Отворите главни мени

Акустика је грана физике која се бави проучавањем звука, како појаве тако и настанка. Проучава настанак и простирање звука у разним срединама, његове особине и пријем. Дијели се на општу и примијењену акустику.

Са становишта снимања и обраде звука, акустика није заснована само на математичким и физичким законитостима, будући да звук није чисто физичка појава, већ је истовремено и психичка сензација. Самим тим, акустика у себе укључује, као граничне области, и физиологију и психофизиологију.[1]

Садржај

Подела акустикеУреди

Савремена примијењена акустика дијели се на више грана:

  • физиолошка акустика
  • атмосферска акустика
  • електроакустика
  • хидроакустика
  • архитектонска акустика
  • музичка акустика

Општа акустикаУреди

 
Илустрација таласа на жици ако се држи на разним мјестима. Тиме се производе различите таласне дужине звука.

Изучава појаву и простирање звука и методе акустичких мјерења. Звук настаје као посљедица пореметње унутрашњег равнотежног стања честица код еластичне материје због спољашње силе (на примјер ударца). Због дејства силе долази до осцилаторне промјене стања честица, које се преноси на околни еластични медијум. Тијело које осцилује наизмјенично сабија и разрјеђује материју око себе, стварајући тако звучне таласе.

Извори звука за истраживања могу бити и затегнута жица, штапови, плоче и свирале, а посебно се користе звучне виљушке којима се постиже врло висока стабилност фреквенције. Побуђивање осцилација извора звука може бити електрично, механичко и топлотно.

Притисак звука је промјењиви притисак на јединицу површине изазван дјеловањем звучних таласа. Мјери се у микробарима.

Звук се карактерише интензитетом, односно јачином, висином и бојом.

Јачина звука може бити објективна и субјективна. Објективна јачина или интензитет звука је једнак енергији која се тим звучним таласом пренесе кроз јединичну површину у јединици времена:

 .

Мерна јединица за објективну јачину звука је  . Субјективна се мери у децибелима.

Простирање звука се врши на све стране од свог извора сферним таласима. За појаве звука (као што су одбијање, преламање, савијање, упијање) важе закони таласног кретања. Ипак постоје специфичности, па се звук може простирати само у еластичној материји, гасовитој, течној или чврстој, а не у вакууму. Таласи звука могу бити лонгитудинални или трансверзални. У гасовима и течностима постоје само лонгитудинални таласи звука, а у чврстим тијелима и једни и други.

Брзина простирања звука зависи од густине материје и еластичности. Код чврстих тијела брзина простирања јест:

  [m/s]

гдје је Е Јунгов модул еластичности а   густина чврстог тијела.

Брзине звука при притиску од 1000 kPa и температури од 20° C износе за водоник 1305 m/s, а ваздух 343 m/s. Брзина звука у води на 10° C је 1440 m/s а сланој води на 15° C 1530 m/s. У гвожђу је брзина звука 5000 m/s а у гуми 40 m/s.

Преламање звука настаје приликом преласка таласа звука кроз средине различите густине. Таласи се савијају приликом додира са оштрим ивицама или проласком кроз уске отворе.

Утисак да се промјеном размака између извора звука и слушаоца мијења и фреквенција зове се Доплеров ефект. Ово се исказује привидним повећањем фреквенције при приближавању, а смањењем при удаљавању од извора звука.

Пријемници звука претварају звучне осцилације у електричне или механичке, које се даље могу појачавати и обрађивати. Најважнији механички пријемник је људско ухо, чијим се проучавањем бави физиолошка акустика.

Физиолошка акустикаУреди

Проучава људско грло као извор звука и људско ухо као пријемник звука. Гласнице су главни говорни орган, а звук се формира периодичним прекидањем протока ваздуха кроз грло. У људском говору основни тонови се крећу између 80 и 1110 херца. Код уха се таласи звука преносе на бубњић спољног уха, чије се треперење преноси на течност у унутрашњем уху. Осциловање течности надражује живце који преносе осјећај звука мозгу. Звучне осцилације испод 16 херца и преко 20000 херца човјечје ухо не може да осјети без обзира на њихову јачину. Опсег чујних фреквенција је често мањи, код старијих особа и особа с оштећеним слухом.

