Портал Црна Гора

Грб Црне Горе
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Као Дукља, стекла је независност од Византије 1042. а под влашћу Војислављевића уздигнута је на степен краљевине, чији је први краљ био Михаило I Војислављевић. Наслиједио га је Константин Бодин, након чије смрти је престала да постоји краљевина. Током 12. вијека, Стефан Немања је освојио област која се након Војислављевића називала Зета и у саставу Немањића била је све до смрти цара Уроша нејаког, након чега је власт преузела династија Балшића. Територијом су касније владали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, након чега је власт преузела династија Црнојевића. Године 1496. Зета је пала под власт Османског царства, гдје је имала посебан статус, али је народ изазивао разне буне одбијајући да прихвати османску власт. Године 1697. на власт је дошао Данило Петровић Његош, родоначелник династије Петровићи Његоши, чиме је почео период владавине цетињских митрополита. За вријеме владавине Данила I Петровић Његоша, Црна Гора је уздигнута на степен књажевине, а за вријеме Николе Петровић Његоша након што је побиједила османску војску у биткама код Вучјег дола и на Фундини, на Берлинском конгресу 1878. призната јој је независност.

Године 1905. донесен је први Устав, а 1910. Црна Гора је постала краљевина. Током Првог свјетског рата краљ Никола је побјегао у егзил 1916. а након завршетка рата, на Подгоричкој скупштини је донесено неколико одлука: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Првобитно је била у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је држава касније промијенила назив у Краљевина Југославија, а затим у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након отцјепљења других држава током 1990-их, остала је у заједници са Србијом у Савезној Републици Југославији, која је касније промијенила назив у Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. постала је независна држава.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Изабрани чланак

Слика недеље

Теме

Вијести

Биографија

Жарко Лаушевић (Цетиње, 19. јануар 1960Београд, 15. новембар 2023) био је југословенски и српски глумац и писац из Црне Горе. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, гдје је играо улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон, након чега је глумио у филмовима Савамала и Директан пренос. Године 1984. добио је једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом, захваљујући којој је стекао велику популарност, а затим је глумио у бројним филмовима и серијама, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993) и Кажи зашто ме остави (1993).

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији у том периоду, али је 1993. у самоодбрани починио двоструко убиство у Подгорици бранећи свог старијег брата. Првобитно је осуђен на 13 година затвора по основу прекорачења нужне самоодбране, а казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, на поновном поступку у фебруару 1998. године, изречена му је казна од четири године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране, а пошто је у у том тренутку већ одслужио четири и по године, пуштен је на слободу, након чега се преселио у Њујорк. Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца у марту 2001. одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора. Током 2009. ухапшен је у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и разматрало се његово изручење Србији по међународној потјерници која је расписана 2002. године, али је суд у Њујорку донио одлуку о укидању притвора. Године 2011. помиловао га је предсједник Србије — Борис Тадић, а у фебруару 2012. уручен му је Српски пасош у Њујорку.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. О његовом животу направљен је филм Лауш, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године у Сава центру. Послије више година посјетио је и Србију и Црну Гору у мају 2014. У Мају 2022. објавио је књигу Падре, идиоте!.

Године 2023. умро је од рака плућа, а кремиран је на београдском Новом гробљу пет дана послије смрти.

Да ли сте знали

Уредници

Помозите и Ви

Информације

Добри чланци

Остали портали на српској википедији