитета Централног комитета СКМ. За члана ЦК СКЈ биран је на Петом, Шестом и Седмом конгресу СКЈ. Био је председник Главног одбора ССРН Македоније, члан Савезног одбора ССРН Југославије и члан Централног одбора СУБНОР-а Југославије. Биран је и за члана Савета федерације.

Умро је 19. маја 1999. године у Скопљу.

Дела и одликовања

Аутор је неколико књига:

„Сеќавања“, Скопље 1970.
„Одабрани трудови“, Скопље 1979.
„Фуштанското партиско советување“, Скопље 1983.
„Со сопствени сили“, Скопље 1985.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима је и Орден јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.