ЕлектроакустикаУреди

 
Врста електроакустичког претварача - звучник.

Електроакустика изучава теоретску и практичну конструкцију електроакустичких претварача - уређаја који претварају звук у електричну енергију или обрнуто. У та средства спадају микрофон, звучник, слушалица и други уређаји који могу да раде на електромагнетском, пијезоелектричном, магнетостриктивном или неком другом принципу.

Атмосферска акустикаУреди

Бави се звучним појавама у атмосфери Земље и њиховим настанком, уз то врши испитивања атмосфере акустичким методама. Практични задаци укључују испитивање слојева атмосфере на разним висинама, звуковно извиђање, звучна сигнализација, и испитивање отворених аудиторијума.

ХидроакустикаУреди

Истражује звучне појаве у води и примјењује их у разне сврхе. Крајем 19. вијека установљено је да се звук у води простире на велике удаљености па су почела интензивнија испитивања хидроакустике. У ратним морнарицама се ово убрзо почело користити за подводне везе, навигацију и извиђање. Из тога је произашао сонар и други уређаји.

Архитектонска акустикаУреди

Архитектонска акустика је област примјењене акустике која истражује питања простирања и пригушивања звука у затвореним просторима, као што су концертне хале. Главна намјера је да се омогући добра чујност ријечи и тонова у свим дијеловима просторија, појачавањем на неким мјестима и ослабљивањем на другим. Ријеч је о просторијама које су намјењене снимању и слушању звука: студија за снимање, позоришта, биоскопима, амфитеатри итд.

Код примјењене акустике посебна пажња се поклања, сходно намени, архитектонском пројектовању. Велику улогу играју величина и облик просторије. На дифузност звука значајно утичу непаралелни и конвексно обликовани зидови и таваница, као и врста материјала од којих је изграђен сам простор. Са већом дифузношћу звука добија се боља чујност у свим тачкама акустичног простора.

Тврди грађевински материјали, као што су малтерисана опека, бетон или стакло, слабо апсорбују звук. Употребом најразноврснијих апсорпционих материјала, могуће је просторије које се користе за снимање и репродукција звука оптимални подесити, како би Фреквентни опсег и време реверберације (мерљиве величине) одговарали потребама и намени акустичког простора. Тако је за говор потребно, због разумљивости, краће време реверберације, а у музици, где се тражи „сливање“ тонова, дуже. Музика на отвореном простору, где нема реверберације, звучи „суво“ и празно, а оркестар делује „разливено“.

Просторије чији зидови нису обрађени, сматрају се „светлим“, јер је у њима висок степен рефлексије. Зато се за обраду акустичког простора и користе апсорпциони материјали; међутим, материјали који превише упијају акустичку енергију могу да „умртве“ акустику просторије, тако да се и користе при обради студија, „глуве собе“, ради дочаравања утиска снимљеног звука на отвореном простору.[1]

Музичка акустикаУреди

Изучава особине музичких тонова и звукова на основу опште акустике и својстава органа слуха. Бави се и теријом музичких инструмената.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Бабац 1993, стр. 4.

