Александер Грејам Бел

научник и проналазач познат по изуму телефона

Александер Грејам Бел (енгл. Alexander Graham Bell; Единбург, 3. март 1847Бадек, 2. август 1922) био је научник, проналазач[2] и оснивач телефонске компаније Бел.[3] Поред рада на пољу комуникација заслужан је за важне проналаске у авијацији.[4] Бел је рођен у Единбургу у Шкотској,[5] а умро је у Бадеку у Канади.[6]

Александар Грејам Бел
Alexander Graham Bell.jpg
Александар Грејам Бел
Датум рођења(1847-03-03)3. март 1847.
Место рођењаЕдинбург
Уједињено Краљевство
Датум смрти2. август 1922.(1922-08-02) (75 год.)
Место смртиБадек
Канада
ШколаУниверзитет у Единбургу, Лондонски универзитетски колеџ, Royal High School
ПотписAlexander Graham Bell (signature).svg

Бавио се истраживањем механике говора па је 1872. године у Бостону основао школу учитеља за глувонеме.[7] Предајући у овој школи коструисао је вештачко уво које региструје тонове на засенченој стакленој плочи (1874). Изумео је електрични телефон 1876. Овај проналазак је више пута усавршаван, а употребљава се од 1877. године до данас. Овај изум му је убрзо оспорен па је морао да води бројне судске процесе ради заштите својих права. Конструисао је и фотофон, који делује на принципу претварања промена интезинтета светлости у звук, а репродукција звука у звучном филму заснива се на том принципу. Предложио је коришћење воска за фонографске плоче и пронашао електрични поступак за откривање металних предмета у људском телу.[8]

Рани животУреди

Александер Бел је рођен у Единбургу, у Шкотској, 3. марта 1847.[9] Његова породична кућа налазила се у улици Саут Шарлот, и на њој стоји камени натпис да је то родно место Александера Грејама Бела. Он је имао два брата: Мелвила Џејмса Бела (1845–1870) и Едварда Чарлса Бела (1848–1867). Они су умрли од туберкулозе.[10] Његов отац је био професор Александер Мелвил Бел, фонетичар, а мајка Елајза Грејс Бел (рођена Симондс).[11] Рођен као „Александер Бел”, са 10 година, замолио је оца да има средње име попут његова два брата.[12][N 1] За његов 11. рођендан, његов отац је пристао и дозволио му да усвоји име „Грехам“, одабрано из поштовања према Александеру Грејаму, Канађанину кога је лечио његов отац, и који је постао породични пријатељ.[13] Блиским рођацима и пријатељима био је познат као „Алек“.[14]

НаградеУреди

Године 1882, постаје натурализовани грађанин САД. 1888. године, један је од оснивача америчког Националног удружења за географију, а постао је и његов други председник. Добитник је бројних признања. Француска влада одликовала га је са Легијом части, а Академија науке Француске доделила му је награду Волта од 50.000 Франака, Краљевско научно удружење из Лондона доделило му је Алберт медаљу 1902. године, а Универзитет у Вирцбургу, Баварска, почасни докторат.

НапоменеУреди

  1. ^ Бел се обично потписивао својим пуним именом у својој кореспонденцији.

РеференцеУреди

  1. ^ „Particle Physics Resurrects Alexander Graham Bell's Voice”. IEEE Spectrum. 30. 4. 2018. Приступљено 10. 5. 2018. 
  2. ^ „Шкотски проналазач, научник и иноватор”. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2014. Приступљено 23. 3. 2014. 
  3. ^ „Оснивач телефонске компаније Бел”. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2013. Приступљено 23. 3. 2014. 
  4. ^ (језик: енглески)-Био је задивљен летењем
  5. ^ (језик: енглески)-Датум и место рођења
  6. ^ „Својатају га и Британци и Канађани и Американци, јер је за живота живео у тим земљама.”. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2014. Приступљено 23. 3. 2014. 
  7. ^ „Alexander Graham Bell Laboratory Notebook, 1875-1876”. World Digital Library. 1875—1876. Приступљено 24. 7. 2013. 
  8. ^ Општа Ларусова енциклопедија. Земун: ЈРЈ. 2004. 
  9. ^ Petrie, A. Roy (1975). Alexander Graham Bell. Don Mills, Ontario: Fitzhenry & Whiteside. стр. 4. ISBN 978-0-88902-209-6. 
  10. ^ "Time Line of Alexander Graham Bell." memory.loc.goiv. Retrieved: July 28, 2010. Архивирано октобар 24, 2005 на сајту Wayback Machine
  11. ^ „Alexander M. Bell Dead. Father of Prof. A. G. Bell Developed Sign Language for Mutes”. The New York Times. 8. 8. 1905. Приступљено 18. 9. 2015. 
  12. ^ „Call me Alexander Graham Bell”. The Franklin Institute. 14. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2015. Приступљено 24. 2. 2015. 
  13. ^ Groundwater, Jennifer (2005). Alexander Graham Bell: The Spirit of Invention. Calgary, Alberta: Altitude Publishing. стр. 23. ISBN 978-1-55439-006-9. 
  14. ^ Bruce 1990, стр. 17–19.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди