Васиљ Грђић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Васиљ Грђић (1. април 1875. Гацко — 26. октобар 1934. Београд, Краљевина Југославија) је био српски национални, политички и културни радник из источне Херцеговине.
| Васиљ Грђић | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
,_prvooptuzeni_u_Banjaluckom_veleizdajnickom_procesu.jpg) | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
БиографијаУреди
Васиљ Грђић је рођен 1. априла 1875. у месту Гацко у источној Херцеговини. Основну школу завршио у Гацку и Мостару, гимназију у Сарајеву, а Филозофски факултет у Бечу и Грацу. Припадао је средњој, радикалнијој, генерацији националних бораца против Аустроугарске у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини због чега је врло рано дошао у сукоб са старијом генерацијом бораца за црквено-школску аутономију Срба у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини. Био је уредник листова „Српска ријеч“ (1906) и „Народ“ (1907). Био је дугогодишњи секретар Српског културно просвјетног друштва СКПД „Просвјета“ и један од најзаслужнијих за успјешан рад и просперитет овог друштва. Један је од најактивнијих чланова тзв. „Народове групе“ у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, коју су чинили млађи српски интелектуалци из Херцеговине, а која се истицала жестоким опозиционим ставом према Аустроугарској. Биран је за посланика Босанског сабора 1910. године, за срезове Билећа, Гацко и Невесиње, а одмах на почетку Првог свјетског рата ухапшен је од стране Аустроугарских власти. Био је првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу (3. новембра 1915. — 22. априла 1916), на коме се судило 156 Срба из аустроугарске провинције Босне и Херцеговине. Заједно са њих 16, осуђен је на смрт вјешањем, али је заузимањем шпанског краља помилован. Послије рата био је члан Народног вијећа за Босну и Херцеговину и активни политички радник у редовима Демократске странке.
Биран је за народног посланика у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца.
Васиљева супруга била је Георгина Стојановић (1891—1956). Она је потицала из чувене породице Стојановић из Приједора. Била је рођена сестра лекара и народног хероја Младена и вајара Сретена Стојановића.
Умро у Београду, 26. октобра 1934. године.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Јован М. Поповић, Неимари Југославије, Београд 1934. pp. 391–392.
- Споменица Васиља Грђића, Сарајево 1935.