ЛитератураУреди

  • Гажевић, Никола, ур. (1970). Војна енциклопедија. I. Београд. стр. 74—78. 
  • Бабац, Марко (1993). Лексикон филмских и телевизијских појмова. Београд: Научна књига, Универзитет уметности у Београду. ISBN 978-86-23-72004-8. 
  • D.J.Croome, Noise, Buildings and People, Volume 11, Pergamon Press, 1977.
  • R.K.Miller, W.V.Montone, Handbook of Acoustical Enclosures and Barriers, The Fairmont Press, 1978.
  • Z.Maekawa, “Noise reduction by Screens”, Applied Acoustics, 1968.
  • E.Saelzer, Sammlung Schallschutz: Staedtebaulicher Schallschutz: Planerische und technische Massnamen Wirtschaftlichkeit, Dimensionierung und Gestaltung, Bauverlag GmbH, 1982.
  • A.L.Saenz, R.W.B.Stephens, Noise pollution, Scope 24, Jon Wiley & Sons, 1986.
  • P.M. Nelson, Transportation Noise Reference Book, Butterworth & Co. Ltd, 1987.
  • W.Fasold, E.Sonntag, H.Winkler, Bau- und Raumakustik, VEB Verlag fuer Bauwesen, 1987.
  • C.M.Harris, Handbook of Acoustical Measurements and Noise Control, Third edition, Acoustical Society of America, 1998.
  • L.Cremer, H.Mueller, Principles and Applications of Room Acoustics, Volume 1 i 2, Applied Science Publishers Ltd, 1982.
  • E.G.Richardson, Technical Aspects of Sound, Volume 1, Elsevier, 1953.
  • E.Skudrzyk, Die Grundlagen der Akustik, Springer Verlag, 1954.
  • W.Porada, “Model measurements on noise screening of line source by single and double barriers”, Applied Acoustics 4, 1975.
  • F.Fleischer, “Zur Anwendung von Schallschirmen”, Laerbekaempfung 6, 1970.
  • M.Yamashita, M.Koyasu, “Scale model experiments on noise reduction by acoustics barrier of a straight line source”, Applied Acoustics, 1973.
  • U.J.Kurze, “Noise reduction by Barriers”, The Journal of the Acoustical Society of America, 1974.
  • W.Fasold, W.Kraak, W.Schimer, Taschenbuch Akustik, Teil 2, VEB Verlag Technik, 1984.
  • Б. Будисављевић и др, БУКА, Основи, анализа, извори и заштита, Трибина грађевинске физике, Београд, 1998
  • Б. Будисављевић, “О сложеној звучној изолацији”, II југословенско саветовање, Београд, 1979.
  • Б. Б. Будисављевић, “Актуелни еколошки проблеми и мере заштите у урбаним срединама – О проблемима звучне заштите у зградарству”, Саветовање ГЗЗЗ, Београд, 1982.
  • Б. Б. Будисављевић, Ч. Дробњаковић, “Један прорачун изолације у условима саобраћајне буке”, XXVIII ЕТАН, Сплит, 1984.
  • B.B.Budisavljević, M.Tanasković, Č.Drobnjaković, “Influence octave band levels of traffic noise on Leq and Ln values”, 4.FASE, Sandefjord, 1984.
  • B.B.Budisavljević, Č.Drobnjaković, “Street trafic noise”, Athena, 1984.
  • Б. Б. Будисављевић, “О неким особинама Leq у пољу саобраћајне буке”, Блед, 1987.
  • Б. Б. Будисављевић, “Заштита од буке”, Семинар републичких инспектора животне средине, Врњачка Бања, 1993.
  • Б. Б. Будисављевић, “Јединице за притисак”, Институт ИМС, Београд, 1993.
  • Б. Б. Будисављевић, “Бука – основи, мерење, прописи, инструменти”, Министарство заштите животне средине, Реферат по позиву за Семинар, Београд, 1998.
  • Б. Б. Будисављевић, “Бука и еквивалентни ниво”, Годишње Саветовање: Аспекти заштите од буке, 1998.
  • B.B.Budisavljević, D. Boljević, “Some Results of Traffic Noise Measurements as a Base for Defining the Evaluation Critera”, Internoise, Hag, 2001 (neobjavljeno).
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, Ч. Дробњаковић, “Мерење Leq у условима саобраћајне буке”, Ниш, 2001.
  • П. Петровић, Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, Ч. Дробњаковић, Ј. Антанасијевић, “Акустички прилаз методи хомологације моторних возила у погледу буке”, Бука и вибрације, Ниш, 2001.
