Олга Ладиженска
Олга Александровна Ладиженска (рус. Óльга Алекса́ндровна Лады́женская, Кологрив, 7. март 1922 — Санкт Петербург, 12. јануар 2004) била је руска математичарка.[1]
| Олга Ладиженска | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. март 1922. |
| Место рођења | Кологрив, РСФСР |
| Датум смрти | 12. јануар 2004. (81 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Русија |
| Образовање | Московски државни универзитет Ломоносов |
| Научни рад | |
| Поље | Парцијалне диференцијалне једначине |
| Институција | Санктпетербуршки државни универзитет |
| Награде | Ломоносовљева Златна медаља (2002) |
Позната је по свом раду на пољу парцијалних диференцијалних једначина (посебно на 19. Хилбертовом проблему) и динамици флуида.[2] Дала је прве ригорозне доказе о конвергенцији методе коначних разлика за Навијер-Стоксове једначине. Била је ученица Ивана Петровског.[3] Добила је Ломоносовљеву Златну медаљу 2002. године.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Olga Alexandrovna Ladyzhenskaya - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ Bolibruch, A. A.; S, OSIPOV YURIY; Sinai, Yakov G. (2005). Mathematical Events of the Twentieth Century (на језику: енглески). Springer Berlin Heidelberg. ISBN 9783540232353.
- ^ „Olga Alexandrovna Ladyzhenskaya”. www.agnesscott.edu. Приступљено 7. 3. 2019.
Литература уреди
- Bolibruch, A. A.; S, OSIPOV YURIY; Sinai, Yakov G. (2005). Mathematical Events of the Twentieth Century (на језику: енглески). Springer Berlin Heidelberg. ISBN 9783540232353.
