Стојан (Добриловић) Чупић , познат и под именом Змај од Ноћаја (Пива, 1765Зворник, 1815) био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка.

Стојан Чупић
Стојан Чупић
Датум рођења1765.
Место рођењаПиваОсманско царство
Датум смрти1815.
Место смртиЗворникОсманско царство

Биографија

уреди
 
Грб војводе Стојана Чупића

Стојан је рођен у Пиви, у Херцеговини негде око 1765. године. Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.[1]

У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског Салаша. Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује. Стојан се оженио, а легенде у Србији кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.[1]

Почетком побуне против дахија Чупића је затекао као чувеног и поштованог домаћина. Чим је сазнао за почетак буне он је око себе почео да окупља људе и припрема заседе Турцима на путевима и пролазима. Постао је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Црнобарском Салашу (у којој је победио Мехмед-капетана). У боју код Бајине Баште је прешао преко Дрине и изазвао на мегдан бега Зумбулића. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.[2]

Након пропасти Првог српског устанка 1813. године отишао је у Срем. Међутим, убрзо се вратио и кријући се по Мачви очекивао је нови устанак. На почетку Другог српског устанка састао се у Ваљеву са Милошем Обреновићем и започео је са организовањем устанка у Мачви.[3] Ухваћен је у турској заседи и потом убијен у Зворнику јуна 1815,[4] где је и сахрањен.[5] Сматрало се да је био жртва издаје, али није сигурно чије - кнеза Милоша или сељака који су се разилазили с њим поводом дизања устанка.[4] Соколско друштво у Богатићу је на лето 1938. одлучило да буде пренет у његову задужбину у Салашу Ноћајском,[6] а следећег септембра му је подигнут споменик на зворничком гробљу.[7]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 37. 
  2. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 37—38. 
  3. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 38. 
  4. ^ а б "Политика" 18. феб. 1941
  5. ^ Заборављени гроб Змаја од Ноћаја... у Зворнику. "Време", 5. јул 1938
  6. ^ "Време", 16. јул 1938
  7. ^ "Политика", 7. септ. 1938, стр. 13

Литература

уреди
  • Јован Р. Ћаласан: Знаменити људи Пиве, Нови Сад 2003.

Спољашње везе

уреди