  • Б. Б. Будисављевић, “Неки проблеми у YУ прописима о буци”, Семинар Бука у животној средини, Београд, 2002.
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, А. Миленковић, Ч. Дробњаковић, “О временској пондеризацији”, XLVII ЕТРАН, Херцег Нови, 2003.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, Д. Бољевић, “Неки проблеми у прописима за мерење буке”, 51. Конференција ЕТРАН-а, Игало – Херцег Нови, 2007.
  • Републички завод за статистику, “Статистички годишњак Србије 2009”.
  • Renzo Tonin and Associates Ptu Ltd, Modelling and Predicting Environmental Noise, www.rtagrоуp.com.au
  • Hayden, R.E., Roadside Noise from the interaction of rolling tyres with the road surface, ProccedingsPurdue Noise Control Conference, Purdue University, 1971
  • Voigt, P., Physickal noise immision scales and subjective anoyance due to the street traffic noise, Doctoral Thesis, 1974.
  • Watts G. Acoustic performance of new designs of traffic noise barriers, in Proceedings of Internoise, St Petersburg, Russia, 1993.
  • Shima H., Watanabe T., Mizuno K., Iida K., Matsumoto K. and Nakasaki K., Noise reduction of a multiple edge noise barrier, in Proceedings of Internoise, Liverpool, 7914, 1996.
  • Fujiwara K., Ohkubu T. and Omoto A., A note on the noise shielding efficiency of a barrier with absorbing obstacle at the edge, in Proceedings of Internoise, Newport Beach, CA, pp. 393–6, 1995.
  • Yamamoto K., Shono Y., Ochiai H. and Yoshihiro H., Measurements of noise reduction by absorptive devices mounted at the top of highway noise barriers, in Proceedings of Internoise, Newport Beach, CA, pp. 389–92, 1995.
  • Gharabegian A., Improving soundwall performance using route silent, in Proceedings of Internoise, Newport Beach, CA, pp. 385–8, 1995.
  • Стојановић Војислав, Приручник грађевинске браварије, 2008.
  • Sandberg U and Ejsmont J A. Tyre/road noise reference book. Informex, Sweden, 2002.
  • Pucher E, Optimisation of the system car tyre road – the sound of silence, Vienna University of Technology, Vienna, Austria, 1998.
  • Bendtsen H. Drainage asphalt and noise reduction over a long period, Proceedings of EuroNoise 1998, Munich, Germany, 1998.
  • Benz Kotzen, Colin English, Environmental Noise Barriers, 1999.
  • RNDr. Liberko, “Увод у урбанистичку акустику, бука и акустика средине”.
  • Doc. dipl.Ing. Puškáš, CSc., Ing Puškа́šovа́, CSc., “Атељерско стварање II, акустика заграђених подручја”.
  • Alfréd Brunclík, Vladimír Vorel и др., “Кичмена мрежа ауто-путева и експресних путева у ЧР”, Праг 2009.
  • Havranek J. и сар. “Бука и здравство”, Праг: Avicenum, 1990.
  • “Road Transport Research. Road Noise Abatement”, OECD Report Paris: CEDEX, 1995.
  • П.Јовановић, Д. Петровић, В. Обрадовић, М. Михић, “Методе и технике пројектног менаџмента”, ФОН, Београд, 2007.
  • D. Gillen, Noise 101: The Economics of Noise Management Strategies and Policies, Institute for Transportation Studies, University of California, Berkeley, San Diego, CA, February 2001.
  • П. Јовановић: Управљање инвестицијама, ФОН, Београд, 2006.
  • L. E. Larsen, &H. Bendtsen: Noise reduction with porous asphalt - costs and perceived effect, 9th International Conference on Design of Asphalt Pavements, Copenhagen, Denmark, 2002.
  • А. Трбовић, М. Црнобрња, Ефекти интеграције Србије у ЕУ, Факултет за економију, финансије и администрацију, Београд, 2009.
  • Р. Коцијанчић и група аутора, Хигијена, Београд, 2002.
