Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.
Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.
Српска револуција 1848—1849. или Српски народни покрет 1848—1849. је једна од либерално-националних револуција које су избиле широм Европе у пролеће 1848. Ове револуције су познате и под именом „пролеће народа“. Српска револуција се обично посматра као део Мађарске револуције са којом је блиско повезана.
Током револуције Мађари су постигли знатне војне успехе, али су поражени интервенцијом Русије. Срби су водили жестоке борбе против Мађара, уз помоћ добровољаца из Србије. Исход револуције је било оснивање Војводства Србије и Тамишког Баната са центром у Темишвару.
Овакво Војводство је изневерило очекивања српских патриота изражених на Мајској скупштини 1848. У Војводству су Срби чинили мањину, док је сва администрација била у рукама немачких чиновника и официра. Војводство Србија и Тамишки Банат је укинуто 1860. Једина трајна последица Српске револуције била је обнова титуле Српског патријарха.
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо Вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији: Клице историја.
Максимилијан Робеспјер (франц.Maximilien François Marie Isidore de Robespierre, 6. мај1758.-28. јул1794.) је један од најпознатијих вођа Француске револуције. Његови следбеници знали су га као "непоткупљивог", због његове моралне посвећености револуцији. Био је истакнути члан Комитета јавне безбедности (Комитет јавног спаса) и један од покретача Владавине терора, која је окончана његовим хапшењем и погубљењем. Политички је био вођен идејама Жан-Жака Русоа и просветитељства.
