Бајо Пивљанин
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Бајо (Николић) Пивљанин (Пива, 1630 — Вртијељка, код Цетиња, 7. мај 1685) је био чувени као хајдучки четобаша или харамбаша из Пиве. Опјеван је у многим епским народним пјесмама. Познат је и под именом Драгојло.
Бајо Пивљанин | |
---|---|
![]() Бајо Пивљанин убија Турчина | |
Пуно име | Драгојло Николић |
Датум рођења | 1630. |
Место рођења | Пива (племе), Херцеговачки санџак (данас Црна Гора) ![]() |
Датум смрти | 7. мај 1685.54/55 год.) ( |
Место смрти | Вртијељка, код Цетиња, Црногорски вилајет![]() |
Учесник је Кандијског рата, четовао је и у Боки которској. Помиње се у млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао бококоторски крај од налета Турака и добио је награду од Млетака.
Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено у Пулу. У Задру се настањује у љето 1675. године и дјелује као један од вођа ускока. У Боку которску се враћа 1684. године и поново почиње са хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор) постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током четовања.
Као помоћ Црногорцима, которски провидур Зане шаље одред хајдука и Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су Османлије извојевале побједу. Пре битке на Вртијељки, 1684. године имао је сукоб са капетаном Миљешковићем из Кртола, након чега је тражио од Млетачке републике да га ослободи кривице, чиме је демонстрирао прејемство хајдучког суда наспрам Млетачког.
Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња. Сахрањен је пред Влашком црквом на Цетињу.
Његову борбу и погибију на Вртијељци опјевао је Његош у Горском Вијенцу:
„ | Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје. Дочекаше Шенђера везира Не кће Србин издати Србина |
” |
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Историјски лексикон Црне Горе/Daily Press/Подгорица 2006. године