  • Д. Жижић, Бука као просеритетни загађивач животне средине у граду Лесковцу, 8. Симпозијум са међународним учешћем "Савремене технологије и привредни развој", Технолошки факултет Лесковац, 2009.
  • Д. Петковић, Ш. Голетић, Комунална бука као значајан фактор код пројектовања изградње саобраћајне инфраструктуре, Семинар: Управљање околишем — околишни менаџмент, Фојница, 2004.
  • Група аутора: Приручник за припрему и оцену инвестиционих пројеката, Републички завод за тржиште рада, Београд, 1997.
  • Е.Ј. Mishan: Cost-Benefit Analysis, Page Bros, Norwich, 1975.
  • United Nations Industrial Development Organization: Guide to Practical Project Appraisal – Social Benefit-Cost Analysis in Developing Countries, United Nations, New York, 1978.
  • L. Squire & H.G. van der Tak: Economic Analysis of Projects, A World Bank Research Publication, The International Bank for Reconstruction and Develpment, Washington, 1979.
  • A. Amundsen & R. Klaeboe: A Nordic Perspective on Noise Reduction at the Source, The Institute for Transport Economics, Oslo, 2005.
  • “Закон о јавним путевима”, Службени гласник РС 101, 2005.
  • “Закон о планирању и изградњи”, Службени гласник РС 47, 2003.
  • “Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи”, Службени гласник РС 34, 2006.
  • “Закон о планирању и изградњи”, Службени гласник РС 72, 2009.
  • “Закон о заштити од буке у животној средини”, Службени гласник РС 36, 2009.
  • “Закон о заштити животне средине”, Службени гласник РС 135, 2004.
  • “Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине”, Службени гласник РС 36, 2009.
  • “Закон о процени утицаја на животну средину”, Службени гласник РС 135, 2004.
  • “Закон о изменама и допунама Закона о процени утицаја на животну средину“, Службени гласник РС 36, 2009.
  • “Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину”, Службени гласник РС 135, 2004.
  • “Закон о заштити природе”, Службени гласник РС 36, 2009.
  • “Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине”, Службени гласник РС 135, 2004.
  • “Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији, 2008-2015”, Службени гласник РС 4,2008.
  • “Уредба о критеријумима за категоризацију државних путева”, Службени гласник РС 37, 2009.
  • “Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини”, Службени гласник РС 54, 1992.
  • “Правилник о садржини, обиму и начину израде претходне студије оправданости и студије оправданости за изградњу објеката”, Службени гласник РС 80, 2005.
  • СРПС У.J6.001:2000, Основни термини и дефиниције.
  • СРПС У.J6.090:1992, Мерење буке у комуналној средини.
  • СРПС У.J6.201:1989, Технички услови за пројектовање и грађење зграда.
  • СРПС У.J6.205:2007, Акустичко зонирање простора.
  • СRПС ИСО 1996-1:2002, Опис мерења буке животне средине, Основне величине и поступци.
  • СРПС ИСО 1996-2:2002, Опис мерења буке животне средине, Прикупљање података у вези са наменом земљишта.
  • СРПС ИСО 1996-3:2001, Опис мерења буке животне средине, Примена на граничне вредности буке.
  • СРПС ИСО 1996-1:2008, Опис мерења буке животне средине, Основне величине и поступци оцењивања.
  • СРПС ИСО 1996-2:2008, Опис мерења буке животне средине, Прикупљање података у вези са наменом земљишта.
  • DIRECTIVE 2002/49/EC OF THE EУROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COУNCIL of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise, Official Journal of the European Communities L 189, 2002.
  • XPS 31-133, Француска метода NMPB-Rute-96 (SETRA–CERTU–LCPC–CSTB).
  • СРПС ИСО 140, Мерење звучне изолације у зградама и звучне изолације грађевинских елемената.
  • European Commission, Directorate General Regional Policy: Guide to Cost-Benefit Analysis of investment projects (Structural Funds, Cohesion Fund and Instrument for Pre-Accession), 2008.
  • IEC 61672, Electroacoustics-Sound level meters.
  • IEC 651, Sound level meters.
  • IEC 804, Integrating-averaging sound level meters.
  • RLS-90:1990, Richtlinien fuer den Laermschutz an Strassen.
  • EN 1793-1, Road traffic noise reducing devices. Test method for determining the acoustic performance. Intrinsic characteristics of sound absorption
  • EN 1793-2, Road traffic noise reducing devices - Test method for determining the acoustic performance. Intrinsic characteristics of airborne sound insulation
  • EN 1793-3, Road traffic noise reducing devices - Test method for determining the acoustic performance. Normalized traffic noise spectrum.
  • SoundPLAN Noise Standards, Calculation of Road Traffic Noise (CoRTN), www.soundplan.com.
  • Future Noise Policy, European Commission Green Paper, COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES, Brussels, 1996.
  • Guidelines for Community noise, World Healt Organization, Geneva, 1999.
  • EN 1794-1, Road traffic noise reducing devices – Mechanical performance and stability requirements.
  • EN 1794-2, Road traffic noise reducing devices – General safety and environmental requirements.
  • EN 1991, Actions on structures.
  • EN 1317-2, Road restraint systems – Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for safety barriers.
  • EN 13501-1, Fire classification of construction products and building elements, Classification using test data from reaction to fire tests.
  • EN 13501-2, Fire classification of construction products and building elements, Classification using data from fire resistance tests, excluding ventilation services.
  • ISO 2813, Paints and varnishes – Determination of specular gloss of non-metallic paint films at 20 degrees, 60 degrees and 85 degrees.
  • “Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину”, Службени гласник РС 69, 2005.
  • European Commission, Directorate General Regional Policy: Guide to Cost-Benefit Analysis of investment projects (Structural Funds, Cohesion Fund and Instrument for Pre-Accession), 2008.
  • Working Paper on The Effectiveness of Noise Measures, Working Group Health & Socio-Economic Aspects, July 2005.
  • The Commission of the European Communities, Commission Recomendation concering the guidelines on the revised interim computation methods for industrial noise, aircraft noise, road traffic noise and railway noise, and related emission data, August 2003.
  • ISO 9613, Acoustics – Attenuation of sound during propagation outdoors.
  • VDI 2714, Outdoor Sound Propagation.
  • S. Navrud: The State-Of-The-Art on Economic Valuation of Noise, Final Report to European Commission DG Environment, 2002.
  • “Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ”, Службени гласник РС 114, 2008.
  • Просторни план инфраструктурног коридора ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш, Службени гласник РС 69, 2003.
  • Регионални просторни план Административног подручја града Београда, Службени лист града Београда 10, 2004.
  • Просторни план подручја инфраструктурног коридора ауто-пута Е-75, деоница Суботица-Београд (Батајница), Службени гласник РС 69, 2003.
  • Просторни планп одручја инфраструктурног коридора Ниш – граница Бугарске, Службени гласник РС 69, 2003.
  • Закон бр. 2/1969 Sb. о оснивању Министарстава.
  • Правилник бр. 523/2006 Sb. о изради карата буке.
  • Уредба Владе бр. 148/2006 Sb. о заштити јавног здравља од штетног дејства буке и вибрација.
  • Методолошко упутство за мерење и оцењивање буке изван радне средине, бр. пр. HEM-300-11.12.01-34065 од 11.12.2001. г.
  • ČSN ISO 1996-1, Акустика – Опис, мерење и оцењивање буке у средини – Део 1: Основне величине и постипци за процену.
  • ČSN ISO 1996-2, Акустика – Опис и мерење буке у средини – Део 2: Набавка података везаних за коришћење подручја.
  • ČSN ISO 1996-3, Акустика – Опис и мерење буке у средини – Део 3: Коришћење у одређивању максимално дозвољених нивоа буке.
  • Француски национални метод „NMPB-Routes-96 (SETRA-CERTU-LCPC-CST) наведен у француском стандарду XP-S 31-133"
  • Методолошко упутство за прорачун буке од друмског саобраћаја VÚVA Prag (Vesnik MŽP 3/1996).
  • Одређивање интензитета саобраћаја на друмским саобраћајницама TP 189 (одобрено MD – OI бр.пр. 1086/07-910-IPK/1 од 5.12.2007. г.)
  • Ауторизационо упутство 15/04, верзија 2, Министарство здравства Чешке Републике.
  • Уредба Владе бр .104/1997 Sb. за противбучне баријере и бедеме.
  • “Национални план изградње путне и железничке инфраструктуре Републике Србије у периоду од 2008-2015 године”, Национални савет за инфраструктуру Владе Републике Србије, 2008.
  • “Бројање саобраћаја на путевима Републике Србије у 2008. години”, ЈППС, Београд, 2009.
  • Приказ постојеће мреже државних путева у Републици Србији, планова, мапа и система за управљање, База података о путевима, ЈППС, 2009. – НИЈЕ БИЛО ДОСТУПНО У ВРЕМЕ ИЗРАДЕ СТУДИЈЕ
  • Студијско-аналитичка основа просторног развоја Републике Србије (Стратегија израде новог Просторног плана Републике Србије), сепарат: Саобраћај и саобраћајна инфраструктура, ИАУС, Београд, 2009. – НИЈЕ БИЛО ДОСТУПНО У ВРЕМЕ ИЗРАДЕ СТУДИЈЕ
  • Програм радова на одржавању, заштити, изградњи и реконструкцији магистралних и регионалних путева на територији Републике Србије за 2009. годину. Јавно предузеће “Путеви Србије”, Београд, 2009. – НИЈЕ БИЛО ДОСТУПНО У ВРЕМЕ ИЗРАДЕ СТУДИЈЕ
  • Институт за путеве а.д., “Ауто-пут Е-80 Ниш (Просек) – Димитровград (државна граница), Сектор 1. Деоница 1,2 Просек – Црвена Река од Км 18+125.17 до Км 40+650.00, Идејни пројекат – финална документација, Књига 6. I.6.1–1/3 Студија о процени утицаја на животну средину, текст, графичка документација”, Април 2009.
  • Институт за путеве а.д., “Обилазни пут око Новог Пазара, веза М–22 са М–8 преко Р–118а, Идејни пројекат – финална документација, Књига 10. Студија о процени утицаја пута на животну средину”, Београд 2008.
  • Саобраћајни институт ЦИП д.о.о., “Идејни пројекат финална документација Ауто-пут Е-75 Београд – Ниш – Граница БЈРМ, Деоница Доњи Нерадовац – Левосоје, км 926+400,00 – км 942+195,00, Студија о процени утицаја на животну средину”, Београд 2008.
  • Соwi d.o.o. Beogrаd, “Студија о процени утицаја на животну средину главног пројекта побољшања регионалног пута Р-116 (Студеница - Ивањица), Деоница Живочка – Вељовића школа”, Београд, Март 2008.
  • А.д. Центар за путеве Војводине, “Главни пројекат рехабилитације Ауто-пута Е-75 Пролаз кроз Београд, Деоница Сурчин (Петља “Аеродром”) – Бубањ поток (Наплатна станица “Бубањ поток”), Књига 7 Пројекат заштите животне средине, 7.1 Пројекат мониторинга постојећег стања животне средине”, Нови Сад, Фебруар 2007.
  • Б. Б. Будисављевић, “Мерење саобраћајне буке на путу Бања Лука – Добој”, Извештај о испитивању бр.4020/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, А. Миленковић, Д. Савковић, “Мерење нивоа буке друмског саобраћаја у зони ауто-пута Београд – Ниш: 1) Солитер у ул. Љермонтова 12, Београд и 2) Кућа у ул. Милорада Бонџулића 3, Београд”, Извештај о испитивању бр.4079/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, А. Миленковић, Д. Савковић, “Мерење нивоа буке друмског саобраћаја у зони пута на Окретници трамваја у Бул. војводе Мишића, Београд”, Извештај о испитивању бр.4080/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, “Мерење нивоа саобраћајне буке у Устаничкој улици у Београду”, Извештај о испитивању бр.4091/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, “Утицај избора мерног интервала на одређивање Leq”, Извештај о испитивању бр.4098/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, “Kako do Leq”, Извештај о испитивању бр.3990/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, “Оптимизација времена усредњавања код Leq”, Извештај о испитивању бр.3977/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, “Фреквенцијска анализа на бази дуготрајног записа Leq, 1s”, Извештај о испитивању бр.4099/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, “Упоредна анализа за два мерна места током дуготрајног периода”, Извештај о испитивању бр.4100/09, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2009.
  • Методологија праћења саобраћајне буке Мониторинг саобраћајне буке – Процедура ИМС.
  • Институт за путеве а.д., “Ауто-пут Е-763 Београд Љиг Пожега, Сектор 1: Београд – Љиг, Деоница III: Обреновац – Уб Km 14+000 – Km 40+729, Идејни пројекат, Књига III.5 Студија о процени утицаја пута на животну средину, Београд 2009.
  • Институт за путеве а.д., “Ауто-пут Е-763 Београд Љиг Пожега, Сектор 1: Београд – Љиг, Деоница V: Лајковац – Љиг Km 52+295 – Km 76+273, Идејни пројекат, Књига V.5 Студија о процени утицаја пута на животну средину, Београд 2009.
  • "Главни пројекат пута Нови Сад (Петроварадин) - Рума - Шабац - Лозница (гр.прелаз Шапак), (путеви М21 и М19), књига 1: Саобраћајна студија"; Институт за путеве а.д., Завод за коловозне конструкције; Београд октобар 2007.
  • "Идејни пројекат ауто-пута Е-763, Београд - Љиг - Пожега, km0+000 - km146+662, књига 17: Студија оправданости"; ЈП „Путеви Србије“; Београд, октобар 2006.
  • Главни пројекат рехабилитације - доградње европског пута Е 75 (магистралног пута М 1) на делу од петље Појате (km 752+391) до зоне наплатне станице Трупале (Ниш), (km 807+222); књига 4: Саобраћај, заштитне ограде, одводњавање; Институт за путеве а.д., Завод за коловозне конструкције; Београд октобар 2003.
  • FEHRL Report 2006/02, Project “SILVIA”, Guidance manual for the implementation of low-noise road surfaces.
  • Б. Б. Будисављевић, Д. Бољевић, А. Миленковић, “Прорачунски коефицијенти за калибрацију за моделовање буке”, Извештај о испитивању бр.4110/10, Институт ИМС а.д., Лабораторија за акустику и вибрације, Београд, 2010.
  • Проф. др Љубиша Кузовић, Новокласичан поступак.
  • Ecological Consulting, “Мапа буке Оломоуцке покрајине, Студија утврђивања низа мера против буке на путевима II и III класе Оломоуцке покрајине”, Наручилац: Управа за путеве Оломоуцке покрајине.
  • Ecological Consulting, “II/490: Zlín, спојница I/49 – R49, други део и обилазница Zálešná, Процена утицаја буке од спојнице путева R49 са I/49 и утицај на спојнице везаних комуникација”, Наручилац: Статутарни град Zlín, Управа за путеве Злинске покрајине.
  • Ecological Consulting, “Путни систем града Pilsen у области Roudná, Процена изградње новог путног прикључка дела града Roudná и реконструкција постојећих делова Алеја Слободе”, Наручилац: Статутарни град Pilsen.

Спољашње везеУреди